Jump to content

Bono

Members
  • Content Count

    7
  • Joined

  • Last visited

Community Reputation

0 Neutral

About Bono

  • Rank
    Registrovani član
  1. Psihogenetika: Slomljeno srce boli Raskidanje ljubavne veze i druge vrste društvenog odbacivanja doslovce se odražavaju nepovoljno na celo čovekovo telo. A gde se skriveni koreni patnje? Nije narod uzalud mudrovao: napuštenim ljubavnicima patnja teško ophrva i dušu i telo. Naučnici s Kalifornijskog univerziteta u Los Anđelesu nedavno su našli potvrdu ucveljenom jadikovanju. Pesničkim jezikom opevano, slomljeno srce, uistinu, boli. Suze, tablete, piće, sve je dozvoljeno jer se raskidanje ljubavne veze, kao i druge vrste društvenog odbacivanja, bez imalo preterivanja odražavaju nepovoljno na celo čovekovo telo! A gde su skriveni koreni patnje? Nigde drugde nego u čovekovim genima. Postoji, dakle, tajna veza između „naslednih jedinica” i društvenog ponašanja koja se, ako se gubitak drage osobe potresno doživi, ispoljava fizičkim tegobama. Psiholozi iz pomenute visokoobrazovne ustanove utvrdili su da se u ljudskom telu nalazi gen nazvan OPRM1 koji povezuje osetljivost na fizički bol sa osetljivošću na socijalnu patnju. Redak oblik gena Dotični gen koji nadzire i usmerava količinu najjačeg analgetika u organizmu – opioidnog peptida, u sprezi je s neugodnim društvenim iskustvom. Pojedinci s retkim oblikom gena OPRM1 teže podnose ako ih neko odbije, a to se iskazuje jačim uznemirenjem (aktivnošću) u područjima mozga zaduženim za bol. Svaki raskid se smesta preobrati u patnju, čija se silina izlije po celom telu. Istraživači su prikupili uzorke sline 122 dobrovoljca da bi odredili koji vid pomenutog gena za bol imaju, a potom ustanovili odziv na odbijanje, i to na dva načina. Najpre su svi ispitanici popunili upitnik u kojem su, odgovarajući na pitanja, sami procenjivali koliko su osetljivi na nečije odbijanje, a zatim su proverili osećanja (emocije) 31 osobe koje su bile isključene iz prethodne grupe za vreme zabave. Snimali su im glavu funkcionalnom magnetskom rezonancom (fMRI) u toku prividne (virtuelne) igre iz koje su bili odstranjeni, iako je rečeno da će preko Interneta učestvovati sa ostalima. U suštini, bili su na početku uključeni, a naknadno prepušteni kompjuterskom programu kada su ostali učesnici prestali da im šalju lopticu. Šta je to otkriveno? Važno za opstanak? Ispitanici s retkim oblikom „nasledne jedinice” OPRM1 koji su se u prethodnom ispitivanju pokazali osetljivijim na bol, ispoljili su povišenu osetljivost na odbacivanje i povećano uznemirenje u delovima mozga povezanim s društvenim bolom, kada su bili izopšteni iz zajedničke igre, objašnjava Naomi Ajzenberg, jedna od dva predvodnika neobičnog proučavanja. Mada je ranije ukazivano da su opioidni peptidi upleteni u nastajanje društvene patnje – i potkrepljeno na opitnim životinjama – nedavno je to prvi put u jednom naučnom istraživanju potvrđeno i na ljudima! Sada je sasvim jasno: osećanje koje nekoga obuzme kada osoba što mu se dopada ostane hladna ili ne bude pozvan da igra košarku u školskom dvorištu, izvire iz istih područja umirenih delovanjem prirodnog morfijuma. Dokazana je, dakle, tajna veza gena za bol i duševne patnje u naročitim (ne)prilikama, kao što su prekidanje ljubavne veze ili društveno izopštenje. Izvesno je da su nevidljive niti koje nas povezuju s drugima, pojedincima i grupama, veoma bitne jer ne bismo posle razlaza toliko patili. Kako bi se to moglo protumačiti? Zato što su u ljudskom rodu društvene veze veoma bitne, u toku evolucije je, verovatno, nastalo svojevrsno ustrojstvo (mehanizam) ispoljavanja bola kojim su one ojačavane. Čovek se doslovce osećao ozleđenim, ukoliko je bio odbačen. A da li je to imalo važnu ulogu u opstanku naše vrste? Po svemu sudeći, jeste. Da nije tako, zašto bismo patili? Nalazi su obelodanjeni u uglednom američkom časopisu „Spisi Nacionalne akademije nauka”. Politika
  2. Не осјећам се достојним говорити о овом човјеку који је свој живот на земљи посветио Господу, и на један тихи и ненаметљив начин, близак људским срцима, утврђивао вјерне у Христовој вјери. Присјетих се новозавјетних прича о пшеничном зрну, неплодној смокви, мудрим и неразумним дјевојкама. Био је онај што му је зрно пало на дубоку и плодну земљу, његова смоква била је препуна плодова, а свјетиљка уља. Да у овом тренутку палим свијећу, отела би ми се мисао: "Моли за нас, Павле".
  3. Bono

