Sign in to follow this  
Followers 0
falcon iv

Da li je izlazak '96. greška?

138 posts in this topic

И ти си отишао из Црне Горе, да би се вратио на Грбавицу, међу Сребреничане ??

Дај прво реци колико имаш година, да знам јеси ли ти одлучио или твоји родитељи?

Ово нису "детаљи"...можеш ли мало више о томе, жарко желим да чујем ту причу !

Сви ми имамо своје животне приче, међутим то није тема ове дискусије. Без било какве лоше намјере, сугерисао бих Вам да не уносите мржњу и нетолеранцију у разговоре са саговорницима. Свели сте дискусију на ниво кафанског "препуцавања", нема озбиљног суочавања аргумената, сукобљавате се са особом а не изнетим ставовима... Напуштам вас! Све најбоље вам желим!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ма ја, чим нисмо из прве насјели на твоје небулозе ти се налазиш увређеним !

Никакве "мржње" нема у постављеним ти питањима а још мање "нетолеранције"...! А ти још пишеш о некаквим "аргументима" !!! Па још нисмо ни стигли дотле, јер не знамо детаље твоје емиграције из Црне Горе, као ни разлоге који су те на то натјерали !

Дакле, прво чињенично стање, да се све лијепо схвати ко, шта, гдје и зашто, а онда идемо у аргуметисање, а не обрнуто !

Прво финанскијска подлога па онда духовна надградња !

Ми само не можемо да вјерујемо да се неки Србин из Сарајева, који је побјегао на почетку рата у Црну Гору, после вратио на Грбавицу гдје борави све сама Сребрница, Жепа, Горажде и Рогатица...дакле, дно дна од насеља.

И нормално је да нам није јасно, јер се доле нико без тешке муке не враћа !

Није ми само јасно је ли ви сви из федерације заиста мислите да овдје нико нема мозга и да можете да ваљате шта вам падне на памет...представљајући се као Срби и то још и пишете ћирилицом !

Е, ако сте ви нормални, онда је свак... :)

Share this post


Link to post
Share on other sites
Ма ја, чим нисмо из прве насјели на твоје небулозе ти се налазиш увређеним !

Никакве "мржње" нема у постављеним ти питањима а још мање "нетолеранције"...! А ти још пишеш о некаквим "аргументима" !!! Па још нисмо ни стигли дотле, јер не знамо детаље твоје емиграције из Црне Горе, као ни разлоге који су те на то натјерали !

Дакле, прво чињенично стање, да се све лијепо схвати ко, шта, гдје и зашто, а онда идемо у аргуметисање, а не обрнуто !

Прво финанскијска подлога па онда духовна надградња !

Ми само не можемо да вјерујемо да се неки Србин из Сарајева, који је побјегао на почетку рата у Црну Гору, после вратио на Грбавицу гдје борави све сама Сребрница, Жепа, Горажде и Рогатица...дакле, дно дна од насеља.

И нормално је да нам није јасно, јер се доле нико без тешке муке не враћа !

Није ми само јасно је ли ви сви из федерације заиста мислите да овдје нико нема мозга и да можете да ваљате шта вам падне на памет...представљајући се као Срби и то још и пишете ћирилицом !

Е, ако сте ви нормални, онда је свак... :)

Драги моји форумаши, овдје се ради о повратку у завичај. Није у питању само повратак на Грбавицу. У питању је повратак и у Лукавицу, Источно Сарајево, Републику Српску. Грбавицу наводим не само као локацију дома мојих предака него и као дио главног града Босне и Херцеговине који, по природи ствари и у складу с Дејтонским Споразумом, јесте и главни град Срба у Босни и Херцеговини. Моје критике, а јесу критике, на рачун ваших сувопарних и бесциљних дискусија, нису жеља за наметањем ставова него жеља да, на најбољи начин, дођемо до друштва у коме се може подношљивије живјети. Само дискусије са провокативним темама могу разбити провинцијалну љуштуру коју су, на жалост, Источном Сарајеву створили разни Микеревићи, Босићи, Букајловићи, Иванићи... Да вас потсјетим: из њихових мјеста у Сарајево се долазило са поштовањем и да се нешто научи, а не да се шепури у скупоцјеним џиповима и глуми политичке лидере. Било би тако и данас да је српска сарајевска интелигенција остала у свом граду /мислим и на Источно Сарајево/ и наставила са унапрјеђивањем српске цивилизације /на сарајевском простору/. Нажалост, та интелигенција, осиромашена у ратним годинама, гурнута је у непрегледне колоне камиона преко сњежног Требевића и отјерана "трбухом за крухом"... Мени је потпуно нестварно да су се предратни становници главног града и становници ратне пријестонице довели у позицију да гледају у правцу трактористе из Лакташа и да очекују да им се додјели нека мрвица из, узгред да напишем, отете државне касе!

