Jump to content
Sign in to follow this  
yossarianba

Производња панике

Recommended Posts

Гледам ово око Грипа А (најновиији назив :) ), и не могу да не размишљам како су новинари постали једна јако често веома штетна категорија људи у данашњем свијету.

Неко их је изгледа научио да што више фрке и панике створе, то ће бити гледанији. И како помену неко већ, прво је био САРС, па су били они Аум Шинрикијо са гасом у подземној, па је била Ал Каида, па је био птичији грип, па је био антракс у ковертама, па је свјетска економска криза, па ево сад и крмећи грип А... ма колико човјек покушавао да гледа своја посла, не може да избјегне сву ту стрку и панику коју медији стварају, јер ударају са свих страна. А они ко црни гаврани... и тако све изгледа пуно горе него што јесте, тако се паника створи пуно више него што је потребно... не кажем, потребно је и информисање и опрез и превенција... али!

http://www.bbc.co.uk/serbian/news/2009/04/...ar_stress.shtml

"Strah od smaka sveta"

Da li u poslednje vreme osećate veću uznemirenost nego inače? Da li brinete zbog svetske ekonomske krize, kriminala, globalnog otopljavanja?

Ako je odgovor potvrdan, niste jedini - rezultati istraživanja sprovedenog u Velikoj Britaniji pokazuju da je za trećinu ispitanika svet postao "zastrašujuće mesto", a u proteklih petnaestak godina broj ljudi koji pate od anksioznih poremećaja uvećao se za čak 800 hiljada.

Endru Mekalok, izvršni direktor britanske Fondacije za mentalno zdravlje, ukazuje na tri razloga koji utiču na porast broja zabrinutih:

"Jedan razlog su izveštaji koji se svakdnevno mogu naći u medijima, a drugi stanje u društvu - odnosno njegova fragmentacija, i sve veća otuđenost ljudi. Treći razlog je povećana svest o rizicima. Ljudi nekada s pravom, a nekad ne, spoljni svet sve više vide kao potencijalnu opasnost", kaže on.

Uticaj medija

A kako to mediji utiču na povećane anksioznosti u društvu ? Bina Kadnola, psihoterapeut, za BBC kaže:

"To je delimično posledica poruka koje nam upućuju ne samo vlade, nego i nevladine organizacije i razne lobističke grupe. Predvidjanja vezana za klimatske promene i životnu sredinu rađaju strah od skorog smaka sveta. Raširen je i strah od terorizma, podstaknut posterima kojima su oblepljeni naši gradovi, kao i sveprisutnim bezbednosne kamere. Sve to stvara klimu straha u društvu", navodi ona.

Profesor filozofije na Univerzitetu u Londonu, Ej Si Grejling, pomalo je iznenađen rezultatima ovog istraživanja jer, kako kaže, za tako veliki rast anksioznosti, po njegovim rečima, nema objektivnog razloga:

"Ako sadašnje vreme uporedimo sa prošlim - sa periodom posle dva svetska rata, ili još dalje, sa 18 i 19. vekom - tada je bilo daleko više razloga za brigu - da pomenem samo da su radna mesta bila krajnje nesigurna, a zdravstvena zaštita nepostojeća."

Blagostanje krivac za neuroze

"Društvo blagostanja" je, na neki način, krivac za takve neuroze, smatra profesor Grejling:

"Vratio bih se na kraj četrdesetih godina prošlog veka, kada je u Britaniji uvedena univerzalna zdravstvena zaštita - u godinama koje su usledile dramatično je porastao broj građana koji su se obraćali lekaru, iz prostog razloga što im je to postalo dostupno. Vremenom prag tolerancije podnošljivih fizičkih i psihičkih poremećaja značajno je spušten, i time se delimično može objasniti i današnji trend porasta anksioznosti u Britaniji."

Tu je još, dodaje sagovornik BBC-ja, otuđenje u velikim urbanim centrima, ali pre svega su tu mediji - a posebno televizija, koja je u stalnom traganju za dramatičnim vestima:

" Svakog dana dešava se milion dobrih, utešnih, konstruktivnih stvari, ali o njima se ne izveštava. Ljudi su iz časa u čas bombardovani lošim vestima, i to menja njihovu percepciju sveta. To, naravno, ne znači, da nema nikakvih razloga za brigu - recesija je itekako realna, stvarne su i terorističke pretnje, ali treba ipak zadržati osećaj za meru", kaže Grejling.