    Медицина

    будућност медицине је у матичним ћелијама и "узгајању" нових органа, али куда ће нас одвести експерименти попут гмо, свињског грипа, лабораторијских сперматозоида и "Ледо" јајних ћелија? и још када се нађу у рукама специјалиста ранга асима курјака.
  4. Ovo sam pronašao negdje na net-u, čini mi se da ima nekog učinka: 1. U address bar ukucajte about:config i pritisnite enter, zatim .... 2. Nadjite network.http.pipelining i promenite mu vrednost na True. 3. Nadjite network.http.pipelining.maxrequests i promenite mu vrednost na 100. 4. Nadjite network.http.proxy.pipelining i promenite mu vrednost na True. 5. Desni klik na prazno polje, iz menija odaberite New > Integer, ukucajte nglayout.initialpaint.delay i vrednost stavite na 0. 6. Restartujte Firefox.
  5. могу прихватити да је неко по увјерењу атеиста. то су они који једноставно не вјерују да постоји Бог и на томе се све завршава. за "милитантни атеизам!" постоји адекватнији израз - богохулништво. у научним оквирима нема доказа да Бог (не)постоји, па тако људима оваквог увјерења не преостаје ништа друго него да богохуле како би, у недостатку аргумената, покушали да бруталним ниподаштавањем оборе супротне тезе. истински вјерници, у принципу, не би требало да траже доказе већ се руководе безусловном вјером, која је звиједа водиља на њиховом животном путу. ово би била груба категоризација која изоставља и неке друге појаве, за које се, када се посматрају из религијског угла или атеизма, не може јасно одредити гдје припадају. тако имате оне који су декларативно "вјерници", из ко зна којих разлога упражњавају религијске обичаје, а уопште нису у стању разумјети вјеру и оно суштинско што она тражи од човјека. а опет, имате истинске атеисте који својим начином живота, и не знајући, утјеловљују све оно што може бити један савршен вјерник. често има и оних који помјерају границе "вјере" прилагођавајући је властитим навикама, потребама или циљевима. итд. не видим због чега би дарвинова теорија о поријеклу врста била у сукобу са библијском причом о постанку свијета. дешифровање људског генома, као и генома неких других врста попут чимпанзи доказује да нам се подудара читавих 99% функционалних гена. тај став који нас раздваја у увјерењу да је тај ген Божји дар човјеку или само пука и срећна случајност од нас, у глобалу, прави вјернике или атеисте.
  6. ha, ha! nisam, još. nikako da pređem taj stvaralački prag i iza sebe ostavim svoj krajni domet - pisanje molbi i žalbi.
  7. slažem se, zgodna pričica ali za dječiju slikovnicu. svoje dijete sigurno ne bi izlagao ovakvim uvjerenjima i slomao mu te prirođene odbranbene mehanizme otimajući mu "čekić i eksere" i, nikako, zabranjivati mu da ih "upotrebljava". život nije bajka, pa tako zna doći i trenutak da i najbolji prijatelji krenu "bušiti rupe po vašoj ogradi", a reklo bi se da je autor ove priče doživio baš takvo razočaranje. zna se tu i tamo pojaviti i koji dobri samarićanin, ali na današnje vrijeme prilično rijetko. uostalom, kako uopšte definisati prijateljstvo - da li je vam je prijatelj onaj sa kojim se redovno opijate po birtijama? ili je to neko sa kojim ili od koga imate materijalne interese? mogu se pronaći i drugi primjeri, slični ovima, no jedno je sigurno - prijateljstvo košta. u njega ulažete kao u održavanje vlastitog automobila, mjenjate ulje, svijećice, bez goriva ne može nikud. a sve to zna to biti isuviše zamorno. najzgodnije je biti svoj čovjek, samostalan i dovoljno situiran da može priuštiti sebi da radi i ima ono što mu se prohtije, a tada će se pojaviti i "prijatelji".
×
×
  • Create New...