Share this post


Link to post
Share on other sites
Драги моји форумаши, овдје се ради о повратку у завичај. Није у питању само повратак на Грбавицу. У питању је повратак и у Лукавицу, Источно Сарајево, Републику Српску. Грбавицу наводим не само као локацију дома мојих предака него и као дио главног града Босне и Херцеговине који, по природи ствари и у складу с Дејтонским Споразумом, јесте и главни град Срба у Босни и Херцеговини. Моје критике, а јесу критике, на рачун ваших сувопарних и бесциљних дискусија, нису жеља за наметањем ставова него жеља да, на најбољи начин, дођемо до друштва у коме се може подношљивије живјети. Само дискусије са провокативним темама могу разбити провинцијалну љуштуру коју су, на жалост, Источном Сарајеву створили разни Микеревићи, Босићи, Букајловићи, Иванићи... Да вас потсјетим: из њихових мјеста у Сарајево се долазило са поштовањем и да се нешто научи, а не да се шепури у скупоцјеним џиповима и глуми политичке лидере. Било би тако и данас да је српска сарајевска интелигенција остала у свом граду /мислим и на Источно Сарајево/ и наставила са унапрјеђивањем српске цивилизације /на сарајевском простору/. Нажалост, та интелигенција, осиромашена у ратним годинама, гурнута је у непрегледне колоне камиона преко сњежног Требевића и отјерана "трбухом за крухом"... Мени је потпуно нестварно да су се предратни становници главног града и становници ратне пријестонице довели у позицију да гледају у правцу трактористе из Лакташа и да очекују да им се додјели нека мрвица из, узгред да напишем, отете државне касе!

Учинит ћу ти част . Мјесто мене Цитират ћу Душка Трифуновића.То је онај пјесник што је водио емисију на телевизији : "Шта дјеца знају о завичају "?

- Godine 1992. uzeo sam svoju torbu i izašao preko tog koridora. Komšija mi pre toga pokazao pištolj i pita me imam li ga i ja. Nemam, kažem, šta će mi. Onda je on meni rekao: Ako imaš pištolj, oni će doći da ti ga uzmu. A, ako nemaš, doći će da ti uzmu sve ostalo. Vidim, oni tu igraju neku svoju igru. Ja nemam ništa sa tim. Uspeo sam da žena i deca odu iz Sarajeva. Onda sam i ja izašao, posle sam saznao da je to bio snajperski koridor. Izašao sam i više se nizašta interesovao nisam.

Iamli ste pun život u ovom gradu i nije baš lako razumet i potpuni prekid s njim?-

Jeste. Morao sam, ako hoću da ostanem živ. Nemam ja vremena da se bavim prošlošću. Kada sam došao u Sarajevo 1958, bilo je u njemu sedamdeset hiljada stanovnika. Kada sam morao da odem, bilo je 570 000 duša. Znači, pola miliona ljudi je došlo da vidi šta ja to radim. E, onda sam ja bio višak. Otišao sam i, kao što se ne vraćamo svojim bivšim ljubavima, tako se ni tamo ne mogu vratiti. Znam istoriju Sarajeva i znam da je uvek tako bilo. Meni je drago da su ljudi živi i da rade svoj posao.

