Jump to content

Komandant Arkan


  • Please log in to reply
54 replies to this topic

#1
DesertEagle

DesertEagle

    Veteran

  • Members
  • PipPipPipPipPip
  • 3,124 posts
  • Gender:Male
  • Location:Izrael
Hrabrost su mu svi priznavali i zbog toga su ga postovali. Zudnja za slobodom mu je bila karakterna osobina. Iz svih zatvora u koje je stavljan je pobegao. Imao je energiju koja mu je davala za pravo da govori da je bolje ziveti jedan dan kao lav nego sto godina kao crv. I ziveo je kao lav!

Sve ostalo mu je stavljano pod znak pitanje, pa i sama smrt. Sociolozi su govorili da je Arkan bio novi srpski junak, Milos Obilic dvadesetog veka. Kriminolozi su ga dozivljavali kako poslednjeg dona jugoslovenskog podzemlja, a patriote kao branioca srpskog naroda. Za njegovu porodicu Zeljko Raznatovic je bio sin, brat, muz, otac i deda.


Posted Image

Ima ljudi u Jugoslaviji koji jos ne veruju da je Zeljko Raznatovic mrtav. Vise puta mi se desavalo da me pojedine zene direktno pitaju da li znam gde se Arkan skriva u Grckoj. Cak je i Vladimir Dziro, istrazitelj Tribunala u Hagu jednom prilikom javno izjavio da se ni u Hagu ne veruje da je Zeljko Raznatovic Arkan ubijen.

Ovaj detalj danas, godinu dana od atentata na Zeljka Raznatovica, govori dovoljno o snazi mita o Arkanu. Hrabrost su mu svi priznavali i zbog toga su ga postovali. Zudnja za slobodom mu je bila karakterna osobina. Iz svih zatvora u koje je stavljan je pobegao. Imao je energiju koja mu je davala za pravo da govori da je bolje ziveti jedan dan kao lav nego sto godina kao crv. I ziveo je kao lav!

Sve ostalo mu je stavljano pod znak pitanje, pa i sama smrt. Sociolozi su govorili da je Arkan bio novi srpski junak, Milos Obilic dvadesetog veka. Kriminolozi su ga dozivljavali kako poslednjeg dona jugoslovenskog podzemlja, a patriote kao branioca srpskog naroda. Za njegovu porodicu Zeljko Raznatovic je bio sin, brat, muz, otac i deda.

Bio je ponosan prvo na svoju porodicu, na svoje Delije, na svoju Gardu i na svoje Obilice. Voleo je da ga slede, jer je umeo da ih vodi kroz rat i mir. Bio je borac kome su skandirali "Arkane, tigre!". Priznavao je samo pobede, jer se u porazima nije snalazio.

Za poslednjih deset godina sest puta sam bio sa Zeljkom Raznatovicem.

Prvi i jedini posao za Arkana odradio sam 1992. godine kada sam dosao iz Sidneja, u kome sa boravio sluzbeno 30 dana i upoznao mnoge Krajisnike. Oni su za Gardu poslali svoje donacije. Novac sam odneo u skupstinu Srbije, dao svastiki Stani Krivacic da ga preda poslaniku Zeljku Raznatovicu. Pozvala ga je telefonom:

- Gospodine poslanice, doneo vam je novinar Marko Lopusina 6.000 dolara iz Australije. Dodjite da uzmete.

- Dobro, pozdravite ga !

Medjutim, nas prvi susret zapoceo je njegovim prekorom, a nas poslednji susret zavrsio se zajednickim fotografisanjem u Knez Mihailovoj ulici. Nisam tada slutio da ce to biti poslednji nas sluzbeni razgovor. Verovao sam da je Arkan toliko mocan da moze da predupredi sopstvenu sudbinu.

Zivotna prica Zeljka Raznatovica je toliko orginalna da se moze nazvati samo � arkanovska. Bio je krajem proslog veka jedan od deset najpoznatijih Srba u svetu. Bio je lik sa naslovnih strana svetskih zurnala, ali i sa poternica Interpola i optuznice Tribunala u Hagu. U toj medjunarodnoj zajednici, posle Milosevicevog i Karadzicevog imena, Arkanovo se izgovaralo sa najvise strahopostovanje.

Na latinskom ime Arkan znaci tajnovit ili tajanstven covek. Zeljko Raznatovic je to bio u bukvalnom smislu latinske reci arcanus.

Bio je naslednik jugoslovenskih andjela garavog lica. S tim sto je Arkan imao svoje decije lice. Glatko, mlado i opasno.

Kad je ubijen NIN ga je nazvao "Crni vitez" - heroj, branitelj, biznismen, mafijas, ratni zlocinac. Sve u jednom imenu.

Zna se da je Zeljko Raznatovic bio ratnik, heroj rata i ulice, koji se pretvorio u biznismena, jer je od poslasticara izrastao u vlasnika fudbalskog kluba.

U dosijeima stranih policija Zeljko Raznatovic je imao sedamnaest imena. A u Jugoslaviji pet. Bio je Zeljko, i Ari, i Komandant i gospodin Predsednik. Licno je voleo da bude samo Zeljko, ali je upamcen ponajvise po nadimku Arkan, koji je kao mladic sam sebi dao.

Zivotna biografija mu je bila slojevita i cak kontraverzna. Politicka karijera Zeljka Raznatovica je bila kratka, ali je zato patriotska bila duga, sve do smrti, o kojoj nije zeleo da razmislja. Kada su ga jednom prilikom, na konferenciji za novinare u beogradskom MPC-u, dopisnici iz SAD, pitali da li zna da je posle atentata na generala Badzu, on sledeci za likvidaciju, Arkan je odgovorio:

- Bas me briga! Hiljadu puta sam rizikovao svoj zivot, bio sam na ratistu i mene je stvarno tesko poremetiti. Tesko je meni pretiti ubistvom, prosto - tako nesto me uopste ne dotice!

Zeljko Raznatovic je razmisljao o tome da jednog dana napise svoje memoare. Bio je uveren da bi bili bestseler. Naslov te knjige bi, kako je jednom rekao novinarima, "Ja, Arkan".

Umro na krilima svoje supruge Svetlane Cece Raznatovic u 48 godini zivota. Nikog drugog nije bilo u tim kobnim trenucima da mu pomogne. Ljudi oko njega uplasili su se njegove smrti vise nego on sam.

Zeljko Raznatovic Arkan je bio slika i prilika vremena u kome se dogodio raspad druge Jugoslavije i duboka kriza trece Jugoslavije. I u kome je srpski narod ostao bez svoj junackog identiteta, a sam Arkan bez zivota. Njegovo ubistvo pokazalo je su i heroji rata i ulice smrtni, ali mitovi o njima nisu. Arkan je ziv !?

Smrt Zeljka Raznatovica izazvala je mnoge komentare medju ljudima iz njegovog okruzenja, koji su smatrali, da je takav ishod njegovog zivota i ocekivan, s obzirom da je Arkan ziveo brzo i opasno. Od kako se vratio u Jugoslaviju Arkan je vodio dve paralelne bitke, jednu za sebe i svoj privatni zivot i drugi za srpski narod. Na oba fronta, tvrde neki njegovi poznavaoci, poceo je da gubi onog trenutka kada su iz njegovog zivota poceli da nestaju njegovi najbolji prijatelji i najodaniji ljudi. Zeljko Raznatovic je poslednjih godina bio suocen sa gorkom istinom da ljudi oko njega ginu jer su mu bili bliski i odani.

Prvi od Arkanovih ljudi koji je izgubio zivot bio je Radojica Nikcevic, star 45 godina, direktor stambene zadruge "Sumadija". Ubijen je 7. oktobra 1993. u 8.15 casova ujutro, u Ulici Vase Pelagica br. 54, dvadesetak metara od vrata svoje firme. Po prici ocevidaca zaposlenih u "Sumadiji", napad na Nikcevica su izvela iz zasede, dva nepoznata lica u radnickim kombinezonima. Nikcevic je izasao iz svog automobila, presao desetak koraka, gde mu se jedan od napadaca prikrao i pucao mu u potiljak iz pistolja. Drugi je cekao u belom "jugu" koji su nepoznati revolverasi pobegli Ulicom Vase Pelagica. Likvidatori, kao i narucioci ubistva ovog Arkanovog prijatelja nikada nisu otkriveni.

Nikcevic je bio vlasnik Prve beogradske stambene zadruge Sumadija, predsednik KK "Partizan", zaljubljenik u aerosport i Rusiju. Govorio je kako ce u Beogradu podici spomenik ruskom caru Nikolaju II Romanovu.

U graditeljskim krugovima bio je poznat kao uspesan privrednik. Vazio je za jednog od ljudi najdubljeg dzepa u Beogradu. Radojica Nikcevic je bio rodjeni Beogradjanin, niksickog porekla, kako je sam govorio: " Ja sam Crnogorac srpskog roda".

Bio je i pilot, predsednik vazduhoplovnog kluba "Savski venac", a kao dobrovoljac ucestvovao je u poslednjem ratu, u operacijama u Sloveniji, kada se letelo na Slavonski Brod.

Bivsi igrac i bubnjar, a kasnije predsednik KUD "Abrasevic" dosta je ulagao u kulturu. SZ Sumadija bila je od osnivaca i suvlasnika Radio- Pingvina.

U poslednje vreme gospodin Nikcevic bacio na otkup filmskih prava. Sa Britancem italijanskog porekla Djovanijem di Stefanom planirao je da finansira filmove o genocidu nad Srbima.

