Nikola

ZDRAVA ISHRANA

41 posts in this topic

Jedan od preduslova dobrog zdravlja je ZDRAVA HRANA....Da li i koliko uopste pridajemo vaznosti zdravoj hrani i uopste zdravoj ishrani (nacinu pripremanja hrane,kolicini unosa iste,itd.).

--------------------------------------------------------------------------------------------------

Diktativ krvi

Za odbranu ljudskog organizma od svakovrsnih neprijatelja zaduzeni su antigeni, medju tim neprijateljima nalaze se i odredjeni sastojci hrane, jedan od najmocnijih antigena u ljudskom organizmu je onaj koji odredjuje njegovu krvnu grupu, dakle u sustini, vasa krvna grupa odredjuje koje su namirnice vasi naprijatelji a koje prijatelji

Mozda neocekivano, nauka pokazuje da stara narodna izreka "snaga na usta ulazi" sadrzi vise smisla i istine, nego sto na prvi pogled izgleda. U proslom broju smo prikazali evoluciju krvnih grupa i sklop antropolosko-istorijsko-socijalnog okrilja koji je uslovljavao njihov nastanak.. Iako je za mnoge i danas jedino bitna prilikom transfuzija, operacija ili porodjaja, krvna grupa ima mnogo siri znacaj - oduvek je bila, i danas je, pokretacka snaga prezivljavanja ljudske rase, razvoja i adaptiranja na nove zivotne uslove. Od Kromanjonca do danas, krvna grupa je bila i ostala kljuc imunog sistema, kontrolor uticaja virusa, bakterija, infekcija, hemikalija, stresova i niza drugih faktora i uslova koji uticu na imuni sistem. U vezi s tim, i bitni faktor naseg probavnog sistema. Krvna grupa je, smatraju naucnici, individualni pecat, mnogo vise nego rasna ili etnicka pripadnost. Svaka krvna grupa sadrzi genetske poruke nasih predaka koje su nam ostale u amanet upravo zapisane u krvi. Covek se i dalje razvija, i u naucnim krugovima se veruje da ce se u buducnosti, kako je to bivalo i ranije, pojaviti nova krvna grupa koje ce svoje "vlasnike" uciniti mnogo otpornijim i prilagodljivijim na nove uslove zivota - od bakterija i virusa koji se razvijaju jednako kao i covek, do klimatskih promena i raspolozive hrane.

Sofisticiranost i vaznost naseg imunog sistema ogleda se u njegovoj sposobnosti da odredi prijatelja i "neprijatelja". Za to su zaduzeni antigeni, koji u svakoj zivoj formi - od virusa do ljudskog organizma - predstavljaju njen hemijski otisak. Jedan od najmocnijih antigena u ljudskom organizmu je onaj koji odredjuje njegovu krvnu grupu, i shodno tom antigenu i krvna grupa nosi slovnu oznaku (krvna grupa A ima antigen A, krvna grupa B - antigen B, AB ima oba antigena, dok krvna grupa O nema antigena). Antigeni stvaraju antitela, i njihova prva duznost je da otkrivaju mikrobioloske i druge "neprijatelje", medju kojima je i - hrana, tacnije odredjeni njeni sastojci. Tu na scenu stupa vaznost probavnog sistema, konkretnije - hemijske reakcije kojom nasa krv reaguje na hranu. U tom klupku se krije teorija o vaznosti ishrane prema odredjenoj krvnoj grupi koju je, pocev od ocevih istrazivanja od pre pedesetak godina, razradio naturopata dr Piter D'Adamo. Veza krvi i hrane se prelama, kako on tvrdi, preko lektina - "opasnog lepka" - koji predstavlja skup obilatih i raznovrsnih proteina koji kroz hranu dolaze u nasu krv. Kada jedemo hranu koja sadrzi proteinske lektine nekompatibilne sa antigenima nase krvne grupe, organizam odmah zapocinje proces aglutinacije kako bi odbacio neprijateljske lektine koji istovremeno traze skroviste i "lepe" se za celije odredjenih organa. Najjednostavnije receno, kroz tu borbu se prelama, na krvnim grupama zasnovana, teorija o blagotvornim i stetnim namirnicama, a dalje i kompletnom nacinu zivota.

Racunajuci da na nasim prostorima ova teorija - i, sto je ne manje vazno, njena prakticna primena - nije dovoljno poznata ovde cemo dati kratak pregled najosnovnijih psiho-fizickih karakteristika (pripadnika) svake krvne grupe i najopstiji prikaz korisnih i stetnih namirnica za svaku krvnu grupu, odnosno opste preporuke za ishranu kojim se moze poboljsati imuni sistem, optimizirati metabolizam i opsta zdravstena kondicija. Sve namirnice koje nisu uvrstene u jednu od ove dve kategorije spadaju, po klasifikaciji D'Adama, u "neutralne", i samim tim nemaju nikakvog zdravstvenih implikacija. Primera radi, pilece meso koja sadrzi izuzetno stetne lektine za odredjene krvne grupe, moze uvek biti zamenjeno "neutralnom" curetinom ili nekom drugom vrstom mesa koja nije na listi stetnih. Detaljne informacije o ovome mogu se naci na web-stranici D'Adama i njegovog tima - http://www.dadamo.com. No, pre konkretnih preporuka, jos dve napomene: Prvo, osim vina i piva, koji mogu biti i korisni i neutralni i stetni (kako za koga, tj. kako za koju krvnu grupu), zestoka alkoholna pica spadaju u stetna za svaku krvnu grupu. I drugo, D'Adamo savetuje da svako ko se odluci da prati njegove preporuke, ako to podrazumeva drasticne promene u ishrani, ne pravi nagle prelaze, vec da postepeno pocne vecim unosenjem korisnih a izbegavanjem jedne po jedne namirnice sa liste stetnih. U svakom slucaju, puni zdravstveni efekti se mogu ocekivati i vec za desetak dana, ali tek posle kompletnog i striktnog pridrzavanja preporuka.