Share this post


Link to post
Share on other sites
QUOTE(Karadžić @ 12.04.) *

Драги моји форумаши, овдје се ради о повратку у завичај. Није у питању само повратак на Грбавицу. У питању је повратак и у Лукавицу, Источно Сарајево, Републику Српску. Грбавицу наводим не само као локацију дома мојих предака него и као дио главног града Босне и Херцеговине који, по природи ствари и у складу с Дејтонским Споразумом, јесте и главни град Срба у Босни и Херцеговини. Моје критике, а јесу критике, на рачун ваших сувопарних и бесциљних дискусија, нису жеља за наметањем ставова него жеља да, на најбољи начин, дођемо до друштва у коме се може подношљивије живјети. Само дискусије са провокативним темама могу разбити провинцијалну љуштуру коју су, на жалост, Источном Сарајеву створили разни Микеревићи, Босићи, Букајловићи, Иванићи... Да вас потсјетим: из њихових мјеста у Сарајево се долазило са поштовањем и да се нешто научи, а не да се шепури у скупоцјеним џиповима и глуми политичке лидере. Било би тако и данас да је српска сарајевска интелигенција остала у свом граду /мислим и на Источно Сарајево/ и наставила са унапрјеђивањем српске цивилизације /на сарајевском простору/. Нажалост, та интелигенција, осиромашена у ратним годинама, гурнута је у непрегледне колоне камиона преко сњежног Требевића и отјерана "трбухом за крухом"... Мени је потпуно нестварно да су се предратни становници главног града и становници ратне пријестонице довели у позицију да гледају у правцу трактористе из Лакташа и да очекују да им се додјели нека мрвица из, узгред да напишем, отете државне касе!

Учинит ћу ти част . Мјесто мене Цитират ћу Душка Трифуновића.То је онај пјесник што је водио емисију на телевизији : "Шта дјеца знају о завичају "?

Дјецу никада не потцјењујте. Поготово немојте потцјењивати дјецу која су издржала рат.

Дјеца пуно воле свој завичај, макар им и ратне слике остале у сјећању. А, када дјеца донесу одлуке да истрају у реализацији постављених циљева, онда су то људи који, тачно, знају шта хоће...

Share this post


Link to post
Share on other sites
Грбавицу наводим не само као локацију дома мојих предака

Тада је то била ливада...

него и као дио главног града Босне и Херцеговине који, и главни град Срба у Босни и Херцеговини

Можда теби, мени није.

Моје критике, а јесу критике, на рачун ваших сувопарних и бесциљних дискусија,

Само су твоје "дискусије" безциљне и сувопарне, успут, и досадан си, осим што си напоран ко хемороид.

дођемо до друштва у коме се може подношљивије живјети

Ја сам дошао.

Само дискусије са провокативним темама могу разбити провинцијалну љуштуру коју су, на жалост, Источном Сарајеву створили разни Микеревићи, Босићи, Букајловићи, Иванићи...

Иди на "сарајево икс" па тамо кењај "о провинцијалној љуштури", тамо свакако нема грађана, све сељаци из источне босне, санџаклије и пар старосједилаца.

И, алаха ти пеганбера, олади мало...иначе ћеш добити бан ко кућа због вређања.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Дјецу никада не потцјењујте. Поготово немојте потцјењивати дјецу која су издржала рат.

Дјеца пуно воле свој завичај, макар им и ратне слике остале у сјећању. А, када дјеца донесу одлуке да истрају у реализацији постављених циљева, онда су то људи који, тачно, знају шта хоће...

Није реч о дјеци . Покушао сам ти у престављању Душка Трифуновића објаснит да је он као пјесник водио емисију на телевизији:" Шта дјеца знају о завичају "? Ти то искористи за развијање теорије о подцјењивању дјеце . То твоје, дјечије истрајавање у реализацији постављењих циљева ,личи ми на пароле мјесне заједнице где власт држи СДА .

Share this post


Link to post
Share on other sites
Грбавицу наводим не само као локацију дома мојих предака него и као дио главног града Босне и Херцеговине који, по природи ствари и у складу с Дејтонским Споразумом, јесте и главни град Срба у Босни и Херцеговини.

Мени је драго кад ви глумите Србе, кад се трудите да звучите као Срби, јер то значи да покушавате барем да сазнате шта то и како Срби мисле.

Проблем је што ви покушавате да нам продате себе као неке Алијине Србе, какве сте видјели на телевизору 93. и који су остали идеал "доброг Србина".

