Jump to content

Search the Community

Showing results for tags 'veliki rat'.



More search options

  • Search By Tags

    Type tags separated by commas.
  • Search By Author

Content Type


Forums

  • www.sarajevo-rs.com
    • www.sarajevo-rs.com
  • Društvo
    • Sport
    • Politika
    • Društvo
    • Filozofija i religija
    • Istorija
    • Pravoslavlje
    • Psihologija
    • Srpske zemlje
    • Vojne tajne
    • Humanitarne akcije
  • Kultura i umjetnost
    • Književnost
    • Muzika
    • Film i TV
    • Ostale umjetnosti
    • Srpski jezik
  • Zabava i Lifestyle
    • Zdravlje i ljepota
    • Romantika, ljubav i seks
    • Ženski kutak
    • Muški kutak
    • Kafić Uzdravlje
    • Ringe Ringe Raja
    • Provod i uživanje
    • Humor
    • Mućkalica
  • Svijet Računara & Mobilna Telefonija
    • Svijet računara
    • Mobilna Telefonija
  • Nauka i obrazovanje
    • Nauka i obrazovanje
  • Mali oglasi
    • Oglasi

Find results in...

Find results that contain...


Date Created

  • Start

    End


Last Updated

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


AIM


MSN


Website URL


ICQ


Yahoo


Jabber


Skype


Location


Interests

Found 2 results

  1. Драга браћо и сестре, велика нам је част да Вас позовемо да заједно обиђемо средњу Европу, велика стратишта и значајна места за србски народ. У суботу 28. априла 2018. се навршава 100 година смрти Гаврила Принципа, припадника Младе Босне, револуционарне организације с' почетка 20. века, која се борила за ослобођење Срба и свих других јужнославенских народа од тираније и окупације Бечког двора и Млетачке Републике. Гаврило Принцип је србски револуционар који је са својим саборцима извршио атентат на аустријског престолонаследника и надвојводу Франца Фердинанда и његову жену у Сарајеву, на Видовдан 1914. године, што је послужило Хазбуршкој монархији да покрене рат против Краљевине Србије, који је већ годинама раније био планиран, само се чекао добар повод односно изговор. По извршењу атентата, сви припадници Младе Босне су ухапшени и суђено им је у Сарајеву, када су осуђени на вишегодишње казне затвора. Сваки Младобосанац је послат у други затвор, а Гаврило Принцип је послат у Терезин, градић који се данас налази за северозападу Чешке Републике. Тамо је и скончао 28. априла 1918. године (постоје сумње да је отрован), само шест месеци пре краја Првог светског рата и остварења идеје за коју се борио. На зиду ћелије где је био утамнчен написао је своје чувене речи: Тромо сe врeмe вучe И ничeг новог нeмa, Дaнaс свe ко jучe Сутрa сe исто спрeмa. И мeсто дa смо у рaту Док боjнe трубe jeчe, Eво нaс у кaзaмaту, Нa нaмa лaнци звeчe. Свaки дaн исти живот Погaжeн, згњeчeн и стрт. Ja ниjeсaм идиот – Пa то je зa мeнe смрт. Aл’ прaво je рeкaо прe Жeрajић соко сиви: “Ко хоћe дa живи нeк мрe, Ко хоћe дa мрe нeк живи!” ПЛАН ПУТА: - Полазак у петак, 27. априла 2018. године у 20 сати из Београда. Путници из Новог Сада и Суботице се могу придружити групи на ауто-путу, на унапред договореним локацијама. Успутно задржавање због одмора. У току тродневног путовања обићи ћемо: ПРВИ ДАН - 28. април 2018. - Велики Међер, Словачка Прво место на овом путовању нам је Велики Међер, у западној Словачкој 65 км југоисточно од Братиславе, где стижемо рано ујутро. Ту се налази србско војничко гробље где су аустријске власти 1914-1918 такође имали велики концентрациони логор за утамнчење Срба и других славенских народа. На том месту је сахрањено преко 5.000 србских војника и цивила. - Терезин, Чешка Република Следеће значајно место на овом путовању је Терезин, у севером делу Чешке Републике, удаљен око 60 км од Прага. Ово место је главни циљ нашег путовања, јер управо ту у том затвору скончао је пре 100 година и Гаврило Принцип, србски јунак из Босне и Херцеговине. Свој живот је дао за ослобађање Срба и других Јужних Славена од аустро-угарских завојевача, али нажалост није дочекао остварење свог сна, пошто је Први светски рат завршен седам месеци после његове смрти. - Јиндриховице, Чешка Република Трећа тачка коју ћемо обићи јесте мало место на западу Чешке Републике: Јиндриховице, удаљене 30 км од Карлових Вари. Аустро-Угарска монархија је током Великог рата оснивала бројне концентрационе логоре где је доводила славенске народе, навише Србе и Русе, али и друге народе. То је до скоро потпуно непознат србској јавности, тачније намерно заборављен после Другог светског рата, јер су југославенске комунистичке власти скривале геноцид над Србима и у Првом и у Другом светском рату. У Јиндриховицама је сахрањено преко 8.300 Срба (војника и цивила) што га