Sa Arkanom je drugovao i na sportskom, na ratnickom i poslovnom terenu. Pocetkom devedesetih trio Radojica, Arkan i di Stefano bio je u Beogradu sinonim za novu generaciju brzih biznismena u Jugoslaviji, ali sa izrazenom patriotskom crtom.

Kada je Nikcevic ubijen i kada je u novinama objavljena citulja Pabla Eskobara, probudjene su gradske price o tome, kako je navodno radio sa drogom i na njoj stekao, ne samo veliki novac vec i mafijaski pedigre. Smrt je sprecila Radojicu Nikcevica da ove glasine demantuje. Iza njega je ostao samo nadimak � Srpski Eskobar.

U gluvo doba subotnje noci, 15. februara 1997. u Francuskoj ulici u Beogradu, neposredno posle izlaska iz nocnog kluba "F6", rafalima s prigusivacem ubijen je moj komsija Rade Caldovic Centa (47), legenda beogradskog podzemlja. Sa Centom, sasvim slucajno, ili ne, ubijena je i njegova dugogodisnja prijateljica Maja Pavic, televizijska voditeljka na "Studiju B" i TV "Pinku", poznata i kao kuma Cece Raznjatovic.

Arkan i Badza ovekoveceni su na fotografiji 1991. godine u Erdutu. Stojicic je bio na celu Teritorijalne odbrane istocne Slavonije i, formalno, Arkanov pretpostavljeni.

Radovan Stojicic Badza, general policije poginuo je kao puki policijski amater. U restoranu "Mama mia", u General Zdanovoj ulici, kobnog jedanaestog aprila 1997. susreli su se jedan uvezbani profesionalac ubica i jedan neoprezni funkcioner cuvara javnog reda i mira. Atentator, visok 175 ili 185 centimetara, usao je u malu salu sa najlon carapom na glavi, prisao stolu za kojim je sedeo Radovan Stojicic, uperio automat u njegovog sina Vojislava i potom srucio rafal u generalova ledja i glavu. Kriknuo je, opalio jos jedan rafal u prozore i krupnim koracima izasao napolje u polumracnu ulicu Generala Zdanova. I nestao bez traga.

General Radovan Stojicic - Badza dosao je u restoran na poziv svog sina Vojislava i prijatelja Milosa Kurdulije, negde oko ponoci. Stigao je bez milicijske pratnje, koju po Pravilu sluzbe mora kao funkcioner uvek da ima, bez telohranitelja, sa kojima je inace uvek javno izlazio i bez sofera, koji, takodje, kao sluzbeno lice mora da ga vozi po Beogradu i po Srbiji. Seo je za sto okrenuvsi ledja prema vratima, tako da nije bio u situaciji da pogledom kontrolise prostor i ljude u njemu. Prvi srpski policajac ocigledno nije smatrao da je njegov zivot u opasnosti, cim se odlucio da otpusti telohranitelje i vozaca i da okrene ledja vratima.

Profesionalno obuceni ubica, koji je dobio zadatak da bas na javnom mestu likvidira zamenika ministra srpske policije, general-pukovnika, poznatog dzudistu, odlicnog strelca i rvaca Radovana Stojicica, cekao je ovakvu priliku koju mu je pripremio sam nacelnik Badza.

Ubistvo na prepad prvog srpskog policajca uspanicilo je i ozbiljno uplasilo politicki vrh Srbije. Licno Jovica Stanisic, nacelnik Resora drzavne bezbednosti obavestio je predsednika Slobodana Milosevica da je general Stojicic ubijen. Narednog jutra odrzan je Kolegijum MUP-a Srbije kojim je predsedavao Zoran Sokolovic, ministar srpske policije u ostavci i prvi covek SMUP-a Jugoslavije. Bio je prisutan i Nikola Sainovic najpoverljiviji i najefikasniji kadrovik SPS-a. On je dobio zadatak da vodi istragu, organizuje raciju na ubicu i aranzira sahranu generala Radovana Stojicica. Citava policija je dignuta na noge, sve ulice grada Beograda su stavljene pod kontolu. Milicionerima su ukinuta sva odsustva, bolovanja, odmori i naredjeno da rade non-stop.

Istraga je, naime, pokazala da su meci, kalibra devet milimetara, kojima je ubijen prvi srpski policajac ispaljeni iz americkog automatskog pistolja "Ingram M11". Ovo oruzje se retko koristi na nasim prostorima, jer je proizvedeno jos 1970. godine i jer ga sluzbeno ne koristi ni nasa policija, ni nasa vojska. Automat je tezak 1590 grama, dug 222 milimetara i precizan do dvadesetak metara. Deluje pojedinacno ili rafalno, ali mu se rafal od pet metaka cuje kao jedan pucanj. CIA ga koristi kao svoje sluzbeno oruzje, a od 1982. u Americi se nalazi u slobodnoj prodaji. Neke evropske teroristicke grupe koristile su ga u svojim akcijama. "Ingram M11" se moze naci na srpskom ilegalnom trzistu, ali potraznja za njim nije velika, jer su "uzi" i "skorpion" mnogo popularniji.

Na osnovu cinjenice da je koriscen automat "Ingram M11" bilo je penzionisanih inspektora SDB koji su tvrdili da je Stojcica likvidirala italijanska mafija, poa nalogu Zagreba. Rec je, navodno, bila o osveti za Vukovar.

Sahranjen je u Aleji velikana. A na Dan bezbednosti 13. maja 1997. godine najboljim milicionarima i policajcima MUP-a Srbije uruceno je tek ustanovljeno priznanje "Radovan Stojicic"

Zoran Stevanovic, koji kriminalac nije bio, ni voleo da ga drugi takvim smatraju, stradao je bas kao i oni od kojih se klonio. Ubijen je s ledja i iz zasede ispred hotela "Metropol", 30. avgusta 1997. godine, oko 10 casova pre podne.

Ime Zorana Stevanovica prvi i jedini put se u stampi pojavilo, sada davne 1990. godine, povodom cuvenog hapsenja "sestorice terorista" u tek zacetoj hrvatskoj drzavnosti i demokratiji. Pod optuzbom da su doslovno "pripremali izvrsenje opsteopasnih radnji i drugih nasilja, a sve u cilju stvaranja opste nesigurnosti i rusenja na demokratskim izborima uspostavljenu vlast u Hrvatskoj", u noci izmedju 28. i 29. novembra 1990. u Dvoru na Uni, uhapseni su Zeljko Raznatovic Arkan, Zoran Stevanovic, Dusan Bandic i Dusan Caric. Stevanovic je u optuznici bio drugooptuzeni, verovatno i zbog toga sto je od pobrojanog naoruzanja dobar deo, odnosno automatski pistolj "hekler i koh", pistolj marke "CZ", odgovarajuca municija i sprej za onesposobljavanje, bio u njegovom posedu.

Kraj ovog politickog slucaja je poznat � iako optuzeni na vremenske kazne zatvora od godinu dana pa navise, clanovi grupe su pusteni na slobodu. Raznatovica i Stevanovica ispred zatvora je docekala grupa od dvadesetak prijatelja, s kojom su iznajmljenim privatnim avionom otisli za Beograd.

Da bi se osvetili Franji Tudjmanu i Hrvatima arkanovi ovi prijatelji su, samo godinu dana kasnije, usred Zagreba ukrali automobil marke BMW, kojim se hrvatski predsednik vozio na posao u Banske dvore.

Zoran Stevanovic je rodjen 1961. godine u Beogradu. Iako je zvanicno bio gradjevinski tehnicar, Stevanovic je, poput vecine vrsnjaka, krenuo u zivot ni od cega. O svojim poslovima nije govorio. I Stevanovicevi boravci u inostranstvu za njegove drugove ostali su nepoznanica. Znalo se da je Stevanovic majstor borilackih vestina, da je zahvaljujuci tome u Svedskoj stekao veliki novac, ali i da je tamo stekao velikog prijatelja Arkana. Kada se vratio u zemlju pristupio je Arkanovom drustvu, gde se izdvajao po svojoj vojnoj obucenosti. Pripadao je grupi Arkanovih komandosta, jer je bio specijalaca za odredjene zadatke.

Vukasin Gojak zvani Vule, vlasnik diskoteke "Ric" u Kosutnjaku i koji je u subotu 7. septembra 1997. ubijen na Banovom brdu bio je poznat beogradskoj policiji jos od 1992. Tada je bio sef obezbedjenja poslasticarnice "Ari" i major Arkanove, odnosno Srpske doborovoljacke garde. A kasnije telohranitelj Zeljka Raznatovica. Kad je ubijen Vukasin Gojak Vule imao je 42 godine.

Ubica majora Gojaka je bio profesionalac i odlican strelac. Skriven u obliznjem sumarku, kraj bazena, udaljenom oko 40 metara od diskoteke "Ric", koju je Gojak bio uzeo u zakup, uhvatio ga je "u krst" optickog nisana. Snajperista je povukao oroz u trenuku kad je Gojak seo za volan parkiranog dzipa "micubisi pajero". Zrno je probilo staklo automobila i zarilo se nekoliko santimetara ispod Gojakove lobanje, razarajuci mu vratne prsljenove. Tesko ranjeni major Gojak davao je znake zivota narednih pola casa, a potom izdahnuo.

Policija je na mestu odakle je pucano nasla oruzje, snajpersku pusku. Ona je bila doneta i skrivena negde u sumarku Kosutnjaka i pre dolaska ubice na mesto zlocina. To govori da je atentat na majora SDG organizovalo vise lica. Niko se od protivnika Arkana i njegove garde nije potom oglasio da preuzme odgovornost za likvidaciju majora Gojaka.