Voce, pune energije - Tip O

Tip O, najstariji i danas najrasprostranjeniji u svetu, pracen je instinktom da prezivi, da osvaja pozicije, da slabije ostavlja iza sebe. Ljudi ovog tipa su skloni da budu vodje, ekstrovertni, fokusirani su i puni energije. Ali, posto su izuzetno podlozni stresu, te osobine se izvitoperuju. Predodredjeni su da budu snazni i izdrzljivi, ali zbog nepravilnog nacina zivota i ishrane vrlo cesto, usled posledicno losih metabolickih procesa, trpe posledice koje se uglavnm ogledaju u poremecenom radu stitne zlezde, edemu, gojenju. Predisponirani su protiv vecine kancerogenih oboljenja, ali cesto pate od upala, artritisa i alergija (narocito respiratornih). Tendencija ka stresu i visok nivo adrenalina povlace za sobom prekomerno emotivnu reakciju (obicno ljutnju, pa i agresiju), vrlo ceste promene ponasanja. Kada nije u harmoniji sa prirodnim karakteristikama svoje krvne grupe, tip O je sklon depresiji (raste s godinama), srcanim oboljenjima, ciru ili gastritisu (na sta dodatno utice i izuzetno povisena stomacna kiselina tipicna za O, kao i visok nivo enzimnih crevnih alkalnih fosfata). Metabolicki, tip O ima nizak nivo zgrusavanja krvi (duze krvari) sto obicno stiti od dijabetesa, i dizajniran je za dobru preradu kalorija. Za psiho-fizicki balans, tipu O se preporucuje izbegavanje impulsivnosti (boljom organizacijom na krace i duze staze), postepene promene, uredni i obroci za stolom, redovne fizicke vezbe (vise nego i za jednu drugu grupu), od aerobika, dizanja tegova, trcanja, voznje bicikla, sportova ful-kontakta, i to najmanje 3-4 puta nedeljno. S obzirom da je tip O sklon stimulansima - kafi, alkoholu, cigaretama, narkoticima i slaktisima - a svi su steteni za ovaj tip, vezbe se preporucuju kao najbolja odbrane od tih slabosti.

Ishrana je zasnovana na visokoj kolicini proteina, i biljnog i zivotinjskog porekla. Meso pripremati srednje ili poluzivo, ukljuciti redovne porcije uljem bogate ribe iz hladnih voda. Konzumirati vrlo retko mlecne proizvode, teski su za varenje za ovu krvnu grupu. Deca tipa O bi trebalo kao dodatak da unose B-12 vitamin, da jedu vise mesa, pecurki, dzigerice, pasulja.

Nepripremljen za 21... vek - Tip A

Genetski, nije najbolje opremljen za 21, stresni vek. Po prirodi, rec je o coveku kome odgovara dobro struktuiran, ritmican, harmonican zivot u pozitivnom okruzenju. Otud ovaj tip mnogo teze podnosi stres od prethodnog, sto se uz ostale fizioloske karakteristike - a pre svega hormonsku senzibilnost, prirodno povecani nivo kortizola (koji se dodatno lako uvecava u uslovima stresa), nizak nivo stomacne kiseline i nedostatak crevnih alkalnih fosfataza - ogleda u poremecajima sna (sve vise s godinama, zbog cega se preporucuje uzimanje dodatnog vitamina B-12), povecanoj anksioznosti, slabljenju imunog sistema, porastu holesterola, gubljenju misicne mase i gomilanju masnoca u telu. Culo mirisa slabi posle 60. godine, nekad dramaticno, sto je povezano i sa culom ukusa, a oba dovode do smanjene potrebe za jelom narocito u poznijem zivotnom dobu sto je za ovaj tip prilicno opasno. Evoluirala u doba kada je prvobitni covek, usled nedostatka primarne hrane - mesa, krenuo iz Afrike ka Evropi i Aziji i privikavao se na nove klimatske uslove i novu raspolozivu hranu, krvna grupa A je obelezena probavnim sistemom koji ima teskoca s varenjem i metaboliziranjem zivotinjskih proteina i masnoca, ali izuzetno dobrom "upotrebom" svih sastojaka iz karbohidrata.

To tip A stiti od cira, na primer, ali povecava rizike od zucnog kamenja, stomacnog kancera, srcanih oboljenja, osteroporoze. Vise nego i za jedan drugi, za tip A je bitno da uspostavi odredjeni dnevni ritam, da ranije leze i spava najmanje osam sati dnevno, da po budjenju ne ostaje u krevetu, da ne preskace obroke, da mu glavni obrok bude dorucak i da tada unese vecinu dnevno potrebnih proteina, da dobro zvace hranu i da ne jede kada je, ili zato sto je nervozan. Preporucuje se ograniceno unosenje secera, kafeina i alkohola, jer povecavaju stres (zato se, iako kafa ima blagotvoran efekat, ne preporucuje vise od jedne soljice na svakih sest sati) i usporavaju metabolizam. Tip A bi, takodje, morao posebno da vodi racuna o kombinovanju hrane, tacnije da ne unosi u istom obroku proteine i skrob. Psiholoski, tip A ne funkcionise najbolje u vecim grupama (izaziva stres), sklon je internalizaciji emocija, tako da bi jos od detinjstva trebalo praktikovati komunkaciju. Boravak u prirodi, relaksirajuca muzika i aroma-terapije su odlicni stimulansi za tip A. Sto se tice fizickih aktivnosti, mada je cesto sklon preterivanju, tip A bi trebalo da smanji njihov intenzitet, narocito ako se bavi sportovima ili vezbama koje zahtevaju veliki napor. Najcesci znaci preterane fizicke aktivnosti su: hladni dlanovi, izrazit umor sat ili dva posle napora, ili laka vrtoglavica. Hatha-joga se smatra najblagotvornijom aktivnoscu za ovaj tip.

Prilagodljiv - TIP B

Ovaj tip nosi potencijal za izuzetnu prilagodljivost i sposobnost da se krece u svim pravcima i razvija se s promenama. Kreativnost i resavanje komplikovanih problema su osnovne mentalno-emotivne karakteristike ovog tipa. Antropoloski gledano, lako je uocljivo kako i koliko je ta prilagodljivost "izrodila" krvnu grupu B ciji je osnovni zadatak bio da uspostavi ravnotezu izmedju dva prethodna, potpuno suprotstavljena tipa. Osnovni zdravstveni izazovi za ovaj tip su tendencija da proizvodi visi od normalnog nivoa kortizola u stresnim situacijama (sto u poznijim godinama nosi povecani rizik od Alchajmerove bolesti ili senilnosti, a kod dece od autizma), izrazitu osetljivost na B-lektine u odredjenoj hrani (narocito piletina, kukuruz i kikiriki) sto rezultira upalama, izvesnoj sklonosti da "zakaci" sporo napredujuce viruse poput onih koji izazivaju multipleks sklerozu ili lupus, i podloznosti autoimunim oboljenjima. U slucaju tipa B, etnicke i rasne razlike u izvesnom stepenu mogu imati odredjenog uticaja. Generalno, po nalazima D'Adama, zdrava osoba krvne gurpe B koja zivi u skladu sa svojim potrebama, fizicki i mentalno je najuravnotezenija u odnosu na sve ostale krvne grupe. Osim sklonosti ka povecanom kortizolu (posledice kao i kod tipa A) i posledicne opasnosti od smanjenog imuniteta, tip B ako je izbacen iz koloseka nekada preterano emotivno reaguje na stres, sto se ogleda u letargiji i nedostatku motivacije, a nosi povecan rizik od hronicnih virusnih infekcija, hronicnih simptoma umora i esktremno visokog ili niskog krvnog pritiska.

