Jump to content

VAZNO JE ZDRAVLJE


  • Please log in to reply
149 replies to this topic

#41
Nikola

Nikola

    Veteran

  • Download
  • PipPipPipPipPip
  • 1,861 posts
Vracamo se na "pusenje"........



Podaci koji upozoravaju:
oko cetvrtina pusaca umre prerano od posledica pusenja i sebi uskrati bar 10-15 godina zivota;
pusenje prouzrokuje teska oboljenja kao sto su: rak pluca, bolesti srca i bronhitis i emfizem;
90 % umrlih od raka pluca su pusaci, 25% umrlih od srcanih bolesti su pusaci, dok je pusenje u 75% slucajeva uzrok smrti od bronhitisa/emfizema;
trudnice koje puse povecavaju stepen opasnosti od nastanka pobacaja, radjanja mrtvorodjene bebe ili radjanja bebe male telesne tezine;
pusaci cesto obolevaju od ulkusa, i lose reaguju na antiulkusnu terapiju;
pusaci cesto obolevaju od bolesti perifernih krvnih sudova koje se komplikuju nastankom gangrene i amputacijom ekstremiteta;
pusaci kaslju, imaju ceste respiratorne infekcije i smetnje sa disanjem;
nepusaci koji su izlozeni duvanskom dimu imaju najmanje 35% veci rizik da obole od karcinoma pluca ili neke od kardio-respiratornih bolesti u odnosu na osobe koje nisu izlozene duvanskom dimu;
deca i mlade osobe koje zive sa pusacima imaju cesce respiratorne probleme u odnosu na decu koja zive u kucama gde se ne pusi.
prema istrazivanjima radjenim u Irskoj pronadjeno je da oko 6000 ljudi umire svake godine od oboljenja prouzrokovanih pusenjem, sto je 10 puta vise od broja umrlih u saobracajnim udesima;

#42
Nikola

Nikola

    Veteran

  • Download
  • PipPipPipPipPip
  • 1,861 posts
Ko ima zelju da "baci" cigarete neka posjeti ovu stranicu....mozda mu i pomogne....


http://members.lycos...etama/index.php?

#43
Nikola

Nikola

    Veteran

  • Download
  • PipPipPipPipPip
  • 1,861 posts
NETOLERANCIJA NA HRANU


“Ono što je za jednog čoveka hrana,

za drugog bi moglo da bude jak otrov.”

Lucrecius, oko 75 p.n.e.







Da li patite od neke hronične bolesti ili se ne osećate 100% dobro?



Možda samo hrana koju jedete utiče na vaše telo.





Netolerancija na hranu je rastući problem u savremenom društvu i može da izazove mnoge zdravstvene tegobe: gastrointestinalne, neurološke, respiratorne, dermatološke, kao i probleme sa regulacijom telesne težine.



Neka od oboljenja, kao što su astma, reumatoidni artritis, psoriaza, rozacea, ekcemi, multipla skleroza, dovode se u vezu sa netolerancijom na hranu.



Šta je netolerancija na hranu?



Neophodno je razlikovati dva pojma, odnosno dve kliničke manifestacije:



Alergija na hranu - proces posredovan IgE antitelima protiv proteina hrane i manifestuje se brzom uzročno posledičnom reakcijom.



Netolerancija na hranu - poremećaj posredovan IgG antitelima, koji po svojoj patogenezi ne pripada alergijama u užem smislu te reči, budući da su manifestacije sporije, često neprepoznatljive ili zamenjene sa drugim bolestima. Stotinama godina znamo da konzumiranje izvesnih “reaktivnih” vrsta hrane može da izazove negativne efekte na fizičko i mentalno zdravlje, a to je sve evidentnije u današnjem svetu koji nudi ogroman izbor namirnica koje konzumiramo.







Netolerancija na hranu je reakcija na hranu koja može da izazove neprijatne simptome i vezuje se za mnoga hronična stanja. Nije verovatno da će netolerancija na hranu da ugrozi život, za razliku od alergija, koje kod nekih ljudi mogu da izazovu anafilaksu. Tipični simptomi alergije su uglavnom trenutni i javljaju se u obliku otoka usana ili grla, kožnih osipa ili koprivnjače, povraćanja ili problema sa disanjem. Ukoliko sumnjate da imate alergiju morate da se obratite svom lekaru.



Dok manje od 2% populacije pati od alergija, procenjuje se da više od 20% populacije pati od netolerancije na hranu. Ona može da ugrozi bilo koga u bilo kom starosnom dobu, ali pošto se simptomi često javljaju tek posle izvesnog vremena od uzimanja hrane, otkrivanje problematične hrane može da bude teško bez korišćenja novih laboratorijskih testova. Na primer, mleko ili hleb pojedeni jednog dana mogu da izazovu bolove u zglobovima tri dana kasnije. Neke netolerancije na hranu mogu da budu izazvane nedostatkom enzima ili hemijskom osetljivošću, dok druge predstavljaju reakciju imunog sistema izazvanu specifičnim IgG antitelima vezanim za određenu namirnicu.



Većina netolerancija na hranu su rezultat imunog odgovora organizma na proteine hrane. Usled povećane crevne propustljivosti kod nekih osoba dolazi do masivnog ulaska antigena preko digestivnog trakta (velikih čestica hrane koje se normalno ne resorbuju u crevima). Organizam ove čestice prepoznaje kao "strano telo" i reaguje stvaranjem specifičnih IgG antitela. Povećana crevna propustljivost javlja se kao posledica različitih patoloških stanja u organizmu: poremećaja u varenju hrane, hroničnih gastrointestinalnih infekcija, alkoholizma, dugotrajnog uzimanja nekih lekova i dr.