U sudskim spisima beogradskog Okruznog suda major Arkanove garde bio je okrivljeni jer je protiv njega vodjen krivicni postupak zapocet krajem januara 1992. godine, povodom pucnjave i ranjavanja vise ljudi Raznatoviceve vile u Sokobanjskoj ulici broj dva.

Ime Vukasina Gojaka, svojevremeno istaknutog pripadnika i majora Srpske dobrovoljacke garde pominjalo se u kontekstu sudjenja Ljiljanu Ostojicu, osamnaestogodisnjaku, clanu SDG, optuzenom da je 27. januara 1992, oko tri casa posle ponoci, ispred poslasticarnice Ari "pokusao da lisi zivota trojicu Arkanovaca: Stanisu Stanisica, Dragomira Stankovica i Zorana Naumovica".

Kada se braon "jaguar", nesto posle ponoci 28. februara 1998. godine zaustavio na semaforu kod prodavnice "Gas", na ulgu Ulice Carice Milice i Brankove, kasni prolaznici su radoznalo zagledali lepu limuzinu kotorske registracije. Te noci iz zadnjih redova kolone automobila koji su cekali zeleno svetlo na semaforu izleteo je, uz skripu guma "fiat" bez registarskih oznaka i naglo se zaustavio ispred "jaguara". Dva nepoznata mladica potegla su automate i srucili rafal u vozaca i suvozaca "jaguara", dodali gas i sjurili se preko Brankovog mosta ka Novom Beogradu. Na crnom asfaltu ostale su vruce caure, a u "jaguaru" dva tela su klonula sa sedista. Tako su u centru Beograda ubijeni Bojan Petrovic, star 36 godina i njegov drug tridesetogodisnji Zoran Bogdanovic-Kepa.

Kako tada rece jedan penzionisani policajac, Petrovic je bio veliki Arkanovo prijatelj, clan rukovodstva beogradske narko-mafije i jedan od poslednjih clanova vozdovackog klana. Smrt je za Bojana Petrovica bila, kako su novine pisale, nastavak sudbine mnogih momaka iz beogradskog podzemlja, koji su uspeli da se izdignu iznad proseka i da postavu vodje u pojedinim poslovima. Da bi Bojan Petrovic to bio u narko-mafiji, bilo je nuzno da, kako su poznavaoci podzemlja pisali, ukloni Gorana Vukovica-Majmuna, Dragana Joksovica-Joksu u Svedskoj. I Zorana Dimitrova na Konjarniku, pa je ovo bio cin osvete. Stampa je kao izvrsioce tih likvidacija pominjala izvesnog Rogu, zatim Vojislava Raicevica, poznatijeg po nadimku Voja Amerikanac i samog Bojana. Sva trojica su te 1998. vec bili pokojnici.

Zbog toga se ubistvo Bojana Petrovica shvatalo kao osveta za likvidaciju Vukovica, Joksovica, pa cak i Caldovica.

Bojan Petrovic je voleo da se javno pokazuje. O svojim mladalackim podvizima govorio je beogradskim novinarima, koji su ga znali jos iz 1985. godine. Petrovic je, naime, tada zajedno sa Draganom Popovicem-Dadiljom, Milovanom Vujisicem-Vujom i Borisom Petkovim ucestvovao u likvidaciji Ranka Rubezica. Osudjen je na sest godina robije, ali je odlezao pet. Kada je izasao na slobodu zaputio se u Nemacku, kod svojih kumova, a potom kod oca Vlaste Petrovica u Svedsku, koji je radio u stokholmskom nocnom klubu.

Vlasta Petrovic, zvani Crnogorac, veliki boem, kockar tople ruke, sarmer i iskusni delinkvent je u Svedsku dosao jos 1966. godine, jedni kazu kao obavestajac, a drugi kao gastarbajter. Vlasta je sa Arkanom bio pajtos, obojica su voleli kocku i Nataliju, Zeljkovu devojku i suprugu. Prvi je postovao kao otac snaju, a drugi je bio zaljubljen u nju toliko da je slusao kao majku.

Kako je Bojanov otac Vlasta Petrovic zbog ubistva u samoodbrani morao u zatvor, sin Petrovic je preuzeo poslove i u baru i na ulici. Sa svojim nerazdvojnim prijateljima Hasom i Carlijem i ekipom od jos sest momaka, ziveo je od pljacki po Malmeu, Geteborgu i Stokholmu. I od reketa. Uzimao je cetvrtinu prihoda bogatih restorana. Bilo je to vreme kada se znao sa Giskom, Ljubom, Arkanom i njegovim kumom. Medjutim, 1983. godine Bojanova trojka je pala policiji u ruke i osudjena je na po sedam godina zatvora. Bojanu Petrovicu je uspelo da pobegne iz svedske kaznionice za Srbiju, sto mu je vec tada u jugoslovenskom podzemlju podiglo rejting do nebesa.

Mnogi poznavaoci Bojana Petrovica tvrdili su da je i on kao i njegov otac covek policije, jer je imao dozvolu za nosenje pistolja i jer je neko vreme radio u obezbedjenju Zorana Lilica, na njegovom predizbornom mitingu u Cacku. Otuda, mo-da i tvrdnja da je Petrovic bio organizator serije likvidacija u beogradskom podzemlju, da bi, kako su pisale novine marta 1998. godine, napokon, i sam morao da ubije najsurovijeg od placenih ubica Voju Amerikanca. A onda je racun za toliku nenajavljenu smrt isporucen i njemu Bojanu Petrovicu.

O likvidacijama na beogradskom asfaltu, koja su do sredine devedesetih odnela mnogo mladih ljudi, Zeljko Raznatovic je imao svoju teoriju uzroka nenajavljene smrti:

- To je tzv. vijentamski sindrom. Rat je zavrsen, dosta oruzja je doneto, svako dete od 17 godina ima pistolj i puca. Treba poostriti Zakon o nosenju oruzja. Kad se bud eznalo da ce se zbog oruzja dobiti pet godina robije, automatski ce manje pistolja da se nosi, a time ce se smanjiti i broj pocinilaca krivicnih dela. Ja zabranjujem kad su svetkovine i slavlja da se puca. Moje obezbedjenje nosi samo pejdzere na javnim skupovima. Oni koji nose oruzje imaju dozvole. Ja sam pucao samo u Zitorazi. Tamo sam se ispucao za narednih 50 godina!

Samo nekoliko meseci posle likvidacije Bojana Petrovica njegov otac Vlasta, koji kao da je predosetio da nece dugo ziveti, priredio je u Beogradu tri oprostajne vecere. Zvanicno, oprastao se od prijatelja pred put u Svedsku. Nezvanicno, saputalo se da se Vlata Petrovic oprastao od zivota. Tako je i bilo, jer je vrlo brzo potom ubijen u Haleu.

Dragan Joksovic Jokso ubijen je 4. februara 1998. godine u foajeu stokholmskog hipodroma Solvala. Dvadesetogodisnji Finac Jan Raninen, unajmljeni narkoman, "overio" je Joksu s dva metka u glavu. Joksovic, najveci autoritet skandinavskog podzemlja, za zivota je bio jedan od najboljih prijatelja Zeljka Raznatovica Arkana. Smrt nerazdvojnog druga dobrano je uzdrmala inace stalozenog Raznatovica. Tesko je podneo Joksovu smrt. Obojica su bili poreklom Crnogorci, obojica ljudi od akcije.

Upravo Jokso je, kaze legenda, vise puta tokom sedamdesetih pomogao Raznatovicu da pobegne iz zapadnoevropskih zatvora, a vazio je i za Arkanovog coveka od poverenja.

Navodno je za njegov racun vodio "profitabilne" poslove sverca cigareta i narkotika u Skandinaviji i za veoma kratko vreme se obogatio.

Arkan je odbacio sve optuzbe o svercu cigareta: - Pa, ja mrzim cigarete i alkohol! I Jokso ih nije podnosio!

Joksovic je brzo postao jedan od bosova tamosnjeg podzemlja. Poceo je kao sef obezbedjenja po skupim diskotekama, a bio je i telohranitelj mnogih poznatih licnosti. Inspektor Interpola Kenet Viman pratio je ovog dva metra visokog Crnogorca ravno 12 godina:

- Bilo je gotovo nemoguce prikupiti dokaze protiv njega. Svim svedocima jezik se vezivao u cvor na sam spomen Joksovog imena. Svi su strahovali od zestokih metoda koje je primenjivao. Svi su ga se plasili kao samog djavola.

Samo jednom Joksovic je uhvacen s kokainom u dzepovima zbog cega je u zatvoru proveo citava dva meseca. Bio je to njegov jedini boravak iza resetaka.

Posle Joksovog ubistva, zapadni mediji odmah su poceli da pletu mrezu najneverovatnijih spekulacija. Pariski "Mond" pisao je 24. februara 1999. da je Arkan u Svedsku poslao cetvoricu placenih ubica da namire racune s naruciocima ubistva.

Francuski novinari tvrdili su da su svedska tajna policija SAPO i sluzba vojne bezbednosti MUST sasvim ozbiljno primile k znanju dobijene informacije po kojima je Arkan pripretio da ce Joksa osvetiti nad svedskim vojnicima u sastavu SFOR-a u Bosni i Hercegovini. Na terenu, u Bosni, odmah su preduzete pojacane mere bezbednosti.