Zahvaljujuchi relativno dobrim enzimima stomacnih alkalnih fosfataza, tip B lako "razbija" masnoce, sto ga, ako su i metabolicki procesi uravnotezeni, dodatno stiti od srcanih oboljenja i dijabetesa i jaca njegovu kostanu gradju. Metabolicka ravnoteza tipa B je, medjutim, pod velikim uticajem lektina, sto, ukoliko nije pod kontrolom, povecava rizike od hipoglikemije i gojaznosti, a s godinama utice i na smanjenje libida.. Imuni sistem je posebna briga, jer mnoge bakterije imaju antigene tipa B, tako da su jaki gripovi, gastroeteritisi, sinusne i infekcije urinarnog trakta ceste prilikom pada imuniteta. Uravnotezeni i zdrav tip B znaci izbegavanje lektin-stetne hrane, smanjenje karbohidrata u ishrani, nepreskakanje obroka, vezbe istezanja, meditacija i vizuelizacija kao glavne i neverovatno produktivne tehnike smanjenja stresa za ovaj tip. Plivanje, planinarenje, voznja bicikla i Taj-Ci vezbe se smatraju najpodesnijim za grupu B, jer zahtevaju ili potpunu relaksaciju ili koncentraciju. Umor se kod tipa B leci unosenjem proteina. Vitamini C i B (naroctio B-1 i B-6) i cink su preporucljivi dodaci ishrani.

Ne voli pravila - Tip AB

Ova, najmladja krvna grupa postoji, kako se veruje, svega oko hiljadu godina i zastupljena je u dva do pet odsto svetske populacije. Smatra se "prelaznom", i vise rezultatom "ukrstanja" dve prethodne krvne grupe (i stilova zivota), a ne direktnim odgovorom na novonastale klimatske ili ostale uslove. Tip AB ima kvalitete kameleona - u zavisnosti od situacije moze da usvoji karakteristike A ili B tipa. Od domanacije jednog ili drugog zavisi i pojedinacna slika vlasnika ove krvne grupe. Zanimljivo je da hormonski profil ovog tipa najvise ima slicnosti sa tipom O, probavni sistem je nalik tipu A, sto znaci manjak zeludacne kiseline, mada je potreba za proteinima zivotinjskog porekla slicnija tipu B. U najkracem, tip AB bi trebalo da izbegava sve sto vazi za tip A ili tip B. Izmesanost uticaja prethodnih krvnih grupa u tipu AB rezultira i izvesnom dozom "zbunjenosti" ili ekstremnih ponasanja. U najboljem izdanju, intuitivan i spiritualan, ovaj tip ima problem istovremene potrebe da bude izuzetno i socijalan i usamljen, tako da se i preporucuje dnevno "praktikovanje" i trenutaka samoce i relaksacije i aktivnog ucesca u grupama, po mogucstvu onima koje "imaju smisla i znacaja" za osobe AB tipa, i koje nisu po prirodi kompetitivne.

Takva podeljenost nosi opasnosti od bipolarnih manifestacija, depresije, srcanih oboljenja, Parkinsonove bolesti i povisenog krvnog pritiska. Isto tako, ovaj tip ima potrebu i za vrlo intenzivnim i za opustajucim vezbama, tako da je najbolje da ih kombinuje. Bitno je, koliko za decu toliko i za starije, da osobe sa ovom krvnom grupom ne budu izlozene restriktivnom okruzenju ili strogim pravilima. Deci, recimo, treba omoguciti da sama biraju svoju odecu, bez obzira da li se iskusnijem oku ne dopadaju kombinacije koje dete napravi.

Zbog niskog nivoa stomacne kiseline, ima problem sa varenjem proteina, blokiranjem digestivnih enzima, sklonost ka razvoju bakterija u stomaku, sto povecava rizik od zucnih problema, stomacnog kancera, zutice i trovanja (hranom). Teze razlaze masnoce pa se savetuje oprez od koronarnih bolesti, cerebralne tromboze, povisenog pritiska. Zbog nesposobnosti da proizvodi anti-A i anti-B tela, podlozniji je kancerogenim oboljenjima nego ijedna druga krvna grupa, mnogim infekcijama (narocito respiratornim i usnim). Dorucak sa povecanom dozom proteina je kralj obroka za ovaj tip, pogotovo ako hoce da izgubi na kilazi. Glavni izvori proteina za AB su riba i morski proizvodi, a nikako crveno meso. Manji i cesci obroci nisu preporucljivi ovom tipu zbog neadekvante kolicine stomacne kiseline i pepticnih enzima (sto se dodatno smanjuje s godinama), ali su redovna tri obroka neophodna za opstu metabolicku, digestivnu i ravnotezu imunog sistema.

Ishrana za krvnu grupu O

Meso i riba: (4 do 6 puta nedeljno za muskarce, 2-5 puta za zene i decu)

izuzetno korisno: govedina, teletina, jagnjetina, ovcetina, srnetina, dzigerica, pastrmka, bakalar, oslic, skusa, sardine, smudj, losos, stuka, list, grgec, sabljarka.

izbegavati: svinjetinu, slaninu, sunku, guscetinu, kavijar, dimljeni losos, haringu, barakudu.

Mleko, mlecni proizvodi i jaja

nista nije posebno korisno, ali su feta, puter, mladi beli sirevi, kozji sir i sojini substituti neutralni, i preporucuje se ne vise od jednog jajeta nedeljno, kao i vrlo male kolicine sira.

izbegavati: jogurt, teske zute sireve, ementaler, gaudu, bri, kamamber, krem-sireve, parmezan, punomasno mleko, sladoled.

Povrce (3 do 5 puta nedeljno sirovo i isto toliko kuvano)

izuzetno korisno: articoke, cvekla, keleraba, praziluk, kelj, spanac, crvena paprika, crni luk, zelena salata (i ostalo zeleno lisce), brokoli, ren, beli luk, persun, bela zelen, bundeva, beli krompir.

izbegavati: socivo, avokado, kupus, karfiol, kukuruz, plavi patlidzan, pecurke, masline, crveni krompir.

Voce (3 do 4 puta nedeljno)

izuzetno korisno: sveze i suve smokve i sljive, i (narocito sok) ananas i crvene tresnje.

izbegavati: kupine, dinje (kantalupe), pomorandze, jagode, kokos.

Brasno, cerealije, semenke

nisu od narocite nutricionisticke vrednosti za ovu grupu, osim oraha i semenki od bundeve.

izbegavati: kukuruzne pahuljice i kase, griz, hleb od celog zrna, kikiriki, pistace, mak.

Zacini

izuzetno korisno: persun, kari, rogac, turmerik.

izbegavati: cimet, morsko orasce, mleveni biber, vaniline ekstrate, sve vrste sirceta, kecap, majonez, tursiju.