Сарајево наш главни град... упознај се шта сваки поштен Србин мислим о том Њу Техерану...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Karadžić:

Grbavica ce mi uvijek ostati u srcu draga, iako smo je izgubili losim potezima nase vlasti, kao sto juce rece Mitropolit Dabrobosanski Nikolaj, kad je pricao o Ilijasu i koliko sada Srba tamo zivi... Ali budimo realni, najteze je priznati ali ovako je ipak najbolje, Istocno Sarajevo je jedan poseban grad, nije nam Sarajevo ko Hrvatima i Muslimanima Mostar, kako bi tek tada podijela Bosne izgledala? Ovako mi polako idemo ka nezavisnosti, i lako nam je postaviti granicu gdje god hocemo!

Zivjelo nase ISTOCNO SARAJEVO!

Share this post


Link to post
Share on other sites
Da je ikako moglo trebali smo i zgrade prenijet u SS!

Pitanje glasi dali se ikad može Novo Sarajevo, Ilijaš, Ilidža i druge srpske prijeratne opštine u cjelini vratiti nama? Kad smo bili glupi prije rata pa se nismo organizovali, sada možemo polako ipak da mislimo kako dalje i kako pokušati povratit to što je naše bilo. Da li se može postaviti pitanje Srebrenica za srpske opštine Sarajeva? Dali se možemo nadati da u bliskoistočnom sarajevu (BIS) seljaci iz istočne bosne postanu većina?? Pa da i oni sami pokrenu takvo pitanje.

Moja ideja je da Sarajevo bude jedna cjelina, kao prije rata, ko jedan distrikt ali sa odredjenim entitetskim linijama. U tom distriktu neka budu te prijeratne opštine i IS i BIS. Jer budimo realni ne može niko preživjeti sam, a tako ni IS ako postane totalno odvojeno od BISa(u slučaju samostalne RS), a ovim potezom bi dobili i naše opštine pod RS ali u distriktu glavni grad SA. Oni bi dobili Srebrenicu kao izolovanu enklavu FBiH u RS…

A Muslimani ovo moraju shvatiti kao jedini način da Bosna i Hercegovina preživi kao država, a jedini način da se to dogodi je da se nama vrate naše opštine, jer onda se mi integriramo u jednoj sredini gdje moramo vidjati i Muslimane. Ovako je IS fino odvojeno i niko se ne mora vidjati. Ovo je za muslimane jedina šansa da BiH preživi kao država, jer sto vise RS postaje samostalna u svim pogledima BiH sve slabi, a ako nastave ovim putem kojim su krenuli, onda znamo koji su put izabrali a to je put raspadanje dejtonske BiH.

са овако катастрофалним наталитетом срби не могу да поврате ништа,него да будемо задовољни ако нам не мазну и оно што имамо.шта ти вреде куће и зграде ако се не рађају деца? прво то да исправимо па ћемо лако за територију

Драги моји форумаши, овдје се ради о повратку у завичај. Није у питању само повратак на Грбавицу. У питању је повратак и у Лукавицу, Источно Сарајево, Републику Српску. Грбавицу наводим не само као локацију дома мојих предака него и као дио главног града Босне и Херцеговине који, по природи ствари и у складу с Дејтонским Споразумом, јесте и главни град Срба у Босни и Херцеговини. Моје критике, а јесу критике, на рачун ваших сувопарних и бесциљних дискусија, нису жеља за наметањем ставова него жеља да, на најбољи начин, дођемо до друштва у коме се може подношљивије живјети. Само дискусије са провокативним темама могу разбити провинцијалну љуштуру коју су, на жалост, Источном Сарајеву створили разни Микеревићи, Босићи, Букајловићи, Иванићи... Да вас потсјетим: из њихових мјеста у Сарајево се долазило са поштовањем и да се нешто научи, а не да се шепури у скупоцјеним џиповима и глуми политичке лидере. Било би тако и данас да је српска сарајевска интелигенција остала у свом граду /мислим и на Источно Сарајево/ и наставила са унапрјеђивањем српске цивилизације /на сарајевском простору/. Нажалост, та интелигенција, осиромашена у ратним годинама, гурнута је у непрегледне колоне камиона преко сњежног Требевића и отјерана "трбухом за крухом"... Мени је потпуно нестварно да су се предратни становници главног града и становници ратне пријестонице довели у позицију да гледају у правцу трактористе из Лакташа и да очекују да им се додјели нека мрвица из, узгред да напишем, отете државне касе!