Zeljko Raznatovic Arkan, medjutim, sve ove trdnje energicno je demantovao. U intervjuu svedskom "Ekspresenu" rekao je doslovce: - Svedska policija prica kojesta, to su najobicnije gluposti!

Fudbalska utakmica Argentina: Engleska, bila je kobna za vlasnika kluba "Legat" u Beogradu. Darko Asanin, fabrikant stakla i ogledala, vlasnik preduzeca "Koloseum" i kluba smestenog u kuci Rodoljuba Colakovica na Dedinju ubijen je iz zasede u leto 1998. godine.

Ubice, sakrivene u zivoj ogradi u Drajzerovoj ulici broj 50, sa dvadesetak metaka presekli su Darka Asanina dok je gledao utakmicu. Intervencija beogradske Hitne pomoci nije spasila Asaninu zivot, jer je preminuo u Urgentnom centru. Imao je 42 godine, zenu i cetvoro dece. Poslednjih godina otvorio je dva kasina, u Herceg Novom i na Kopaoniku, pa je zbog toga zapostavio svoje poslove oko proizvodnje italijanskih ogledala. Neopterecen strahom za svoj zivot Darko Asanin je na poslu bio nenaoruzan i bez pancir kosulje. Imao je samo oko sebe nekolicinu momaka, bivsih vojnih specijalaca, koji su vise cuvali kucu nego njega..

Zbog nesporazuma oko kasina u Crnoj Gori, a i zbog javne podrske svom rodjaku Pavlu Bulatovicu, ministru odbrane i Momiru Bulatovicu, bivsem predsedniku Crne Gore, biznismen Darko Asanin je bio u verbalnom sukobu sa nekim Crnogorcima, koji su za sebe govorili da su "Milovi ljudi". Taj sukob, medjutim, nije bio toliko ostar da bi se sumnjalo da su ti Crnogorci narucili likvidaciju Darka Asanina.

Darko Asanin je kao i mnogi mladici sa tvrdim pesnicama bio dete vojnog lica. Rodjen je bio u Jajcu pre 42 godine. Kao mladic bavio se boksom u beogradskom "Novom kolektivu". Bio je poznat kao veliki Jugosloven.

Asanin je u Beogradu zavrsio Pedagosku akademiju, ali nikada nije radio kao nastavnik. Sedamdesetih godina se otisnuo u svet. U Nemackoj je neko vreme ziveo od boksa, jer je prvak pokrajine Vestfalija u velter kategoriji. A potom je marke zaradjivao kao izbacivac u diskotekama i klubovima, pa kao organizator ilegalnih kockarnica. Tu je i tada upoznao Arkana i sprijateljio se sa njim.

U emigraciji je optuzivan da je zajedno sa Arkanom likvidirao Envera Hadrija, albanskog nacionalistu i spijuna CIA. Jugoslovenska javnost je cula za Asanina prvi put kada je okrivljen za ubistvo Andrije Lakonica, marta 1990. u cuvenoj Nani. Zbog ubistva Hadrija ocinkaren iz prestonice Darko Asanin je hapsen, ali i pusten iz grckog zatvora, jer je Belgija trazila 1996. njegovo izrucenje.

Poslednjih nedelja zivota Darko Asanin je davao intervju ovom reporteru i pricao o Arkanu kao velikom srpskom borcu i gazdi u Beogradu. Postovao ga je iako se sa njim nekoliko puta sporeckao. Mnoge poslove radili su zajedno. Vec tada Asanin je glasno pricao da ceka da ga konkurenti, Arkanovi neprijatelji iz kockarskog posla likvidiraju. Ocekivao je smrt, ali se od nje nije branio. Srebrani kolt, napunjen, drzao je u radnoj sobi na spratu. U basti restorana sedeo je u majci, bez panzira i bez telohranitelja. Cekao je metak sudbine, kako sam jednom rece. I docekao ga je. Policija nikada nije otkrila njegove likvidatore.

Zoran Sijan, star samo 35 godina, bivsi reprezentativac u kik-boksu, ubijen je u subotu 27. novembra 1999. oko 1.30 sati u svom "mercedesu 600", registracije BG 600-000, na uglu ulica Nemanjine i Svetozara Markovica u centru Beograda. Sijan je ubijen na vec vidjen nacin iz automatskog pistolja marke "skorpion" u trenutku kada je vozilo zaustavio na semaforu. U tom trenutku s njegove leve strane prisao je automobil sa napadacima koji su u njega ispalili smrtonosne rafale. "Mercedes" je krenuo niz ulicu, presao tramvajske sine i zaustavio se udarivsi u parkirano vozilo sa druge strane ulice.

Prema nezvanicnim informacijama na Sijana je ispaljeno 18 hitaca. Sijan je pogodjen u glavu i grudi i preminuo je na licu mesta. Inace, njegov automobil bio je parkiran nedaleko od bioskopa "Akademija 28" jer je Sijan sa drustvom sedeo u obliznjem popularnom kaficu "Stupica".

Sijan bio prvi covek surcinsog klana, a smatran je za jednog od najuticajnijih u jugoslovenskom podzemlju. Ranije je osudjen zbog razbojnistva u Okruznom sudu u Beogradu, ali je posle sest godina presuda je zastarela, a zatim i ukinuta.

Tvrdnje da su Sijanovi momci jedna od najorganizovanijih ekipa u SRJ potvrdjene su 12. aprila prosle godine posle spektakularnog upada policije u njihovo surcinsko sediste. U toj akciji pored Sijana uhapseni su i njegovi najblizi saradnici i prijatelji Zvonko Plecic Pleca, Dejan Milenkovic Bagzi, Ljubisa Buha zvani Cume, braca Jokic, Perica i Slobodan, Ljubomir Jovanovic zvani Stakleni i Milan Narandzic Limun, svi clanovi takozvanog surcinskog klana.

Dugo godina je bo u braku sa Gocom Bozinovskom, pevacicom narodne muzike sa kojom ima dvoje dece, cerku Zoranu i sina Mirka. Posle razvoda ozenio se komsinicom Goranom i treci put postao otac, jer je dobio je sina Vukasina.

Zoran Sijan je sahranjen na pravoslavnom groblju u Surcinu pred nekoliko hiljada prijatelja, clanova porodice i mestana ovog sremskog sela. Kovceg sa telom Zorana Sijana je spusten u raku uz pesmu "Tiho noci moje zlato spava".

Mnogo ljudi, cak pedesetak Arkan je izgubio i na ratistima sirom Jugoslavije. Arkana i njegovu suprugu Nataliju posebno je pogodila smrt Natlijinog brata kog su svi zvali Sale. Njegovo telo je u Hrvatskoj zamenjeno za cetiri katolicke casne sestre.

Iz tog prvog kruga ljudi oko Arkana iz igre su vremenom izbaceni i Raka Stanisic, poznatiji kao Raka Dilinger, koji je ranjen i ubijen u Crnoj Gori, zatim i cuveni Nebojsa Djordjevic Suca iz Zemuna. Arkanu je uvek bilo zao svojih poginulih prijatelja. Posle smrti Nebojise Djordjevica je izjavio:

- Znamo ko je ubio Sucu! Njegovo ubistvo kao i ubistvo Zorana Stevanovica nema nikakve veze sa SDG koja je ratovala u Hrvatskoj i Bosni.

Sumnjalo se da je Sucu, ispred njegovog stana u Zemunu, 12. oktobra 1996. godine, ubio isti covek koji je smakao i Labovica u Budvi.

Djordjevic je rastao u Zemunu bez roditelja koji su stradali u sabobracajnoj nesreci. Bio je vatreni navijac crveno-belih i brzo postao delija. Tako je i postao clan Srpske dobrovoljacke garde. Prosao je sva ratista. Tri puta je odlikovan i penzionisan kao pukovnik. Ranjavan je i imao je ostecen sluh. U artu je bio Komandantov zamenik. Po povertku iz rata ozenio se, dobio sina i otvorio zlataru. I vratio se "delijama". Na Marakani, pred utakmicu "Crvene Zvezde" sa "Vojvodinom" Nebosa Djordjevic je ispracen minutom cutanja.

Suca je bio visok 190 santimetara, a tezak 90 kilograma. Predvodio je udarne grupe od tri do pet gardista, koje su radile tihe likvidacije. Smrt neprijatelju za 30 sekundi do minut. Jednom prilikom je preziveo sasvim slucajno napad, jer okruzen tenkovima Zengi nije hteo da se preda. Sedam vojnika JNA je poginulo, a Suca je tesko ranjen ostao ziv.

Prema nekim racunicama Arkan je van ratista, na beogradskom asfaltu izgubio desetak vrlo jakih ljudi, sto je u mnogome oslabilo njegovu poziciju.

Gubitkom ovih ljudi Zeljko Raznatovic je izgubio verne i odane prijatelje, ljude na koje je uvek mogao da racuna. Posle Nikcevica, Stevanovica i oca i sina Petrovica, Asanina oko Arkana su poceli, tvrde danas njegovi postovaoci, da se okupljaju estradni muskarci. Bili su to civili i ljudi koji su ga tapsali po ramenu, dizali u nebesa, koji su ga hvalili, a koji su se izmicali uvek kada je gusto. Takvi ljudi, pricaju danas arkanovci, ubili su u Zeljku instikt za opasnost.

- Arkan je nekada umeo da oseti neprijatelja na pet kilometara!

U medjuvremenu, Arkan se opustio toliko da se smatrao sigurnim, narocito u hotelu Interkontinental, gde je provodio najveci deo dana.