A kako naći ravnotežu? Da li da se svi bacimo na psihoterapiju ili jogu?

"Joga je svakako dobra, ali nije rešenje za ovaj problem. Mislim da bi bilo dobro da se svi setimo kako su živeli naši roditelji i roditelji naših roditelja - život je tada bio mnogo teži, opasniji i neizvesniji. Trebalo bi u stvari da budemo jako zadovoljni", ocenjuje na kraju razgovora za BBC profesor filozofije na Univerzitetu u Londonu Ej Si Grejling.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Свињски грип – паника подгревана ради позирања и потрошње

Сајмон Џенкинс

недеља, 03. мај 2009.

(Гардијан, 29.04.2009)

Потпуно смо одлепили. Два Британца су, или су била (не тако јако) болесна од грипа. „Ово би заиста могло да експлодира“ саопштава репортер на вестима Би-Би-Си-ја. „Упозорење за Лондон: овде је“ извикује „Ивнинг стандард“. Страх се, како кажу, шири „попут мексичког таласа“. „Могао би да захвати“ три четвртине милиона Британаца. „Могао би да кошта“ три билиона долара. „Опасност“ је у томе, како каже радио, што би и они радници који се на разболе могли да буду „забринути“ (можда због репортера) па да се не појаве у електранама и болницама.

Одговарајуће успаничени, министри су се у понедељак завукли у свој Кобра бункер испод Парламента да се припреме за најгоре. Да је ту био и Тони Блер, обукли би и заштитна одела. Британска влада је потпуно полудела.

Шта је свињски грип? То је мутација Х1Н1 врсте грипа која се често појављује. Не ради се о пандемији, упркос најавама медија, барем не још. Би-Би-Си га назива „потенцијално ужасним вирусом“, мада је свака вирусна инфекција потенцијално ужасна. Грип чини да се осећате болесно. Треба да узимате лекове и да се одмарате. Онда ћете оздравити, осим ако сте веома лоше среће или имате неке компликације. Најбоље је да избегавате блиске контакте са другим људима, што се препоручује и када је у питању и најобичнија прехлада.

У Мексику је свињски грип утврђен код 2000 људи. Неких 150 њих је умрло, мада је речено да не постоје патолошке индикације да су све ове смрти у вези са овим сојем грипа. Људи непрестано умиру од грипа, нарочито уколико нису лечени.

Нико нигде другде на свету није умро од ове заразе и тек је шачица њих заражена овим сојем, углавном у Америци и готово увек након повратка из Мексика. Пар из Ердрија који се разболео на одмору у Канкуну опоравља се. То је оно што се дешава људима који оболе од грипа, колико год то могло да разочара уреднике.

Изгледа да смо изгубили способност да процењујемо ризике. Узрок томе можда лежи у националном програму, суноврату „вести“ , успону блогова, необузданој хистерији, но људи делују беспомоћним да се суоче са јазом који одваја јавне информације од њихове свакодневице. Они не умеју да поставе статистике у контекст. Они не умеју да упореде лоше вести из Мексика са ризиком у коме неминовно живе. Шанса да се закачи свињски грип мора да је милион према један.

Страх по здравље је попут страха од тероризма. Неко негде има од тога користи. Ми зависимо од других који поседују стручну способност да нас саветују и упозоре, и узимамо здраво за готово да нам они нуде безинтересне савете, да користе своју стручност како би проценили опасност и саопштили нам је одмереним језиком. Речи као што су „могуће“ „потенцијално“ „могло“ или „можда“ би требало да избегавају. То су неодређени описи који се лако могу употребити за претеривање.

Светска здравствена организација, увек расположена да се стави у центар пажње, обожава да прича о томе како је свет „зрео“ за пандемију грипа, и то очигледно само зато што ниједна није избила већ неко време. Не постоје никакви видљиви разлози за ово застрашивање. Претпостављам да је свет „зрео“ и за још једну атомску експлозију или за други 11. септембар.