Cajevi i pica

izuzetno blagotvorno: cajevi od nevena, nane, lipe, dzindzera, persuna; celcer.

izbegavati: kafu, koka-kolu i ostala gazirana pica, crne cajeve.

Ishrana za krvnu grupu A

Meso i riba (jednom nedeljno)

izuzetno korisno: saran, smudj, bakalar, skusa, stuka (nista od mesa).

izbegavati: svo meso i preradjevine osim neutralnih piletine i curetine, kao i ribu i morske plodove osim onih koji su blagotvorni ili neutralni poput tunjevine, stuke, ili jesetre.

Mleko, mlecni proizvodi, jaja (ne vise od jednom nedeljno)

nista nije posebno blagotvorno, kao i kod tipa O, dok su mladi beli sirevi, feta, kefir i vocni jogurt neutralni.

izbegavati: masne, zute, stare i prevrele sireve, krem sireve, punomasno mleko, puter, sladoled.

Povrce (2 do 5 puta, sirovo i bareno)

izuzetno korisno: sargarepa, bela zelen, spanac, beli i crni luk, praziluk, zelena salata i lisnato povrce, socivo, brokoli, cvekla, ren, keleraba, kelj, maslacak, perssun, repa.

izbegavati: kupus, paradajz, zrnasto povrce, plavi patlidzan, pecurke, masline, ljute papricice, crvenu i zutu papriku, crveni i beli krompir.

Voce (3 do 4 puta nedeljno)

izuzetno korisno: kajsije, kupine, borovnice, tresnje, ribizle, limun, grejpfrut, ananas, sveze i suve sljive, smokve.

izbegavati: banane, dinje, pomorandze, mango, kokos

(izuzetno preporucljivi sokovi od kajsija, sargarepe, celera, tresanja, grejpfruta, ananasa, i limunada).

Brasno, cerealije, semenke

izuzetno korisno: kikiriki, semenke od bundeve, zobene pahuljice, hleb od soje, pirincana peciva.

izbegavati: belo brasno, pistace, obogacen hleb, vestacke paste i prelive.

Zacini

izuzetno korisno: beli luk, dzindzer, meso, soja sos, senf..

izbegavati: biber, alevu i mlevenu papriku, kapar, sve vrste sirceta, ulje od suncokreta...

Cajevi i pica

izuzetno blagotvorno: kamilica, kafa, zeleni caj, crveno vino.

izbegavati: pivo, koka-kolu i ostala gazirana pica, crne cajeve..

Ishrana za krvnu grupu B

Meso i riba izuzetno korisno: jagnjetina, ovcetina, zecetina, srnetina, pastmrka, iverak, oslic, skusa, smudj, stuka, sardine, bakalar, kavijar.

izbegavati: piletinu, pacetinu, guscetinu, svinjetinu, sunku, slaninu, rakove, dimljenog lososa, kamenice, jastoga, skampe, puzeve.

Mleko, mlecni proizvodi i jaja (3 do 5 puta nedeljno)

izuzetno korisno: mladi beli sirevi, feta, kozji sirevi, jogurt (obican i vocni), blagi zuti sirevi, obrano mleko, kozje mleko, jaja.

izbegavati: sladoled i fabricki zuti masni sir.

Povrce (3 do 5 nedeljno, sirovo i bareno)

izuzetno korisno: kupus, kelj, sargarepa, bela zelen, karfiol, paprika, persun, krompir, pecurke, cvekla, brokoli, plavi patlidzan.

izbegavati: paradajz, kukuruz, masline, socivo, articoke, bundevu.

Voce (3 do 4 puta)

izuzetno korisno: banane, ribizle, grozdje, ananas, sljive, papaja (svi sokovi od ovog voca).

izbegavati: nar, kruske, urme, kokos.

Brasno, cerealije, semenke

izuzetno korisno: zobene pahuljice, proso, pirincana peciva.

izbegavati: prakticno svo semenje osim oraha i makadamije (narocito susam, suncokret, bundevu, kikiriki i pistace), razeno brasno, psenicno brasno (celo zrno, griz, kukuruzne pahuljice i kase, Wasa-keks.

Zacini:

izuzetno korisno: ren, persun, kari, dzindzer, maslinovo ulje..

izbegavati: kecap, biber, ekstrate od badema, cimet, zelatin.

Cajevi i pica

izuzetno blagotvorno: nana, zalfija, zeleni caj, dzindzer, persun, sladic, zinsen.

izbegavati: lipu, senu, hmelj, alou, selcer, koka-kolu i ostala gazirana pica.

Ishrana za krvnu grupu AB

Meso i riba (1 do 3 puta nedeljeno)

izuzetno korisno: curetina, jagnjetina, zecetina, ovcetina, tunjevina, oslic, smudj, skusa, stuka, pastrmka, sardine, puzevi, jesetra.

izbegavati: piletinu, govedinu, teletinu, svinjetinu, srnetinu, pacetinu, guscetinu, sunku, preradjevine, barakudu, jastoga, skampe, dimljenog lososa, oktopoda, kamenice, zabe, jegulju.

Mleko i mlecni proizvodi, jaja (3 do 4 puta nedeljno)

izuzetno korisno: jaja, jogurt, kefir, pavlaka (sa manje masnoce), kozje mleko, feta, kozji sir, mladi beli sirevi.

izbegavati: punomasno mleko, puter, zute jako masne i topljene sireve, sladoled, parmezan.

Povrce (3 do 5 puta)

izuzetno korisno: sargarepa, bela zelen, celer, karfiol, spanac, kelj, plavi patlidzan, brokoli, krastavac, beli luk, crni luk, zeleno socivo, sojine mahune, krompir.

izbegavati: papriku, kukuruz, articoke, avokado, rotkvice, masline,

(dobro da piju sto vise sokova od sargarepe, celera, kupusa, tresanja i grozdja).

Voce (3 do 4 puta nedeljno)

izuzetno korisno: tresnje, ribizle, grozdje, grejpfrut, sljive, kivi, limun, sveze i suve smokve.

izbegavati: banane, pomorandze, kruske, nar, kokos, urme, mango.

Brasno, cerealije, semenke

izuzetno korisno: orasi, kikiriki, kesten, proso, zobene pahuljice, pirincane pahuljice, sve vrste pirinca, sto odsto razrni hleb, razeno, pirincano i zobeno brasno.

izbegavati: jecam, kukuruzno brasno, kukuruzne pahuljice i kase, mak, semenje od bundeve, susam, suncokret, (puter od susama).

Zacini

izuzetno korisno: beli luk, ren, persun, kari, maslinovo i orahovo ulje.

izbegavati: kecap, biber, belo sirce, kaper, zelatin, ekstrat badema, suncokretovo ulje.