ti mi delujes kao neki poturceni srbin iz fildzana,bar tako pricas. Kako su srbi mogli da ostanu u sarajevu po kojem su harale alijine bande,silovale i hapsile koga su hteli? moj komsija je radio amater,i za vreme rata je bio u kontaktu sa nekim srbima iz sarajeva,to su price da se coveku digne kosa na glavi! multietnicko sarajevo je mit i bajka,i srbima zelim da dobro razmisle pre nego sto upisu dete u talibansku skolu

Share this post


Link to post
Share on other sites

ОБИЉЕЖЕН ЕГЗОДУС СРБА СА ГРБАВИЦЕ 1996. ГОДИНЕ

Окупљањем испред цркве Светог Ђорђа на Врацама у Источном Сарајеву обиљежен је 16. март - дан када су сарајевски Срби 1996. године напустили своје домове у сарајевским насељима - Грбавици, Врацама, Ковачићима, Мојмилу...

Секретар Борачке организације Српско Ново Сарајево Васо Елез рекао је да је у рату од 1992. до 1996. године на Грбавици погинуло 608 припадника Војске Републике Српске, те више од 400 цивила, међу којима је било око 10 дјеце, и више од 100 муслимана.

Начелник општине Српско Ново Сарајево Гојко Драшковић, који је један од судионика егзодуса, рекао је да су сарајевски Срби напустили своја огњишта зато што нису хтјели остати под влашћу муслиманско-хрватске федерације, те да је тих дана било тешко, јер су дошли у Републику Српску пракично на ледину без инфраструктуре.

„Данас је на овим просторима изграђено модерно градско `гнијездо`. И овај свети храм је такође доказ да су се ови простори, за 14 година од исељавања са Грбавице, интензивно развили у један прелијеп, савремен и модеран град”, истакао је Драшковић.

Он је рекао да је од 1996. године па до данас изграђено око 2.000 индивидуалних стамбених јединица и исто толико колективног стамбеног смјештаја, те многи културни, спортски, вјерски и други објекти.

Драшковић истиче да је већина сарајевских Срба, који су судионици у егзодусу 1996. године, ријешила своје стамбено питање у Српском Сарајеву, те да се без обзира на кризу и даље гради, како би своје основно животно питање ријешили и они који немају властити кров над главом.

Према његовим ријечима, велики број Срба са Грбавице и осталих сарајевских општина су „расути” по цијелом свијету и широм РС, а већини је жеља да се врате на просторе Српског Сарајева, што им челни људи овог града покушавају да обезбиједе.

Начелник општине Српско Ново Сарајево истакао је да је „одлука сарајевских Срба из 1996. године да напусте своја огњишта и преселе се на слободну територију у РС била исправна из данашње перспективе”.

Пензионисани прота Војо Чаркић, познат као поп Жућо, како га сви зову у Српском Сарајеву, рекао је да је 16. март 1996. године био тужан дан, јер се око 5 000 Срба иселило са Грбавице.

Он се присјетио да је у рату од 1992. до 1996. године преко територије Грбавице у Федерално Сарајево ушло више од 120.000 приватних пакета, од којих је надпловична већина била за муслиманске, хрватске и јеврејске житеље овог града.

Отац Војо нагласио је да је на данашњи дан прије 14 година премјештен и крст који су средином 1994. године освештали два патријарха - партријарх Српске православне цркве Павле и патријарх московски и цијеле Русије Алексеј други, а који се данас налази у цркви Светог Ђорђа на Врацама у Српском Сарајеву.

У својим ранијим изјавама отац Војо је истакао да је тог дана 1996. године колона српског народа и српске војске ишла мирно, ћутке, путем уз Враца, слиједећи крст до мјеста гдје је сада овај нови прелијепи српски православни храм.

„То је био наш дефинитивни одлазак са Грбавице. Од тада су се моји Грбавичани, или легионари како сам их у рату звао, раселили широм свијета од Аустралије до Канада, од Аљаске до Новог Зеланда”, присјећао се прота Чаркић тешког историјског тренутка за сарајевске Србе.

Ђ.В.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Кецмановић: Сарајево дато да би постојала Српска

Политички аналитичар Ненад Кецмановић тврди да је Сарајево жртвовано да би Република Српска опстала, истичући да би се БиХ реинтегрисала да је Сарајево послије рата проглашено за екстратериторијалну зону.