чини највећим србским гробљем ван Србије (већим чак и од Зејтинлика у Солуну). - Карлове Вари, Чешка Република У Карловим Варима имаћемо ноћење у једном хотелу. ДРУГИ ДАН - 29. април 2018. - Маутхаузен, Аустрија Други дан долазимо у градић Маутхаузен на северу Аустрије, где постоји велико србско стратиште током Првог светског рата које су основали Хазбурзи (8.200 Срба убијено) и Другог светског рата, који су обновили немачки нацисти (7.000 убијених Срба), укупно око 15.200 војника и цивила србске националности у два светска рата. - Беч, Аустрија У главном граду Аустрије - Бечу направићемо једну већу паузу од 1.5 сат, где ћемо обићи (ко хоће) и народни музеј Хазбуршке монархије. ТРЕЋИ ДАН - 30. април 2018. - Београд, Србија Повратак у Београд је планиран за понедељак, у раним јутарњим часовима. НАПОМЕНЕ: На овом путу ћемо прећи око 2.400 км за нешто више од 48 сати. Цена путовања је економска, само 70 евра у динарској противредности, а број места је ограничен. На овом путовању забрањено је ношење страначких и навијачких обележја, као и алкохолизам. Свако непоштовање ових правила повлачи за собом искључење из аутобуса и повратак у Србију о сопственом трошку. Пријавите се на време и поделите ово са људима који су поштоваоци наше историје и славних предака, јер овде ћемо заједно да видимо доста ствари и чујемо многе намерно заборављене и забрањене лекције више од 70 година. Баш као што су војници србске војске у Великом рату рекли: - "Децо, немојте нас заборавити!". Све информације и резервације можете добити путем следећих контакта: Телефон: +381 63 283563 (Станко) Е-маил: srbskisvetionik@gmail.com Портал : www.srbskisvetionik.org.rs
  2. Извештај са Новог гробља 07.01.2018 Данас многи Срби могу да уживају, једу, пију, певају, углавном проводе време са породицом, кумовима, рођацима, пријатељима... А мало коме је данас на памети шта се све дешавало пре тачно 102 године у Мојковцу. И зашто су данас слободни... Зашто носе лепа имена попут: Лазара, Милоша, Драгана, Милице, Иване, Радмиле, Станка, Миленка, Мирјане, Петра, Владимира, Биљане, Данице, Кристине и др. Зашто могу да причају на свом матерњем језику... зашто можемо да носимо црвено-плаво-беле тробојке и двоглавог белог орла... и певамо са поносом "Боже правде". Одговоре на ова питања даћемо путем овог виртуелног времеплова вратимо у попришта Великог рата, тачније Косово и Метохију и Црну Гору. Пећ, 3. децембар 1915. Врховна команда Војске Краљевине Србије издаје наређење да се србска војска повуче преко Албаније до Јонског мора, одакле ће их савезнички бродови пребацити на Крф, Тунис, Корзику и др. Ово је учињено јер је Краљевина Србија у октобру 1915. године нападнута од Немачке, Аустро-Угарске на северу и западу, а од Бугарске на истоку. Резултат тога је било одступање србске војске ка југу, једином могућем излазу, јер је капитулација категорички одбијена. Тако се све србске јединице упућују на Косово и Метохију, а онда је донета одлука и преласка преко албанских врлети и гудура по изуетно тешким условима (зима, хладноћа, снежне мећаве и сл.). Како су после тога француски генерали описивали, то је био историјски подухват незабележен у људској цивилизацији. Албанска голгота 1915-1916 Поред војске, многи србски цивили су кренули пут Грчке, јер су били у страху од нових стравичних злочина и страдања које је су чинили аустро-угарски војници у лето и јесен 1914. године у Мачви и Подрињу, највише према цивилима. Мојковац 6. јануара 1916. После много спорадичних борби које су имале црногорске снаге са Аустроугарима крајем децембра и почетком јануара 1916. у Рашкој области изнад Мојковца долази до концентрације две војске. Са једне стране Аустроугарска војска која је бројила око 20.000 војника са пуно артиљеријских оруђа и топова, предвођена од генерала Вилхема фон Рајнера... а са друге стране сердар Јанко Вукотић, комадант црногорске Рашке војске са 6.500 бораца. Они су имали мало топова и мало тешког наоружања. У депеши коју је послао ренгент Александар I Карађорђевић Врховној команди Војске Краљевине Црне Горе било је написано између осталог и ово: - "Ако задржите непријатеља само два дана, ви сте се одужили Србству за вијек вијекова". Сердар Јанко Вукотић није имао дилему. Био је спреман и да изгине заједно са својим војницима. У зору Бадњег дана почиње одлучујући обарчун. Аустроугари иако су далеко бројнији постављају око својих ровова бодљикаве жице у три реда, за сваки случај. Затим креће силовит артиљеријски напад на црногорске положаје који је трајао сатима, која коси многе војнике Краљевине Црне Горе... хиљаде је мртвих. Креће