Danas njegovi ljudi govore da Arkana je bilo tesko obezbedjivati. Najmanje dvadeset ljudi je dnevno radilo na njegovoj bezbednosti u Beogradu. Sef obezbedjenja je imao neobican nadimak � Niski. On je svakog jutra utvrdjivao plan kretanja Komandanta i clanova njegove porodice.

Medjutim, Arkanovi saborci, koji su cinili gro ekipe telohranitelja, kada su se zamorili zamenjeni su ljudima, koji su, takodje, izgubili ili nikad nisu ni imali instikt za opasnost.

#2
DesertEagle

DesertEagle

    Veteran

  • Members
  • PipPipPipPipPip
  • 3,124 posts
  • Gender:Male
  • Location:Izrael
U redovnoj nedeljnoj anketi agencije "Metro" 31. oktobra 1994. godine na pitanje ko je najbogatiji Jugosloven, 25 odsto ispitanika je odgovorilo - Arkan. Drugi je bio Bogoljub Karic sa 13 odsto, a treci Slobodan Milosevic sa samo 7 odsto glasova, koliko je imala i Dafina Milanovic na cetvrtom mestu. Kada je vlasnica "Dafiment banke" u Pristini imala promociju svoj preduzeca Arkan joj je bio domacin.

Arkan je posedovao bogatstvo. Imao je moc, veze i jaka poznanstva. Uvek je voleo da stiti svoje prijatelje. Dzej Ramadanovski se zalio Arkanu da ga pirati podtkradaju i deru. Zeljko je odmah odlucio da zastiti svoj prijatelja. Piratima, koji su presnimalali ilegalno njegove pesme je porucio:

- Kad imas muda da presnimavas bez dozvole, odna imaj muda i da docekas nekog ko je jaci od tebe!

Neki prati su se zalili da su im arkanovci oteli sve ilegalno sminjene pseme Cece Raznatovic i Dzeja Ramadanovskog, a drugi da su morali Arkanu da plate za autorska prava da objavljuju kasete i diskove.

Zoran Kalezic, veliki prijatelj Raznatovica seca se da je prilikom prvog susreta sa Arkanom, kada nije imao penkalo da mu da autogram na Zabljuaku, Zeljko izvadio zlatno pero i poklonio mu. Drugi put, dok su sedeli u hotelu "Jugoslavija" i caskali, u jednom trenutku, odusevljan Kalezicevom pesmom Arkan je rekao Ceci:

- Molim te, daj coveku odelo, cipele, obuci ga. To je nas poklon nasem umetniku!

Ta dva detalja o Zeljku Raznatovicu uvek raspolozeni Zoran Kalezic prica kao svoje najdraze uspomene na Arkana.

Raznatovici su voleli zajedno da izlaze na vidjenija beogradska mesta. Najcesce bi odlazili u Klub knjizevnika, a i na premijere u Centar "Sava". Krajem juna 1995. zajedno sa suprugom Cecom prisustvovao tu je projekciji filma "Podzemlje" Emira Kusturice. Nasli su se na balkonu, gde su sva mesta bila zauzeta. Glumica Rada Djuricin nije imala srece da nadje svoje slobodno mesto, pa joj je Arkan galatno predlozio:

- Rado, sedi gde hoces, ovo sam i onako ja sve platio!

O sebi kao bogatasu je Arkan uvek govorio skromno:

- Nisam bogat covek. Nemam novac u novcaniku, a ni u dzepu. Izdrzavam porodicu, sedamdeset i tri ranjenika, i familije poginulih vojnika. Moje tri firme rade po trzisnom principu. Podizao sam kredite u lose vreme, sada imam dug od miliona maraka. Kuca koju imam podignuta je pre trinaest godina. Nisam je sada stekao. Svojim parama kupio sam trideset i cetiri stana za moje vojnike. Ja nisam bogat covek. Nisam ratni profiter. Pitajte dopisnika Martina Bela da li je Garda pljackala. Srpska dobrovoljacka garda je bila jedina disciplinovana vojska na ratistu. Pljacka, ubistva civila i silovanja bila su strogo zabranjena. Kako moze neko, ko se bori u prvoj liniji da pljacka. Da usred bitke stavi frizider ili televizor na rame i nosi? Nijedan litar nafte nisam dobio. To ce potvrditi direktor iz Tenje. Ja licno morao sam da kupujem naftu. Ja nisam nista profitirao u tom ratu, pa ja sam svog sina Mihajla, kog volim kao oci svoje, vodio u rat da branimo srpski narod. Rizikovao sam zivot svog sina.

Drugi su, medjutim, govorili:

- Uvek je imao onoliko koliko je hteo i dobijao sto je i zelio. Prvi je u Beogradu, jos sredinom osamdesetih, vozio roze "kadilak" I prvi je, dosta pre gazda Jezde, Beogradom jezdio u blindiranom "sevrolet" dzipu.

Svoju poslovnu karijeru Arkan je, inace, zapoceo na estradi, neki kazu kao izbacivac, a drugi kazu kao suvlasnik prve moderne beogradske diskoteke "Amadeus". Kasnije je imao Radio "Tigar", koji je prepustio svom drugu i partneru Djovaniju di Stefanu, a televiziju "Palma plus" u Jagodini, koju vodi Dragan Markovic.

Ulagao je velike pare u pevacku karijeru svoje supruge Cece. Sa Fondom "Trece dete" je organizovao seriju humanitarnih koncerata na kojima su ucestvovali Neda Ukraden, Vesna Vukelic Vendi, Beba Tosic, Marinko Rokvic, Merima Njegomir, Zoran Kalezic, Vladimir Sacic Cobi i drugi pevaci. Milos Ristic snimatelj spotova za Svetlanu Raznatovic seca se da je na snimanju Arkan uvek bio tu da pomogne, pa makar da donese burek i sokove.

Raznatovici su imali svoj list "Stranka srpskog jedinstva", koji je jedno vreme vodio novinar Zoran Bogavac za vrlo dobar honorar. Kasnije su list preuzeli dr Branislav Pelevic i Mile Jelisijevic, koji su radili volonterski. Raznatovici su imali i "svoju drzavnu produkciju", jer je Ceca, uglavnom snimala za PGP RTS. Ova kuca je Raznatovicima pruzala najkvalitetnije uslove za proizvodnju, ali i propagandu i prodaju Cecinih muzickih i video izdanja.

Drugi poslovni uspeh Zeljka Raznatovica bila je proizvodnja svih crveno-belih obelezaja najpopularnijeg fudbalskog kluba u Jugoslaviji. Firma "Delije" je bila oko pet godina iskljucivi proizvodjac i prodavac zastava, kapa, bedzeva, salova, transparenata FK "Crvena Zvezda". Slican poslovni odnos Raznatovic je imao i prema Srpskoj dobrovoljackoj gardi, koju su finansirali njeni donatori, ali koja je vremenom postala medijski vrlo popularna i profitibilna.

Do pocetka rata u SFRJ Arkan je akumulirao poprilicno bogatstvo. Arkan je bio veliki majstor za kocku. Imao je jake zivce i dobre suigrace, posebno medju Siptarima. Cesto je odlazio na Kosmet da Siptarima uzima pare, kako je voleo da govori. Jedan od njih bio je veliki Arkanov prijatelj i partner u igrama, kada se na stolu nalazilo i po nekoliko stotina hiljada maraka. Bio je to dobar tandem, jer su najcesce pobedjivali.

U prvoj polovini osamdesetih Raznatovic se pojavljuje kao suvlasnik ekskluzivnog kazina na Svetom Stefanu, a jedan je i od prvih zakupaca budvanskog Jadranskog sajma. Istovremeno kontrolise nekoliko ilegalnih kockarnica u Beogradu. Uz finansijsku pomoc uprave "Crvene zvezde" negde 1986. u prizemlju svoje kuce u Ljutice Bogdana otvara ekskluzivnu poslasticarnicu "Ari" cuvenu po italijanskim kupovima.

U osnivanje Srpske dobrovoljacke garde, prema sopstvenim recima, oktobra 1991. godine, ulozio je cak 200.000 nemackih maraka svojih para. Vratilo mu se, jer su neke beogradske novine pisale, da je Komandant u Erdutu trgovao vinom i naftom. A drugi su pricali i o drvenim oblicama, koje je, navodno izvozio iz slavonskih suma.

Dok je SDG boravila na prostorima RSK i bila stacionirana u Erdutu, na ulazu u naselje sagradjena je i benzinska pumpa i nova poslovna zgrada. Licno je Dafina Milanovic pregovarala sa Vladom RSK i ulagala sredtsva preko svog "Dafiment centra". Dva puta je boravila u Erdutu i obecavala velike pare za razvoj poljoprivrede i industrije.

U to vreme, aprila 1994. godine, osnovano je i preduzece "SDG Kompanija", za koje se mislilo da je produzetak Srpske dobrovoljacke garde i Arkanovih aktivnosti. Objasnjenje javnosti dao je Stojan Novakovic, glavni ulagac u ovaj posao:

- SDG je garda, a "SDG Kompani" je firma koja je registrovana u Privrednom sudu u Belom Manastiru. Tri miliona dolara smo ulozili u objekat koji obuhvata benzinsku pumpu sa 400.000 litara goriva, zeleznicki cvor i poslovnu zgradu sa proizvodnom halom za obradu drveta. Tu su fri sop, banka i restoran.

General Manojlo Milovanovic, nacelnik GS VRS je u tv emisiji "Izbori 96.", u kojoj je ucestvovala Ljiljana Peric, clan SSJ okrivio Arkana, pa i njegovog sina javno za ratovanje iz koristoljublja na Glamocu i Majevici. Sto je Ljiljana Peric odmah demantovala.