Cajevi i pica

izuzetno blagotvorno: kamilica, zeleni caj, lisce jagode, dzindzer, zinsen, kafa.

izbegavati: destilisana alkoholna pica, koka-kole i gazirano, crne cajeve.

:Emoticon (277):

Share this post


Link to post
Share on other sites

Bulimija

Sve je vise mladih koji boluju od bulimije.

Mnoge mlade devojke osecaju kao da imaju visak kilograma. Na osnovu jedne studije svaka cetvrta devojka nije zadovoljna svojim izgledom svojom tezinom-a skoro 30% tinejdzerki imaju problem sa ishranom.

Kao sto je to slucaj sa anoreksijom, i bulimija je bolest koja se manifestuje tako sto osoba potpuno gubi kontrolu nad svojim telom. Najcesce su u pitanju devojke koje sebe smatraju gojaznima, mada to najcesce u opste nije tako-naprotiv.

Uprkos tome, one po svaku cenu zele da smrsaju.

Ono sto bulimicare razlikuje od anoreksicara jeste sledeca stvar-one jedu, a onda to sto su pojele-povrate. A kada dobiju napad gladi, pojesce odjednom 50.000 kalorija (to je 25 puta vise od normalnog dnevnog unosenja kalorija). Ovi napadi se desavaju jednom ili dva puta nedeljno.

Za obolele osobe bulimija je savrsen nacin da zadovolje svoje dve najvece zelje, da mnogo jedu i da pored toga mrsave-ali sa teskim posledicama.

Zbog potpuno nepravilne ishrane organizam bulimicara ne dobija potrebne vitamine, minerale i soli koji su mu neophodni. Evo koje su neposredne posledice povracanja - zeludacna kiselina napada zubnu gledj i desni, tako da nastaje karijes i paradentopatija.

Pored toga, dolazi do ostecenja creva jetre i otoka pljuvacne zlezde. Potpuno je poremecena i produkcija hormona sto moze dovesti do izostanka menstruacije. Pada krvni pritisak, ceste su nesvestice, problemi sa cirkulacijom, opada kosa, koza postaje suva, misici pocinju da se grce..... Obolele osobe postaju depresivne i demotivisane, imaju problema sa koncentracijom, ne ceznu za dodirima, neznoscu i intimnoscu.

Ova bolest se neretko zavrsava smrcu...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Anoreksija nervosa

Anoreksija nervosa je stanje okarakterizirano kao poremećaj kod kojeg ljudi odbijaju održati minimalnu normalnu tjelesnu masu, imaju pojačan strah od povećanja tjelesne mase i često pogrešno interpretiraju oblik svog tijela.

Nije rijetko da žene koje pate od anoreksije imaju 15% manju tjelesnu masu od adekvatne i još uvijek misle da su predebele. Osobe oboljele od ovog poremećaja najčešće su uporne u nastojanju da izgledaju što mršavije. Ovo uporno nastojanje vodi k izgladnjivanju, što može uzrokovati i smrt.

Anoreksija je poremećaj hranjenja mnogo češći kod žena nego kod muškaraca i može se javiti u bilo kojem životnom ciklusu. Ipak, studije pokazuju da se najčešće javlja u doba adolescencije.

Znakovi koji ukazuju na anoreksiju :

• odbijanje održavanja adekvatne tjelesne mase

• stalni strah od debljanja

• gubitak tjelesne mase koji je rezultat zlouporabe diuretika, laksativa, amfetamina, pretjerane tjelovježbe, povraćanja

• ritualno ponašanje vezano uz hranu, primjerice sjeckanje hrane na komadiće

• poteškoće konzumiranja hrane u javnosti

• tajnovito ponašanje

Emotivne karakteristike:

• depresija

• česte promjene raspoloženja

• preopterećenost tjelesnom masom

• izolacija od prijatelja i obitelji

• izbjegavanje veza

Tjelesne karakteristike:

• česte glavobolje

• osteoporoza

• amenoreja (izostanak menstruacije)

• tamni kolutovi oko očiju

• sivkasta koža

• krhka kosa i nokti

• erozija zubne cakline

• problemi sa zubima

• srčani zastoj

Bulimia nervosa

Bulimia nervosa je poremećaj koji također započinje s nepravilnom prehranom. Osoba koja pati od ovog poremećaja ima povećan apetit s epizodama prežderavanja, a potom izbacivanja hrane.

Prežderavanje se odnosi na konzumiranje velikih količina hrane u izrazito kratkom periodu, primjerice 500 - 1500 kcal u razbobljima od 5 - 10 minuta. Izbacivanje hrane često usljedi nakon prežderavanja, kada osoba smatra da se mora rješiti svih prekomjernih kalorija i unesene hrane. Izbacivanje hrane često se ostvaruje povraćanjem, laksativima, diureticima ili pretjeranom tjelovježbom.

Bulimija je češća od anoreksije, ali ju je teže ustanoviti. Osobe koje pate ob bulimije najčešće uspijevaju održati normalnu tjelesnu masu pa poremećaj ostaje neprimjecen. Ovaj poremećaj se obično javlja nakon razdoblja adolescencije.

Znakovi koji ukazuju na bulimiju:

• Često je idealna tjelesna masa održiva

• Pojačan strah od debljanja

• Nedostatak kontrole u blizini hrane

• Preokupacija mislima o hrani, konzumiranju i nekonzumiranju hrane

• Konzumiranje hrane u pretjeranim količinama

• Čest osjećaj gladi

• Tajno konzumiranje hrane

Emotivne karakteristike:

• Česta promjena raspoloženja

• Depresija

• Impulzivnost

• Zlouporaba lijekova i alkohola

• Samosakaćenje

• Nepoštivanje sebe

• Velika potreba za prihvaćanjem od strane okoline

• Povećana seksualna aktivnost

• Razmišljanje o samoubojstvu

Tjelesne karakteristike:

• Gubitak zubne cakline

• Problemi s zubima

• Ispucale usne

• Problemi s štitnjačom

• Grlobolja

• Nepravilan menstrualni ciklus

• Problemi sa srcem

Share this post


Link to post
Share on other sites

Čovek težak pola tone smršao 177 kila

Na suncu posle pet godina

MONTEREJ - Meksikanac Manuel Uribe (40), koji je donedavno bio težak više od pola tone, prvi put je posle pet godina uspeo da izađe iz svoje kuće, a da bi se taj događaj proslavio, okupljeni komšiluk doveo je marijačije, piše Jutarnji list.

Šest ljudi izvezlo je Uribea na posebnom gvozdenom krevetu, a zatim su ga viljuškarom ukrcali na kamion kojim su ga provezli ulicama San Nikols de los Garza, predgrađem Montereja. Uribe, koji je posle dijete smršao na 378 kilograma, mahao je okupljenoj masi i brojnim fotoreporterima. - Nebo je predivno i plavo, želim da uživam na suncu - kazao je čovek koji pet godina nije napustio sobu.