Стручно процењивање данас се претворило у трговину. Избегавање ризика однело је победу над ризичним проценама. Обавезу званичника да не плаше јавност нити је излажу непотребним трошковима надвладала је жудња за већим буџетима или вишим профитом. Здравствене панике дају прилику лекарима жељним медијске славе, службеницима јавног здравља као и произвођачима лекова да извуку корист манипулишући страхом.

У понедељак, комесарка ЕУ за здравство, Андрула Василију, саветовала је путнике да не одлазе у северну нити централну Америку „осим ако је врло хитно“. Британски Форин Офис упозорио је да би због грипа у Мексико требало ићи „само ако је нужно“. То је било више него претерано. Имало би више смисла објавити такво упозорење поводом стопе криминала у Америци. Ипак, та здравствено-безбедносна хистерија срезала је акције туристичких компанија за милионе.

За време панике због лудих крава која је трајала 1995. до 1997., одрасли људи са дипломама из медицине предвиђали су смак света, што је политичаре навело да доносе сулуде одлуке. Страх научника да болест лудих крава „може довести до заражавања 10 милиона Британаца“ довео је до тога да се десетине хиљада грла стоке спали у електранама а пет милијарди фунти потроши за надокнаду сточарима. Годину дана касније, научници су покушали да нас убеде да би болест лудих крава „могла“ да пређе на овце зато што, како је један владин научник рекао, „одсуство доказа није и доказ за одсуство (болести – п. п.)“. Индустрија меса била је уништена а узгајивачима је наметнут додатни трошак услед затварања и концентрисања кланица.

Лудило базирано на науци поновило се током епидемије Сарса 2003. године, која је, према др Патрику Диксону, тада из Лондонске пословне школе, требало да „са 25% шансе убије десетине милиона“. Штампа је, пригодно, извештавала о пошасти „горој од сиде“. Нити један Британац није умро.

Исто лудило избило је 2006. са птичјим грипом, након што је научник по имену Џон Оксфорд изјавио да ће „то бити прва пандемија у 21. веку“. Светска здравствена организација издала је саопштење да „би сваки четврти Британац могао да умре“.

Епидемиолози обожавају реч „могло“ зато што им увек може обезбедити новински наслов. За време маније птичјег грипа, канадске гуске третиране су као Герингови бомбардери. Радници Краљевског друштва за заштиту птица били су опремљени заштитним кацигама. Медији су подивљали, а новинари постављали питање зашто власт није затворила све школе „како би спречила 50.000 мртвих“. Водитељ емисије „Данас“ Џон Хамприз пошизео је када је мртва гуска пала на усамљену плажу у Шкотској а несрећни локални званичник одбио да се придружи хистерији Би-Би-Си-ја. Птица би могла да представља претњу за Шкотску, како се само он усуђује да ускрати лондонским новинарима добру прилику за паничење?

У међувремену су се у болницама догађале праве епидемије МРСА (резистентне златне стафилококе) и Клостридум дифициле. Медицински радници заташкавали су ову причу зато што су изгледа они били најодговорнији за њу. Ове болести играле су улогу у умирању хиљада људи по британским болницама – за прву је објављено 1.652 а за другу 8.324 смрти. Као и на смрт од алкохолизма, на инфекције настале у болницама почели смо да гледамо као на несрећне случајеве, ризик на који смо се подсвесно навикли.

МРСА и К. дифициле нису, попут свињског грипа, прилика за јавне личности да застрашују, позирају и троше новац. Оне су болести за које би се могла окривити власт. Оне не завршавају у новинским насловима нити добијају „Кобра“ приоритет. Њихове жртве требало би да отпузе и умру у тишини.

(Текст преузет из магазина „Гардијaн“: http://www.guardian.co.uk/commentisfree/20...exico-uk-media1 )

Share this post


Link to post
Share on other sites

Има да избацим туширање и суботом...

---

Pošast koja stiže iz tuševa

Prvi mlaz vode ne uperiti u lice! Koristiti metalne tuševe!