и пешадија Бечког двора која заузима Бојну њиву и Улошевину, две стратешки веома значајне тачке Мојковачких врата. Њихов циљ је био освојити и трећу кључну тачку Развршће наредни дан, а тиме би несметано могли наставити до Албаније и задати смртни ударац србској војсци. Сердар Јанко Вукотић увидевши да је ипак има мало војске и да неће наредни дан издржати притисак Аустроугара који су сада у психолошкој предности јер су две тачке већ заузели. Доноси луцидну одлуку, али у том моменту једино могућу - контранапад! Тако је својим војницима сердар изрекао своје чувене речи: - "Ми морамо изгинути, знајте да је синоћ било наше задње Бадње Вече! Кад Мојковац буде пао, ни нас више неће бити, нека знају швапске трупе да нећемо одступити, јер је наша дужност света да их овдје дочекамо и да србску војску од покоља сачувамо!". Мојковац 7. јануара 1916. Те ноћи под окрљем магле легендарни Ускочки батаљон напада Аустријанце у селу Глиногама, а Колашински батаљон напада Бојну њиву. У снегом завејаним горама почиње нова љута борба, борба какву историја не памти - "прса у прса", уз грмљавину топова и звукове бајонета, снег постаје црвене боје... Око подне, на Божић, после неколико неуспелих јуриша Ровачког батаљона (младићи 18-21 година), укључује се и Дробњачки батаљон. Дробњаци су улетали аустрограрима у ровове и бајонетима показали агресору да није добродошао, да неће проћи! Коте Бојна њива и Гола коса су враћене у црногорске руке, али није било готово, јер Аустроугари су увели своје последње резерве. Још два силовита напада на Бојну њиву су црногорци издржали у послеподневним сатима и тако је заправо Мојковачка битка добијена. ДАВИД ЈЕ ПОБЕДИО ГОЛИЈАТА! А ми... ми данас нисмо аустроугарска или немачка провинција због војевања славних предака. Касније, управо ту на Бојној њиви подигнут је споменик тачније једна стена са плочом, на којој пише "Ми смо пали да би Црна Гора и Србија живјеле". Београд 7. јануар 2018. Подне само што није... Долазим у цвећару прекопута Новог гробља да купим венац за данашњу акцију. Жене које ту раде годинама већ ме и познају. Како сам ја стигао доста раније, затражих чашу воде, а оне су поред чаше дале ми и столицу да седнем напољу испред радње. Прихватим ја то, јер је требало пола сата сачекати ове моје саборце. Временски услови пре личе да идемо на Чегарски марш, а не на Божићну захвалност сердару Јанку Вукотићу. Гледам на зидану ограду, видим и сердаров споменик. Размишљам о свему, а највише о ономе горе написаном. Размишљам и о томе шта се дешава 380 км јужније, баш на Бојној њиви код Мојковца. Има ли кога од браће да походи тамо? Да запали свеће и да запева "Кад на Божић свиће зора, Србство брани Црна Гора". Да завијори онај наш транспарент Србска Спарта. Враћају се слике од пре две године, када сам са саборцима ишао доле на 100. годишњицу обележавања Мојковачке битке. Прену ме телефон. Звони Небојша из удружења "Кајмакчалан", вели да су они већ стигли код споменика, како је и био договор. "Ето и мене", одговарам ја. Захвалим се цвећаркама на услузи па оде тамо у гробље. Упознах тројицу нових људи, два сениора и једног јуниора. А видим и двојицу нових момака. Питам их одакле они ту баш код сердара, јесу можда видели нашу најаву. Веле да јесу и додају да би рађе са нама, него са политичарима. Млади момци, а већ свесни где шта и како. Додуше, један од њих има славног претка, чукунђеда који је био барјактар баш у тој Мојковачкој бици пре 102 године. Моји саборци каснише због градског превоза, па је то била прилика да се мало и раздиваним са учесницима данашње акције. Причали смо уствари и чиме се бавимо, где смо све били, и наравно где ћемо све ићи. Позвао сам их на прво велико путовање, а то је Терезин, крајем априла ове године. Дођоше већ и Алимпије и Каја, па смо чекали "главног" - Маркана, јер без њега бадава посао, бар тако Алимпије вели. Дође најпосле и Маркан са својим алатом. Уместо Алимпија, ја речем пар речи о Мојковачкој бици, њеном значају и шта се после дешавало, уствари зашто смо дошли баш овај дан ту код сердаровог споменика. После смо положили венац, а онда усликали пар сличица са нашим заставама и транспарентом. Штавише, питам питали су нас колико коштају ти транспаренти, где могу да се купе, јер виде и они да су светски одрађени. Били смо спремни да одемо мало и на пиће, али како је био празник, тако одосмо кућама, јер су сваког од нас чекали на породичном ручку. "Мала" београдска акција, која је успешно одрађена. Ако већ нисмо могли отићи пут Мојковца и Бојне њиве, онда нам Ново гробље сигурно није далеко, па таман и што је Божић. chule80 07.01.2018.
×