Jedno vreme je drzao i detektivsku agenciju "Delije", pa su ljudi dolazili da traze pomoc od Arkana, kad nisu mogli da realizuju sudske presude. Agencija je radila i na obeznedjivanju raznih licnosti. njih sestorica su cuvali skupe slike Dragana Malesevica Tapija.

Za Stojana Novakovica, koji je zajedno sa Arkanom stvarao FK "Obilic" se govorilo da je srpski Berluskoni. Njegov cilj je bio da tim iz B uvede u A ligu. Tada su u ekipi bili Puaca, Milosevic, braca Jevric, Nonkovic, Drakulic, Zoric, Zivkovic i Baric za kog je Novkovic govorio da je novi Sinisa Mihajlovic. Uarada im je tada bila od 1.500 do 4.000 dinara.

Vitezovi sa Vracara su imali klupsku crveno-plavu boju i te godine su uspeli da udju u Prvu ligu i cetvrt finale Kupa Jugoslavije.

Zvanicno predsednik i vlasnik kluba je bio Stojan Novakovic, zvani Cope, a predsednik Izvrsnog odbora Milisav Novakovic, predsednik Skupstine kluba dr Branko Nesovic, a direktor Mirko Minovic. Prvi trener je bio Slobodan Cole Jankovic.

"Obilic" je osnovan 1924. godine, potom je isto ime dobio 1952. kada se spojio sa FK "Sumadija". A u novom sastavu afirmisao se 1988. kada je usao u Medjurepublicku ligu, sever.

Zbog nesporazuma sa FSJ predsednik Stojan Novakovic je podneo ostavku.

Malo je poznato da je Zeljko Raznatovic dok je vodio Gardu pristao da se o njemu snimi dokumentarni film. Igrao je samog sebe u filmu "Zakletva srpskih ratnika", koji nije imao srece da postane komercijalan.

Da bi objedinio prihode za svoju Srpsku dobrovoljacku gardu, tvrdeci da se novac za njene potrebe nabavlja radom privatnih firmi ciji je vlasnik i donatorstvima prijatelja i rodoljuba, Arkan je osnovao "SDG" kompani, u cijem sastavu su, koliko se moze saznati, bile transportne firme, �Ari kompani", �Vizantin kompani", �Grand kazino" u hotelu �Jugoslavija". Tvrdilo se da je Arkan drzao i kazina u hotelu "Slavija" i u pristinskom hotelu "Grand", kao i jedan sporni u Herceg Novom. Arkanov kum Milenko Mandic Manda bio je neko vreme sef kockarnice "Grand" u hotelu "Jugoslavija" na Novom Beogradu. Osim toga, Mandic je vodio i Raznatovicevu teretanu, bazen, kafic i fitnes salon.

U Raznatovicevom vlasnistvu su bile i stambene zadruge �Dedinje" i "Sumadija", poslasticarnica "Ari" i lanac beogradskih pekara "Srpska kruna". U Cumicevom sokacetu, u centru Beograda porodica Raznatovic je imala menjacnicu, prodavnicu sportske opreme, kao i firmu za prodaju i servis mobilnih telefona. Arkanova supruga Ceca je drzava dva butika sa ekskluzivnim modelima odece i obuce, prvo u hotelu "Jugoslavija", a potom u hotelu "Interkontinental". Tu su mogle da se vide i kupe haljine koje je Ceca samo jednom nosila.

Zeljko Raznatovic Arkan je svoje milione ulagao sirom sveta. Advokat Djovani Di Stefano zastupao je njegove interese u inostranstvu. Raznatovic je pre pet godina milione maraka ulozio u akcije cuvenog svedskog proizvodjaca telekomunikacione opreme "Erikson". Javna je tajna da je Arkan bio i suvlasnik kompanije koja je gradila puteve Kipra i Grcke. Pokojnom Arkanu bliski ljudi kazu da je "komandant" u svom voznom parku imao cak tridesetak luksuznih "ford" i "sevrolet" dzipova.

Zeljko Raznatovic se narocito ponosio Fudbalskim klubom "Obilic", koji je pod njegovim patronatom od srpskog ligasa uspeo da postane sampion Jugoslavije. Ulaganje u ovaj klub bila je investicija u izvoz kvalitetnih igraca i u prihod od medjunarodnih utakmica, koje je "Obilic" kao sampion trebalo da igra u svetu.

Sa sportom su i Ceca i Arkan podigli svoj ugled u Evropi i prikazali se u pravom svetlu. Zeljko Raznatovic je licno u Beogradu docekao, na primer, Hezusa Hila, predsednika "Atletika" iz Madrida, koji se iznenadio kada ga je video mladog, lepog i slobodnog. Naime, predsednik Hil je mislio da je Arkan u nekom zatvoru. Svih cetrdeset clanova delegacije "Atletika" Ceca i Arkan su ugostili u svojoj kuci.

Na uzvratnoj utakmici u Madridu Svetlana Raznatovic je napravila svetsku senzaciju jer je bila prva zena, predsednik kluba "Obilic", koja je sedela na klupi, uz strucni stab i fudbalere. Svetlana Raznatovic je bila predstavljena kao sportska diva i citava Spanija je navijala za nju. Fudbalska administracija tako nije mislila, pa je zbog americkog pritiska, zabranila posle Arkana i Ceci da vodi svoj klub po Evropi i svetu.

Tada se pronela glasina da ce Arkan biti naslednik Miljana Miljanica na mestu predsednika FSJ, sto je Raznatovic odlucno demantovao. Demantovao je i glasine da ce da kupi "Crvenu Zvedzu", ali nije da je za opkladu da ce "Obilic" biti sampion Jugoslavije dobiti 100.000 maraka.

Na beogradskom Vracaru ne samo da je stvorio sampionski tim, vec je Zeljko Raznatovic izgradio i jedan od najlepsih stadiona u zemlji. U citav poduhvat ulozio je mnogo novca i zaradio. FK "Obilic" je samo od obestecenja za Lesnjaka i Grozdica zaradio deset miliona mraka. Na Vracaru su u sklopu stadiona izgradjene i luksuzne klupske kancelarije i poslovni prostor. Krajem devedesetih je i FK "Mladi Proleter" postao FK "Mladi Obilic", a i OFK "Beograd" je bio pod finansijskom kontrolom Raznatovica.

Poslednjih godina Raznatovic je investirao svoj kapital i u industriju. Interesovao se za "Jagodinsku pivaru", kao i za neke propale vojne fabrike po Zemunu. Sam se hvalio da je u vreme sankcija i potere za njim odlazio u Segedin na porodicni rucak. Hrvati su protetsvovali sto je Komandnt po Evropi prodavao video traku sa snimcima akcija SDG u Tenji i Vukovaru.

Velika poslovna aktivnost bila je vezana za izuzetnu energiju Zeljka Raznatovica. Njegovi prijatelji tvrde da je spavao samo dva-tri sata dnevno. Ustajao je u sest. Stranke je primao vec od osam sati. Preko dana bi rucao sa porodicom u hotelu "Jugoslavije", kasnije u hotelu "Interkontinental". Kod kuce je voleo da pere sudove i da jede kolace. Za svadbu je smrsao devet kila, i kako je sam rekao, dva meseca nije jeo kolace.

Uvece bi ostajao do kasno, a ujutro bi bio prvi na treningu fudbalera FK "Obilica". Cak je i decu voleo da vidi u sportu, jer se Mihajlo interesovao za hokej, Nikola za kosraku, a Vojin za boks. Mihajlo je potom zavoleo kik boks.

MIHAJLO IMA STAN I LOKAL

Zeljko Raznatovic je imao devetoro dece i dva unuka. I svima je ostavio deo svog imetka, kog su grchke banke jednom prilikom, procenile na 200 miliona maraka. U Arkanovom testamentu za najstarije dete pishe:

"Sin Mihajlo poseduje svoj stan u Beogradu, na Banjici, a pomogao sam da dobije lokal u CHumiccevom sokachetu, opshtina Stari grad, gde umnogome samostalno razvija svoj posao u trgovini...."

To je firma Icom internacional za prodaju i servisiranje mobilnih telefona. Na vizit karti ove kompanije pishe da Mihajlo Raznatovicc, njen vlasnik ima pored lokala u CHumiccevom sokachetu i drugi na Aerodromu Beograd.

Mihajlo je prvo Zeljkovo dete. Rodjen je iz veze sa jednom lepom SHvedjanskom iz Getebrogra, chiji je otac bio profesor univerziteta. Arkan se sa njom zabavljao sredinom sedamdesetih godina, a Mihajlo je rodjen 10. marta 1975. godine u Geteborgu. Tu je zavrshio osnovnu i srednju ekonomsku shkolu. Pochetkom devedesetih Mihajlo je bio juniorski reprezentativac u hokeju na ledu u SHvedskoj. Bio je poznat po tome i po svom ocu Arkanu.

O tome je jednom prilikom govorio:

- SHvedjani su znali ko je moj otac. Oni nisu pokushavali da raumeju situaciju u Jugoslaviji. SHvedjani sve gledaju jednostrano, ne znaju shta je bilo, ni shta cce biti, ni ko je dobar, a ko losh. Verovali su uzasnoj propagandi, koja je za Srbe govorila da su fashisti. Dok sam bio u SHvedskoj nisam prichao o situaciji u Jugoslaviji, da ne bih doshao u sukob sa SHvedjanima, a i Muslimanima i Hrvatima, kojih tamo ima dosta.