Američki istraživači su nedavno dokazali da u dve trećine tuševa žive čitave kolonije patogenih bakterija. Uslovi koji tamo postoje očigledno su rajski za ta bića, pa im ni sredstva za dezinfekciju – ne mogu ništa.

Tuš zaista može da bude raspršivač bakterija. Vlažna, topla i mračna okolina, nudi mnogim patogenim bakterijama izvrsne uslove za život – dokazali su istraživači sa Univerziteta u Koloradu okupljeni oko Normana Pejsa. Pogotovo sa prvim mlazom vode, bacili se u najsitnijim kapima raspršuju, i osoba koja se tušira lako može da ih udahne.

U potrazi za genetskim tragovima bakterija molekularni biolozi su analizirali 45 tuševa iz raznih gradova u SAD. Rezultat glasi da 30 tuševa sadrži značajne količine patogenih bakterija Mycobacterium avium, koje, posebno kod ljudi sa oslabljenim imunim sistemom, mogu dovesti do bolesti pluća. Zbog toga naučnici preporučuju da se prvi mlaz vode nikako ne treba uperiti direktno u lice jer je tada veća verovatnoća da se udahne velika količina klica.

100 puta više bakterija nego u vodi iz slavine

Osim mikobakterija, naučnici su otkrili više od desetak drugih bacila u različitim konfiguracijama. Koncentracija mikroorganizama u tušu bila je više od 100 puta veća nego u vodi koja je do njih dopirala cevima. Očigledno, da se bakterije skupljaju u kolonije - takozvane biofilmove.

Za razliku od prethodnih studija, tim naučnika ovaj put nije pravio kulture bakterija, nego je količinu i vrstu bakterija u biofilmovima ispitao direktno uz pomoć genske sekvence i uporedio ih sa sastavom bakterijske zajednice u vodi mesta u kojem su se nalazili. Konstatovano je da je tuš bogat bacilima poznatim kao oportune bakterije. Tu su bakterije koje napadaju osobe koje su već bolesne.

Od mogućih infekcija mikobakterijama naročito su ugroženi ljudi sa slabim imunim sistemom, kao što su trudnice, starije i bolesne osobe. Simptomi Infekcija ovim vrstama klica su umor, suvi kašalj, otežano disanje i nelagodnost.

Dezinfekcija je beskorisna

Pejs kaže da je veoma teško boriti se protiv tih bakterija. Na primer u Denveru, jedan tuš koji je bio zgađen bacilom Mycobacterium gordonae, bio je dezinfikovan hlorom. Nekoliko meseci kasnije, testovi su pokazali da je to čišćenje dovelo do trostruko veće koncentracije bakterija, što ukazuje da su takve bakterije uglavnom otporne na hlor.

Studije pokazuju da u razvijenim zemljama mikobakterije danas više uzrokuju više problema nego ranije, pre nekoliko decenija. To bi moglo biti u vezi sa činjenicom da je tuširanje u velikoj meri potisnulo kupanje – kada je u pitanju pranje tela.

Činjenica je da je od bakterija teško pobeći i u drugim sredinama. Pejs je prethodno otkrio mikobakterije u zavesama za tuširanje od vinila i na površini vode toplih bazena. Poređenja radi – jedan kubni metar vazduha u zatvorenoj prostoriji sadrži oko milion bakterija, dok jedan kubni metar vode iz česme, ima čak do deset miliona bakterija.

Da li to sada znači je tuširanje opasno? „Naravno da ne, ako imuni sistem nije na bilo koji način oslabljen“, kaže Pejs i dodaje – „Ali to je kao kod mnogih drugih stvari - izvestan rizik postoji. S obzirom da smo konstatovali da u plastičnim tuševima ima mnogo više kolonija bakterija – bolje je koristiti one od metala.“

dr/dw/so/dpa

Share this post


Link to post
Share on other sites
Ko jos baca prvi mlaz u lice, valjda se prvo nastima voda - toplo/hladno. :evil6:

Факат... јаки научници, нису се ни тога сјетили :wtoothy9:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ovaj moj tus jos nije nesto dobar, pa nikako da nastimam vodu :laugh:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
Sign in to follow this  

×