Probleme s težinom Uribe ima celog života; već u pubertetu je bio težak više od 112 kilograma, a do svoje 22 godine oko 132. Pre godinu dana imao je 555 kilograma, ali i dalje tvrdi da jede kao i ostali ljudi - pasulj, pirinač, tortilje, picu i hamburgere. Što je najzanimljivije, nivo holesterola i šećera u krvi bili su mu normalni. Lekari su njegov slučaj nazvali "morbidnom gojaznošću" i objašnjavaju da se Uribe ne goji kao ostali, već gojaznost stvara "hemija mozga, genetska mutacija, zavisnost, psihološka bol ili nesrećna kombinacija svega toga".

Uribe još ne može da hoda, a novinarima je ispričao da je smršao pomoću dijete koja dovodi u ravnotežu hormone unošenjem ugljenih hidrata i proteina i pomoću vežbi sa tegovima. Prošle godine je planirao da ode u Italiju na operaciju, ali sada kaže da ona nije potrebna. Do brojke 120 na vagi Uribe bi, kako procenjuju lekari, mogao da dođe za tri do četiri godine, a tada će, kako on kaže, otvoriti organizaciju za pomoć gojaznim ljudima.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Muškarcima i ženama potrebni su različiti hranljivi sastojci, a pojedina hrana koja je dobra za nju može da bude štetna za njega. Tako neke studije pokazuju da omega-3 masne kiseline dobijene iz biljne baze, kao što je laneno ulje, mogu da utiču na pojavu raka prostate kod muškaraca. Slično delovanje mogu da imaju i velike količine kalcijuma, a, s druge strane, ishrana bogata kalcijumom štiti žene od osteoporoze.

Umereno konzumiranje alkohola dobro je za srce kod muškaraca, ali čak i male količine alkohola mogu da povećaju rizik od raka dojke kod žena. Muškarcima je potrebno manje gvožđa od žena, jer prekomerne količine mogu da dovedu do zdravstvenih poteškoća.

Share this post


Link to post
Share on other sites

INTEGRALNE ŽITARICE

integralne: lat.riječ cjelinske, potpune, cjelokupne

Pšenična klica

- sadrži minerala i vitamina više nego u cijelom ostatku zrna;

- 100gr pšenične klice podmiruje dnevne potrebe u vitaminima: E, B1, B2 i niacinu, kao i mineralima: željezu i fosforu.

- koristi se i kao dodatak u cilju poboljšanja prehrambenih vrijednosti druge hrane

Redovnim konzumiranjem pšenične klice_

-pospješujemo antioksidacijske procese u organizmu,

- snižava "loš" holesterol,

-smanjujemo rizik ateroskleroze,

- pomažemo organizmu pri obnavljanju nervnih stanica

- pospješujemo preventivu kod kancerogenih i oboljenja kardiovaskularnog sistema

- usporava stvaranje bora i grubost kože

- sprječava ubrzano starenje i osjećaj umora

Pšenična klica ne sadrži holesterol i biološki je vrijednija od oraha, badema i lješnika, pa se zbog prijatne arome i ukusa, može koristiti kao zamjena pri pripremi nadjeva za sve vrste kolača, biskvitnih tijesta i dijetetske hrane.

Pšenična klica u ishrani

Postoje velike mogućnosti primjene pšenične klice u izradi hljeba, peciva, i finih pekarskih proizvoda, kolača i sl. Međutim, u odnosu na visoku biološku vrijednost ove sirovine još uvijek nije posvećeno dovoljno pažnje njenoj primjeni u ishrani djece.

Najjednostavniji i najprihvatljiviji način primjene je izrada raznih vrsta voćnih i mliječnih kaša i peciva kao što su:

- kaša od pržene pšenične klice i voća

- kaša od sirove pšenične klice pripremljene s mlojekom

- fino ili obogaćeno pecivo sa nadjevom na bazi pržene pšenične klice

- kremovi i sladoledi pripremljeni s pšeničnom klicom.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Da znaš, Nikola, da si me podsjetio da nisam odavno napravila pogaču od crnog brašna, to zapravo bude pokušaj da se napravi hljeb, ali ispadne pogača...i bude stvarno ukusno i uz to mi je sasvim dovoljno malo soli i bilo koji mlječni proizvod...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Da znaš, Nikola, da si me podsjetio da nisam odavno napravila pogaču od crnog brašna, to zapravo bude pokušaj da se napravi hljeb, ali ispadne pogača...i bude stvarno ukusno i uz to mi je sasvim dovoljno malo soli i bilo koji mlječni proizvod...

Maso samo crno brasno i bices zdrava....Nije vazno sta ispadne hljeb ili pogaca,ali samo crno brasno koristi... :icon_smile:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Šumsko voće najbolji borac protiv bakterija i otrova

Brusnica, savršena čaša zdravlja

Brusnice spadaju u bobičasto voće i potiču iz Severne Amerike. To je tvrda i crvena bobica koja zahvaljujući većoj količini vitamina C ima kiselkasti ukus.

Najčešći oblik u kojem možete da konzumirate ovo izuzetno hranljivo i zdravo voće je sok. Ono što brusnice izdiže iznad ostalog bobičastog šumskog voća jeste njihov učinak na očuvanje zdravlja.

Brusnice možete da jedete sveže, osušene, smrznute ili da pijete sok napravljen od njih. Plodovi su posebno bogati (uz klasične vitamine A i C, kalijum i vlakna) različitim zaštitnim materijama kao što su bioflavonoidi (snažno antioksidativno delovanje čime se smanjuje rizik od kancerogenih oboljenja). Antioksidansi pomažu kod prevencije kardiovaskularnih bolesti, a hipurična kiselina predstavlja prirodni antibiotik s izraženim delovanjem protiv gljivica. Antocijanini i proantocijanidi pomažu kod obnavljanja ćelija odgovornih za čulo vida. Uz sve to, brusnice imaju izrazito male količine šećera i deluju na snižavanje glukoze u krvi, što odgovara dijabetičarima.

Istraživanja naučnika pokazuju da tri čaše soka od brusnica dnevno povećavaju nivo antioksidanasa u plazmi preko 120 odsto, takođe se u krvi podiže i nivo dobrog holesterola (HDL), pa se na taj način rizik od bolesti srca i krvnih sudova smanjuje za velikih 40 odsto.

KAKO BRUSNICE DELUJU?

Najčešća i najnezgodnija bakterija urinarnog trakta, E. coli, lepi se na zidove urinarnog trakta. Ali sok od brusnica na neki način sprečava lepljenje opasnih bakterija za urinarni trakt, pa ih urin lakše izbacuje iz tela. Novija istraživanja pokazuju i delovanje nekih sastojaka iz brusnica na još jednu opasnu bakteriju, Helicobactera pylori, koja je u najvećem procentu uzročnik čira na želucu.