Кецмановић подсјећа да су странци то и планирали и наводи да би то створило услове за повратак у Сарајево великог процента и Срба и Хрвата, послије чега би се тај модел проширио и на друге крајеве, те би се БиХ реинтегрисала.

"Алији /Изетбеговићу/ је било више стало до Башчаршије и Бегове џамије него до цијеле БиХ, а /Слободан/ Милошевић му је у Дејтону изашао у сусрет и изазвао гнијев руководства Републике Српске и у почетку генерално негативан српски став према Дејтонском споразуму. Испоставило се да је то била, шаховски речено, жртва тешке фигуре за добитак партије: Сарајево је изгубљено да би опстала Република Српска", истиче Кецмановић за сутрашњи "Прес".

Он наводи да је послије рата из Сарајева изашло и оно мало Срба и Хрвата што је било остало, те је град постао готово потпуно етнички чист - бошњачко-муслимански.

На питање која му је прва асоцијација на помен 6. априла 1992. године, политички аналитичар и доктор политичких наука наводи да је то био почетак краја и да општи утисак који му је остао јесте расуло. "Отказивао је један по један подсистем, људи и односи су се преко ноћи мијењали", рекао је Кецмановић.

Коментаришући "абдицирање" Фикрета Абдића из Предсједништва БиХ у корист Алије Изетбеговића, Кецмановић је рекао да је то вјероватно био први незаконити акт Изетбеговића и СДА у оквиру нове трипартитне власти.

"Нажалост, српски представници су подржали иницијативу да Алија ускочи умјесто Фикрета, који је на изборима добио највећи број гласова. Претпостављам да је овај то прихватио зато што су му у СДА обећали све што је тражио за 'Агрокомерц', који је за њега био и остао важнији него читав свијет", истиче Кецмановић.

Говорећи о политици реформиста, коју је заговарао, Кецмановић је рекао да су се реформисти, као и СДС, борили за останак БиХ у Југославији, за разлику од СДП БиХ, која је са распадом СКЈ постала републичка партија, која се, као и СДА, борила за независну БиХ.

"Када је избио рат СДП је преживјела тако што су чланство напустили Срби и Хрвати, па и данас /Златко/ Лагумџија неће да каже колики је проценат немуслимана у тој мултиетничкој партији. А реформисти су се разишли тако што је свако кренуо ка свом националном јату. Једноставно, била је то политичка опција која у том времену и у тим околностима није имала шансе", рекао је Кецмановић.

Појашњавајући како је проглашен за британског шпијуна, Кецмановић је рекао да су водећи политичари Раиф Диздаревић, Бранко Микулић и Милан Узелац рефлектовали на функцију члана Предсједништва СФРЈ из БиХ, а на коју је он практично био изабран, те да су због међусобне конкуренције пропустили на вријеме да га зауставе.

"Прогласили су ме за шпијуна, а да то нису ничим аргументовали, нити предузели кривично гоњење, судски поступак или нешто слично, тако да јавност није у то повјеровала. Пошто су ме елиминисали из трке, повукли су тврдњу да сам шпијун и саопштили да 'немам довољну безбједносну културу' да бих био члан предсједништва СФРЈ", рекао је Кецмановић.

Он је додао да су они који су ушли у то предсједништво "растурили" Југославију.

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 07.10.2007. at 3:01 PM, falcon iv said:

to je tacno.za prstojevica znam da je porodicu zbrinuo u rs.tesko je tada bilo donjeti odluku da se ostane.svi su ucestvovali u odbrani i bili si pripadnici vrs.sjecam se grbavice prije egzodusa.dan-dva prije ulazka federalne policije stanovi u nekim zgradama su gorili,namjestaj pobacan po ulicama.i pored stoga sto je ogromna vecina napustila grbavicu,jedan dio ljudi je ostao a neki su se kasnije vratili.

grbavica marta '96.

stadionjq3.jpg

Pozdrav mozes li mi reci koliko je srba ostalo na Grbavici posle dejtona,koliko se posle vratilo i koliko ih zivi danas ako imas podatke jer sam cuo da nisu bas svi otisli kao sto se prica...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!


Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.


Sign In Now
Sign in to follow this  
Followers 0