Arkanov najstariji sin doshao je u Jugoslaviju prvi put 1992. godine. I odluchio da ostane kraj oca:

- Shvatio sam da je ovde sve moje, moj narod, moja zemlja, moja sudbina. Za mene je najvecca chast da branim svoju otadzbinu!

Nije znao nijednu srpsku rech, ali je pokazivao volju da uchi ochev jezik. Odmah je dobio ponudu da da igra hokej za nash drzavni tim. Umesto hokeja Mihajlo se odluchio za "Tigrove". Iz Beograda je posle samo nekoliko dana otishao sa ocem u Erdut na vojnichku obuku. Mihajlo je u Erdutu zavrshio sa odlichnim ocenama borbenu obuku i uchestvovao je u ratnim pohodima SDG dve godine.

- Arkan je strashno cenio Mihajlovu hrabrost i odanost srpstvu, ali to nije pokazivao. Kada je Mihajlo ranjen u nogu Arkan je svoj bol occutao. A kada je Mihajlo na Treskavici nestao, kada smo svi pomislili da je mrtav, Arkan je ccutao. Sreccom, posle sedam sati Mihajlo je sa jednim Kragujevchaninom doshao u chetu. Sami su se probili kroz muslimanske redove i vratili u komandu. Arkan ni tada nijednog trenutka nije pokazivao radost oca koji je, mozda, vecc prezalio sina. Bio je kao tvrd stena - secca se tih dana Arkanov gardista Mikan Jovanovicc.

Gardista Milovan Neshovicc secca se da ga je Mihajlo Raznatovicc, kada je na Treskavici ranjen i izgubio nogu, nosio na svojim ledjima. A kasnije ga svakog dana poseccivao u bolnici. Pripadnicima Srpske dobrovoljachke garde je imponovalo da je sin njihovog komandanta Arkana u prvim borbenim redovima i na prvoj borbenoj liniji.

- Otac ga nije shtedeo - govorio je Milovan Neshovicc.

Borci se seccaju da je Mihajlo Raznatovicc u Bosni zarodbio petoricu Muslimana. Jednog je skinuo golog i obukao njegovu uniformu da bi se u njoj fotografisao. Bio je to jedini Mihajlov ratni trofej koji i danas chuva.

Kada je Arkanova garda 1993. branila Krajinu, Mihajlo je iskoristio priliku da postane drzavljanin RSK. Dobio je lichnu kartu i pasosh. Nameravao je i da ostane da zivi u Republici Srpskoj Krajini, ali mu se ta prilika nije pruzila.

U SDG komandantov sin Mihajlo je bio sve do zvanichnog rasformiranja garde 1995. godine. Da bi ostao u dobroj fizichkoj kondiciji i sportu, promenio je sport i opredelio se za kik boks. Postao je chlan kik boks kluba "Crvena Zvezda Delije". Za njega je njegov otac Zeljko Raznatovicc tada govorio:

- Mihajlo je borac po temperamentu. A takav sam i ja bio u njegovim godinama!

Ubistvo i smrt Zeljka Raznatovicca 15. januara 2000. godine u beogradskom hotelu Interkontinental uchinili su njegovog sina Mihajla sa nepunih 26 godina najstarijom mushkom glavom u porodici. Tako se i ponashao, jer je posle sahrane i svih pomena, u ime porodice Raznatovicc govorio:

- Hvala vam svima u ime plemena Raznatovicca, na dobro vam se vratilo!

Danas Mhajlo Raznatovicc vodi samostalan privatni i poslovni zivot u Beogradu, pokushavajucci da napravi svoje poslovno ime. Za mnoge ljude je ovaj visoki, plavokosi mladicc i dalja samo Arkanov sin.

Arkan nikada nije zeleo da odgovori na pitanje koliko novca ima, vec je stalno govorio da poslovnim partnerima duguje stotine hiljada maraka.

Volio je da kaze da je po zanimanju poslasticar. Novinare je cesto primao u svojoj ukusno opremljenoj poslasticarnici "Ari" u prizemlju luksuzne kuce. Ponosio se i najboljim i najjeftinijim hlebom u gradu, koji se i danas pece u njegovoj pekari pokraj "Marakane". U ovoj pekari hleb je deljen besplatno roditeljima sa troje dece, jer je to bilo pravilo organizacije "Trece dete", ciji je predsednik Svetlana Raznatovic.

Ponekad bi samo priznao da ima firme i u inostranstvu, posebno u Engleskoj, da bi pokazao strancima da je internacionalni biznismen.

Naravno, nemoguce je ustanoviti u kojim je se sve poslovima bavio Zeljko Raznatovic Arkan kao privatnik i koliko je bilo njegovo licno ucesce i njegovih firmi u uvozu nafte, cigareta, viskija, kafe i drugih deficitarnih proizvoda u Jugoslaviju.

Pocetkom osamdesetih Zeljko je, govorilo se, u Beogradu kontrolise vise ilegalnih kockarnica. I sam je volio da se kocka. Govorio je:

- 257 je uvek jace od cetiri keca!

Tako je neposredno posle njegovog ubistva nedeljnik "Vreme" pisao o navodnom Arkanovom sukobu sa "surcinskom mafijom", a oko kontrole diskografske kuce "Grand prodaksn" ciji je vlasnik Lepa Brena.

Tvrdilo se da je milione maraka zaradio krseci embargo OUN na izvoz nafte Srbiji, da je jedno vreme drzao je benzinsku pumpu nadomak Vukovara. I da je preuzimajuci FK "Pristinu" legalizovao trgovinu naftom na Kosmetu. Propast piramidalnih stednji nije ga pogodila, naprotiv: iz "Dafiment" banke podigao je 350.000 maraka. Pricalo se i da je Arkan bio i suvlasnik kompanije koja je gradila puteve Kipra i Grcke.

Britanski tabloidi pisali su da je Djovani di Stefano, navodno u Arkanovo ime, nameravao da kupi veliki rudnik uglja "RJB Moning". Di Stefano je potvrdio navode stampe, a Arkan pozurio da demantuje bilo kakvu vezu s ovim poslovnim poduhvatom.

Strani mediji su se uvek bavili procenama Arkanovog bogastva, tako da su u vise navrata licitirali da taj porodicni kapital iznosi preko pedeset miliona maraka. U Jugoslaviji takvih procena nije bilo, jer se bogatsvo Raznatovicevih videlo golim okom i nije bilo potrebno da se procenjuje. Arkan i Ceca su se po Beogradu kretali u skupim dzipovima. Za blindirano vozilo Zeljka Raznatovica, registrovano kao BG 19-99 se govorilo da ge je kupio na Sajmu automobila za 120.000 dolara.

- Nisam bogat covek - tvrdio je Zeljko Raznatovic - nemam novac u novcaniku, a ni u dzepu. Izdrzavam porodicu, 73 ranjenika i familije poginulih vojnika. Moje tri firme rade po trzisnom principu. Podizao sam kredite u lose vreme, sada imam dug od milion maraka!

Olicenje poslovnog uspeha porodice Raznatovic bila je njihova vila, izrasla na temeljima kuce koja je kupljena pre dvadesetak godina na uglu ulice Ljutice Bogdana, koja je ujedno bila i stab Srpske dobrovoljacke garde.

Samo vilu pokraj "Marakane" sa pet spratova nad i tri pod zemljom Beogradjani su procjenjivali na deset miliona maraka. Ekonomski strucnjaci ne usudjuju se da javno procenjuju Arkanovu zaostavstinu, ali nezvanicno barataju s brojkama od bar 200 miliona maraka.

#3
Platon

Platon

    Registrovani član

  • Members
  • PipPip
  • 32 posts
  • Location:Srpsko Sarajevo
  • Interests:Etnologija, Religija, Istorija
Nisam citao sav tekst jer je obiman. Al posto ne znam odakle si tacno, onda cu te pitati sta je arkan uradio dobro, konkretno za RS. Samo cinjenice

#4
vjt

vjt

    Veteran

  • Administrators
  • PipPipPipPipPip
  • 12,179 posts
  • Gender:Male
Вјерујем да ће тај текст, уколико одговора на твоје питање буде, бити врло кратак. Покој му души грешној, али било би му боље да је остао на Северу. И нама и њему... :D

#5
DesertEagle

DesertEagle

    Veteran

  • Members
  • PipPipPipPipPip
  • 3,124 posts
  • Gender:Male
  • Location:Izrael

Nisam citao sav tekst jer je obiman. Al posto ne znam odakle si tacno, onda cu te pitati sta je arkan uradio dobro, konkretno za RS. Samo cinjenice


Pitaj one koji su ratovali...samo po tvom pitanju meni je jasno da nisi bas upoznat sa ratnim desavanjima. Kada bi imao malo vise zivaca da citas tekstove do kraja, mozda bi nesto i naucio, a ovako...

#6
pandiani

pandiani

    Veteran

  • Download
  • PipPipPipPipPip
  • 1,929 posts
  • Location:Istocno Sarajevo
  • Interests:fudbal
ocigledno je samo da ti nisi bas upoznat sa ratnim desavanjima. mozda jesi,ali sto se tice izraelsko-palestinskih sukoba, sudeci po tvojoj (navodnoj) lokaciji.
covjek te je fino pitao, ali ti jednostavno ne znas odgovor.
arkan i njegovi tigrovi su ratovali tamo gdje je bilo frizidera i sporeta. ne mislim nista lose o njemu, cak naprotiv, ali to su cinjenice.
a sto se tvojih tekstova tice, sumnjam da ce ih iko procitati do kraja, jer vjerovatno nemas predstavu koliko si toga nakopir'o.