Stopostotni čisti sok od brusnica možete da nabavite u trgovinama zdrave hrane. Cena nije mala, ali svako će znati da proceni koliko mu je zdravlje važno.

Preporučuje se sok i čaj od plodova i lišća brusnice deci i starijim osobama.

Napomena: lišće se bere posle berbe plodova.

ŠTITE OD URINARNIH INFEKCIJA

Naučna istraživanja otkrila su da kondenzovani tanini u brusnicama sprečavaju ulaz bakterija u urinarni trakt, bešiku i bubrege, a sok od brusnica sprečava razvoj štetnih mikroorganizama.

ODBRANA OD SLOBODNIH RADIKALA

Brusnice su odlične u odbrani i zaštiti ćelija od slobodnih radikala jer sadrže antioksidanse.

UPALA DESNI

Aktivni sastojci brusnice mogu da smanje broj bakterija u usnoj šupljini čime se sprečava stvaranje zubnog plaka, glavnog uzročnika upale zubnog mesa.

ŠTITE OD SRČANIH BOLESTI

Brusnice sadrže flavonoide koji uveliko doprinose zaštiti od arteroskleroze, ali i deluju preventivno protiv razvoja srčanih bolesti.

PREVENTIVA ŠIROKOG SPEKTRA

Brusnice su prirodni antibiotik, snižavaju glukozu u krvi, pomažu obnovu ćelija koje su zaslužene za dobar vid, pomažu normalizovanju funkcija jetre i bubrega, jačaju imunitet.

Share this post


Link to post
Share on other sites

..malo o sargarepi ili ti mrkvi...

Šargarepa je korisno i zdravo povrće, pre svega zbog visokog sadržaja beta karotena, koji joj i daje narandžastu boju. To je supstanca iz koje nastaje veoma važan vitamin A. Vitamin A je odgovoran za zdravu kožu, naročito suvu, kao i lomljive nokte i kosu, za zdravu funkciju kože i sluznica, potpomaže dobar vid, povećava vid i jača srce, blagotvorno deluje na rad jetre. Kaša od kuvane šargarepe sjajno je sredstvo protiv zatvora. Šargarepa obiluje i drugim vitaminima, to su pre svega vitamini grupe B (B1, B2, B5, B6) i PP, D, E i H. Zanimljivo je da, za razliku od drugog povrća sadrži vrlo malo vitamina C.

Šargarepa je bogata mineralnim sastojcima: kalijumom, kalcijumom, jodom, cinkom, kobaltom, kao i pektinima i eteričnim uljima. Posebno se preporučuje deci, jer podstiče telesni razvoj, jača kosti i povećava otpornost prema infekcijama, zatim mladima, rekonvalescentima, trudnicama i starijim osobama.

Mnogi autori preporučuju tzv. prolećnu kuru sa sokom od šargarepe, koja ima svrhu da oslobodi organizam od otrova nagomilanih obilnom i jakom zimskom ishranom. Tri nedelje uzima se po 100 grama soka dnevno. On je dragocen eliksir za ceo organizam: čuva nerve od iscrpljenosti i zato se preporučuje svima koji svoj nervni sistem troše preko mere. Svež sok od šargarepe normalizuje telesnu težinu i smanjuje zamor srčanog mišića. Za podizanje tonusa i jačanje potencije odličan je sok od šargarepe sa pravim, prirodnim pčelinjim medom. Ovaj eliksir se uvek pravi neposredno pred upotrebu, u razmeri 1:1, a uzima se po 2 supene kašike 4 puta na dan.

Veoma je korisno zadržati ovaj sok neko vreme u ustima, jer je njegova moć da ubija bakterije neverovatna. Žvakanjem šargarepe smanjuje se broj mikroorganizama u usnoj duplji, a narodna medicina preporučuje i ukapacanje soka u nozdrve u početnoj fazi kijavice i sličnih infekcija. Kod anemije, šargarepa u rekordnom vremenu poboljšava krvnu sliku.

Šargarepa pomaže pri zarastanju čira, korisna je ako bolujete od žuči. Danski naučnici su čak pronašli kako komponente u šargarepi smanjuju rizik od razvoja karcinoma za jednu trećinu.

Lečenje šargarepom

Sok id šargarepe je odlično sredstvo u borbi protic infekcija. Pojačava imunitet celog organizma, a pored toga stimulipe oreradu materija nadbubrežne žlezde, koje povećavaju otpornost organizma protiv očnih infekcija, infekcija grla, krajnika i drugih disajnih organa. Ovaj sok se preporučuje kod oboljenja jetre i želudačno - crevnog trakta, čiji je uzrok nedostatak aktivnih materija u organizmu. Osim toga, on pročišćava jetru i izbacuje nečistoće, a blagotvorno deluje na endokrini sistem. Takođe, normalizuje rad debelog creva i otklanja umor i nemir. Sok od šargarepe je odličan lek koji spasava od mnogih kožnih bolesti. Međutim, najvažnija osobina ovog soka je to što on pojačano utiče na ceo organizam, normalizuje metabolizam, smanjuje suvišnnu telesnu težinu i uspostavlja hemijsku ravnotežu u celom organizmu.

Za jačanje imuniteta

Šargarepa sadrži karotin i provitamin A, koji štiti sluzokožu i ima snažno antioksidantno dejstvo, tj. ubija slobodne radikale odgovorne za pojavu tumora i brzo starenje. Mnogo pomaže u bržem oporavku posle infektivnih bolesti - veliki broj naučnih studija, pokazao je da jača imunološki sistem. Priprema: izmiksujte 5 šargarepa sa sokom od jednog limuna. Ovaj sok pijte svakog jutra.

Kozmetički preparati od šargarepe

Šargarepa sa svojim makroelementima i mikroelementima, enzimima, vitaminima i drugim biološki aktivnim materijama, dobro je kozmetičko sredstvo za lečenje i negu lica, tela i kose. Maske od šargarepe su veoma korisne i hranljive. U kozmetici se koriste sok i kašica od šargarepe (prednost ima svetla šargarepa).

Maska za lice

Potrebno je: sitni sir (1 kašika), maslinovo ulje (1 kašika), mleko (1 kašika), sok od šargarepe (1 kašika). Pomešati svež sitni sir, maslinovo ulje, mleko i sok od šargarepe. Smesu dobro promešati, naneti na lice i ostaviti da deluje 20 minuta, pa posle toga staviti toplu oblogu. Na kraju, isprati lice haldnom vodom. Maska odgovara svakom tipu kože, hrani je i osvežava.