#7
DesertEagle

DesertEagle

    Veteran

  • Members
  • PipPipPipPipPip
  • 3,124 posts
  • Gender:Male
  • Location:Izrael
Cita ih onaj koga zanima da nesto sazna. Onaj koga ne zanima nista i koji misli da sve zna, naravno da ih nece citati. Vjerujem da i ti spadas u tu grupu. Prije nego sto "prekopiram", ja sve fino procitam.
Sto se tice Arkana, ne vidim zasto bih ja trebao, nekome koji nije bio na ratistu, ili je bio, da objasnjavam sta je uradio Arkan za RS ili RSK...po ovome sto ti pises, jasno mi je da ni ti nisi previse ratovao, vjerovatno nikako, inace ne bi pisao i spominjao frizidere.
Ako nekome trebaju odgovori u vezi Njega, neka pitaju one koji bili u rovu.

#8
Siber

Siber

    Registrovani član

  • Members
  • PipPip
  • 33 posts
  • Location:Sarajevo

Nisam citao sav tekst jer je obiman. Al posto ne znam odakle si tacno, onda cu te pitati sta je arkan uradio dobro, konkretno za RS. Samo cinjenice


Ja bih se samo nadovezao na ovo pitanje za 'Eagle-a'. Da li smatras da je vise on dao koji je iz rata izasao enormno bogatiji, ili onaj poginuli borac, onaj invalid u rs sto danas nema sta da jede, porodice tih boraca i slicno.
Ista je situacija kod nas,prezirem ljude koji su iz rata izasli 10x bogatiji nego prije rata, a za koje se u rat vise culo nego za one za koje bi trebalo(sa koje god strane, kod sviju je isto).

#9
DesertEagle

DesertEagle

    Veteran

  • Members
  • PipPipPipPipPip
  • 3,124 posts
  • Gender:Male
  • Location:Izrael
Arkan je imao sve sto mu je trebalo kada je poceo rat. Ko je poznavao malo njegovo okruzenje, kao i njegov zivot u Beogradu i inostranstvu, zna osnovne stvari u vezi njega, a to je da nikada nije oskudijevao u parama.
Sta je Arkan iznio iz Bosne, neka kazu oni koji su VIDJELI da je nesto iznio a ono sto je on ostavio u RS i RSK, jesu oko 80 mrtvih Gardista, preko 200 ranjenih i ko zna koliko invalida. Njegov fond i dalje izdrzava nekoliko desetina porodica clanova Tigrova, njima dvadesetorici invalida je kupio stan, mnogima pomogao da zapocnu sopstveni biznis.

#10
Siber

Siber

    Registrovani član

  • Members
  • PipPip
  • 33 posts
  • Location:Sarajevo
Samo nek ti bude idol, pitaj ljude u srbiji sta misle o njemu. Moze biti idol sovinistickim cobanima sa manjace, durmitora, sokoca(odakle si ono, romanija a).

#11
yossarianba

yossarianba

    Veteran

  • Administrators
  • PipPipPipPipPip
  • 16,308 posts
  • Gender:Male
  • Location:Vrhbosna
  • Interests:Interesantan
Шиберу, видјело се већ раније колико си способан за нормалну комуникацију.

Нека буде заборављена десница моја, ако те заборавим, свети Јерусалиме мој, Косово моје и Метохијо моја.


#12
DesertEagle

DesertEagle

    Veteran

  • Members
  • PipPipPipPipPip
  • 3,124 posts
  • Gender:Male
  • Location:Izrael

Samo nek ti bude idol, pitaj ljude u srbiji sta misle o njemu. Moze biti idol sovinistickim cobanima sa manjace, durmitora, sokoca(odakle si ono, romanija a).


:D Vidi papka ! I kaze "ajmo normalno komunicirati" ? :D

#13
yossarianba

yossarianba

    Veteran

  • Administrators
  • PipPipPipPipPip
  • 16,308 posts
  • Gender:Male
  • Location:Vrhbosna
  • Interests:Interesantan

Samo nek ti bude idol, pitaj ljude u srbiji sta misle o njemu. Moze biti idol sovinistickim cobanima sa manjace, durmitora, sokoca(odakle si ono, romanija a).


:D Vidi papka ! I kaze "ajmo normalno komunicirati" ? :D


Знаш како се каже... Не пада снијег да покрије бријег... већ да свака звјерка покаже свој траг :D
Шибера видимо... једно 98% :twisted: :twisted: :twisted: :D :D
Него, ја сам иначе из Клека, то је на Требевићу, пошто прођеш Петровиће и Тврдимиће... да зна момак, да више не погађа :D

Нека буде заборављена десница моја, ако те заборавим, свети Јерусалиме мој, Косово моје и Метохијо моја.


#14
Siber

Siber

    Registrovani član

  • Members
  • PipPip
  • 33 posts
  • Location:Sarajevo
Ho ho ho pa ovo je za vas normalna diskusija, prvo vrijdjanje pa argumenti sa srpskih nacionalista.

#15
ak-47

ak-47

    Registrovani član

  • Members
  • PipPip
  • 25 posts
A koju je to Arkan veliku pobedu izvojevao i gde??? :D :D :P
Pare prije rata mozda jeste imao ali sigurno ni 10% od onoga sto je imao posle rata sam si rekao kupio 20 stanova ima svoj fudbalski klub itd. :roll: :roll: mislim frizideri i ostala pljacka je dobro isla u to vreme :D :D :D :D

#16
kleopatra

kleopatra

    Veteran

  • Download
  • PipPipPipPipPip
  • 3,106 posts
  • Location:Egipat
Pa nije se SAMO pljackalo.........ako nista drugo na samo pomen njegovog imena muslimanima su se tresle gace......... :D
Psiholoski rat je vrlo bitna stvar..... :P

Bjezte ljudi evo Harkanovih cetnika ( mehko c)..... :D

#17
yossarianba

yossarianba

    Veteran

  • Administrators
  • PipPipPipPipPip
  • 16,308 posts
  • Gender:Male
  • Location:Vrhbosna
  • Interests:Interesantan
Како видимо из нових снимака, и највећег босанског газију Атифа Дудаковића је мало тукао Легија, док није дошла ХВ :P

Нека буде заборављена десница моја, ако те заборавим, свети Јерусалиме мој, Косово моје и Метохијо моја.


#18
DesertEagle

DesertEagle

    Veteran

  • Members
  • PipPipPipPipPip
  • 3,124 posts
  • Gender:Male
  • Location:Izrael

A koju je to Arkan veliku pobedu izvojevao i gde??? :D :D :P
Pare prije rata mozda jeste imao ali sigurno ni 10% od onoga sto je imao posle rata sam si rekao kupio 20 stanova ima svoj fudbalski klub itd. :roll: :roll: mislim frizideri i ostala pljacka je dobro isla u to vreme :D :D :D :D


Види што нам долазе да нам постављају паметна питања... :D

Да ти одговорим : ти и не сањаш колико је покојни Жељко продавао сладоледа дневно....а о тортама да и не причам. Шта ћеш....Београђани воле његову сластичарну. И ја сваки пут одем да једем колаче, јер има још Гардиста којима треба купити станове.

Задовољан?

#19
kleopatra

kleopatra

    Veteran

  • Download
  • PipPipPipPipPip
  • 3,106 posts
  • Location:Egipat
Pa ake-47..... vidis da je covjek nagradjen za svoja djela.........tvoj komentar je potpuno suvisan. :P

http://www.srbijacaf....._arkan 20.JPG

#20
bob rock

bob rock

    Veteran

  • Members
  • PipPipPipPipPip
  • 507 posts
sta ima da misle MARGINALCI kakva je bio,sve je rekao Stane Dolanc u jednoj recenici,...vise volim njega,nego citav DB bivse Yuge,....da je kojim slucajem bio u Francuskoj ili Britaniji bio bi penzionisani heroj,..sa najvecim zaslugama,i ne bi mu trebalo pasti napamet nista da radi a kamoli da ukrade..........za ove (sa fesom),imao je takav rezim i disciplinu prema svojim tigrovima,po najeksremnijim svjetskim standardima,a tigrovi su imali enormno iskustvo sa beogradskog asfalta,samo je trebao neko da to dovede u red,....meni je uvijek licio na Napoleona,malen,miran,oprezan,u svakom trenutku razmislja...u najtezim trenutcima donosi genijalne odluke,to su osobine lidera,cak se
to moze najbolje prepoznati u djecijem dobu ,a on je to bio od 15,16 te kada
je postao vodja ,lider Zvezdinih navijaca,..i ovaj podatak fesadjije mozda ne znaju,nakon zavrsene utakmice Partizan Zvezda u jednom klubu,partizanovi navijaci hoce da tuku Seada Susica(koji je igrao tada za Zvezdu),brata Safeta Susica,i njih se desetak Partizanovaca uzvrtilo da provocira Susica,a utom ulazi Arkan ,shvata situaciju,vadi dva srebrena kolta i kaze mrtav hladan da ce ubiti svakog ko ga samo dotakne,a onda im ponudi ,ko je hrabar da se pobije sa njim(Seadom) moze izaci napolje i to samo jedan na jedan ,naravno niko se nije javio,a tad je imao samo petnaest...da su kojim slucajem njega postavili za glavno komandujuceg u ovom ratu,ko zna kako bi se sve zavrsilo.....




0 user(s) are reading this topic

0 members, 0 guests, 0 anonymous users