Maska protiv bora

U sok od šargarepe dodati umućeno žumance i nekoliko kapi maslinovog ulja. Naneti masku na lice i vrat, ostaviti da deluje 20-25 minuta, a zatim lice isprati mlakom vodom.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Celer prijatelj krvnih sudova

Celer je povrće koje se može nabaviti tokom cele godine i dobro ga je uvesti u redovnu ishranu jer povoljno deluje na zdravlje. Ima samo 7 kalorija, magnezijuma 320mg , folata 16 mcg na 100g korena.

Reč celer potiče od latinske reči celeri, koja znači brzo delovanje, i zaista brzo povoljno deluje na zdravlje. Lišće i koren su bogati osnovnim mineralima, vitaminima i nutritijentima kao i esencijalnim uljima koji biljci daju snažan i karakterističan miris. Ova ulja imaju dejstvo na nervni sistem i deluju smirujuće.

Naučnici su dokazali da celer sadrži ftalide - supstance koje deluju relaksirajuće na arterije i omogućavaju im da se šire, takođe smanjuju količinu hormona stresa koji takođe utiču na kontrakciju krvnih sudova. Potvrđeno je da deluje na smanjenje koncentracije lošeg holesterola.

Lišće celera je dobar izvor vitamina C, koji pomaže da se smanje simptomi prehlade i poboljšava reakciju imunog sistema.

Korisan je obolelima od artritisa zbog visokog sadržaja natrijuma koji pomaže da kalcijum i magnezijum ostanu rastvoreni. Da bi imao optimalno dejstvo treba koristiti sok od korena i listove u salatama. Pomaže i kod reume i kostobolje.

Celer ima antispazmolitično delovanje pa je koristan obolelima od astme, bronhitisa, tuberkuloze.

Redovnim korišćenjem celera, ljudi skloni stvaranju kamena u bubrezima ili žučnoj kesici može sprečiti njihovu pojavu.

Celer sadrži fitoelemente nazvane kumarin koji uklanjaju slobodne radikale i sprečavaju ih da oštećuju ćelije, takođe potstiču bela krvna zrnca koja napadaju i eleminišu potencialno štetne ćelije, uključujući čelije raka. Utvrđeno je da jedan od sastojaka celera - acetileniks, zaustavlja umnožavanje ćelija raka.

Na kraju jedan ukusan recept:

Pečeni celer

Sastojci za 4 porcije

Za testo:

100 g mekanog brašna

100 g brašna od krompira

200 ml hladne vode

1 supena kašika maslinovog ulja

sitno seckan peršun, koper (nemački: Kerbel), bosiljak

200 g celera sečenog na štapiće (debljine prsta)

ulje za pečenje

so Priprema

Oba brašna pomešati sa vodom dok ne postane glatko testo, dodati maslinovo ulje, peršun, koper, bosiljak. Provlačiti štapiće kroz testo i peći u vrelom ulju. Ostaviti na kuhinjskom papiru da se ocedi od masti i posoliti.

U ovom testu mogu da se peku i šargarepe, boranija, ili ruzice karfiola

Share this post


Link to post
Share on other sites

Kako sam pocela "zdravo" da se hranim, stalno sam gladna. :kaznise:

Pise u prethodnom postu o sargarepi i blagodetima iste. E pa ovaj organski sok sto ga ja moram piti je vise nego neukusan.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Neko jednom rece da su u stvari trgovci smislili te fore s zdravom hranom. Jer sve sto je nezdravo je ukusno pa se shodno tome i dobro prodaje a sve sto je zdravo obicno ima ukus kartonske ambalaze ali se zbog svoje zdravosti takodje dobro prodaje. :wbeyond:

Mislim da je osnova umjerenost....svega u dovoljnim kolicinama uneses i sve ok. Mislim..aj ti rintaj bez mesa. Aha..malo sutra! Nisam prevelik mesaros ali bogami kad sam na "travnatoj" klopi :) , nema snage nigdje. A bar moj posao nerijetko zahtjeva poprilicnu energiju.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ја сматрам за себе да се изразито здраво храним. Нарочито откад водим рачуна због неких здравствених зезалица. Здрава храна, тј. поврће које мој ћале производи у свом пензионерском рају је веома укусно, месо у нашим месницама је још увијек веома укусно. Једем воће, поврће, добро месо, све умјерено. Не знам шта има здравије... :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

I meni je ljekar zabranio da jedem odredjenu hranu, bas iz tih zdravstvenih zezalica ( kako ih nazva VJT). Ne jedem meso, kafu zamijenila cajem, cigarete ni slucajno, cokoladu izbaciti.

Samo voce, povrce, mlijeko, sok.. :neutral: Za 15 dana ima da bude manekeeenka. :)

Share this post


Link to post
Share on other sites
Pise u prethodnom postu o sargarepi i blagodetima iste. E pa ovaj organski sok sto ga ja moram piti je vise nego neukusan.

Мој бивши ортак је имао обичај да каже "Ово има грозан укус, мора да је здраво!" :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ja bio zelio da se hranim zdravo, ali u stvarnosti moji ruckovi su gotova jela, fast fud, hamburgeri, pice... da ne moze gore...

Jos se jope propusio ...

Ali volim hamburgere, moram priznat...

Share this post


Link to post
Share on other sites
Мој бивши ортак је имао обичај да каже "Ово има грозан укус, мора да је здраво!" :)

Dobra izjava. I jeste zdravo. Nakon jedne case soka izgubis apetit. :)

Share this post


Link to post
Share on other sites
Dobra izjava. I jeste zdravo. Nakon jedne case soka izgubis apetit. :)

A ja jako volim sok od mrkve, kako je sladak :)

Najbolji iz Cappersa, organik mrkva, čaša soka puna vitamina, njam ;)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Meni je odvratan isto kao i sok od paradajza.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Sad se sjetih nekakvog biomeda ili nesto slicno kao za prestanak pusenja....to kad probas nije ti do zivota, kamoli do cigareta! :laugh:

Ebote..neka travuljina u stvari vise lici na trinu pomijesana sa necim sto lici na med! Odvratnog ukusa!!!

Ima stvari koje funkcionisu ali ima i prodavanja mooda pod bubrege! :)

edit: ja tek primjetio da sam promovisan u seniore i nabeso 200 postova. :navijac:

Share this post


Link to post
Share on other sites
edit: ja tek primjetio da sam promovisan u seniore i nabeso 200 postova. :navijac:

samo ti bešaj, valja se :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Mrkva je cool sok :cool: , a od paradajza ne kontam kako neko moze da voli,

ali jednom kupim nesto jos gore, sok od povrca, Garden juice...

to ne znam kako neko moze uopste da pije, onako ugrubo, ukus zamucene zemlje... :eek:

Sad se sjetih kad sam kupio jednom kisele krastavce sa secerom :)

Share this post


Link to post
Share on other sites
edit: ja tek primjetio da sam promovisan u seniore i nabeso 200 postova. :navijac:

Welcome To The Senior's Club. :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!


Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.


Sign In Now