Vremenom, stvorena antitela mogu da oforme imune komlekse koji mogu da se nakupljaju u zglobovima i drugim organima i da postanu odgovorni za mnoge simptome koji se javljaju kao posledica netolerancije na hranu.



Simptomi netolerancije na hranu



Netolerancija na hranu se povezuje sa brojnim hroničnim stanjima i simptomima, koji uključuju sledeće:



Gastrointestinalne tegobe - Gastritis, nadimanje, sindrom iritabilnog creva, dijareja, opstipacija, malapsorpcija.



Neurološke smetnje - Glavobolja, migrena, vrtoglavica.



Dermatološke promene - Akne (kod odraslih), ekcem, svrab kože, osip.



Bolovi u zglobovima i mišićima - Od atipičnih bolova i otečenosti zglobova do reumatoidnog artritisa, fibromijalgija.



Psihološke smetnje - Hronični umor, nesanica, depresija, anksioznost.



Respiratorne tegobe - Astma, rinitis-može se preklapati sa alergijskim procesom.



Problemi kontrole težine.



Testiranje netolerancije na hranu



Od nedavno su aktuelne laboratorijske analize usmerene otkrivanju netolerancije koje osobe mogu imati na određenu vrstu hrane.



Test se izvodi iz uzoraka kapilarne ili venske krvi, pri čemu se ispituje osetlji-vost uzorka na 93 različite namirnice. Rezultati ovih analiza precizno ukazuju na namirnice na koje osoba reaguje, koje bi trebalo izbaciti iz upotrebe i sugeriše koje namirnice možete slobodno da jedete.







Vaši rezultati



Pacijent dobija rezultate IgG alergijskog testa na hranu, zajedno sa dijetetskim podacima koji će mu pomoći da izbaci problematične namirnice iz svoje ishrane.



Pomoću podataka koje dobijete u okviru rezultata testa netolerancije na hranu, možete da izvršite pozitivne promene u svojim navikama u ishrani. Ukidanjem jedne ili više vrsta hrane, u više od 2/3 slučajeva dolazi do gubitka simptoma nastalih konzumiranjem “reaktivne” hrane i značajnog poboljšanja opšteg zdravstvenog stanja.



Veoma je važno pridržavati se uravnoteženog, zdravog načina ishrane. Ako odlučite da to sami radite, a imate netoleranciju prema jednoj ili više žitarica, razmotrite uzimanje alternativnih žitarica koje su na listi vaših rezultata označene kao nereaktivne. Isto važi za voće, povrće i meso. U proizvodnji hrane i pića se koriste i sakrivene namirnice. Važno je da čitate nalepnice na industrijskoj hrani da biste sigurno izbegavali problematične namirnice.



Iako je eliminacija problematičnih namirnica cilj, neki ljudi se u početku lošije osećaju, zbog apstinencijalnih simptoma. U tim slučajevima bi bilo dobro da se unošenje reaktivnih namirnica polako smanji, sa ciljem kompletne eliminacije tokom dve do tri nedelje. Ukoliko je teško odricanje od namirnice, upamtite da telo neprijateljski reaguje na nju i da će vam biti bolje bez nje. Probajte da je zamenite drugim, nereaktivnim namirnicama. Probanje novih namirnica često pomaže u smanjenju jake želje i uživanju u hrani.



Posle tri do šest meseci izbegavanja reaktivne hrane, smanjuje se broj antitela. Reaktivne namirnice mogu postepeno da se dodaju vašoj ishrani, u malim količinama. Obavezno pratite pojavu negativnih reakcija kao što je povratak prvobitnih simptoma, ili nekih drugih. Vraćajte jednu po jednu namirnicu, da biste precizno pratili njene efekte.



Kako netolerancija na hranu utiče na pojavu gojaznosti?



Prisutnost imunokompleksa antigen - antitelo (IgG) povećava onkotski pritisak krvi. Povećani pritisak posledično uzrokuje zadržavanje vode i zbog toga povećanje telesne težine. Ako ova saznanja primenimo u klini-čkoj praksi, na konkretnom pacijentu, izbacivanjem iz ishrane one vrste hrane čiji proteini izazivaju produkciju IgG antitela dovodimo do smanjenja cirkulišućih imuno-kompleksa, smanjenja onkotskog pritiska i eliminacije vode iz organizma. Eliminacijom tečnosti dolazi i do smanjenja edema, kao i redukcije telesne težine.



Ovaj pristup je u nekim slučajevima dao spektakularne rezultate s gubitkom težine većom od 10 kg za mesec dana, kao i istovremenom eliminacijom propratnih poremećaja kao što su na primer: upala, bol i ukočenost zglobova.



Dakle, kod gojaznih osoba koje ne reaguju na uobičajene tretmane mršavljenja, smanjenje telesne težine je postignuto eliminacijom iz ishrane onih namirnica na koje je utvrđena visoka osetljivost.



Nakupljanje tečnosti nastalo zbog netolerancije na hranu, može prouzrokovati povećanje telesne težine koje se ne može korigovati niskokaloričnim dijetama.



Naprotiv, u nekim slučajevima dolazi i do povećanja težine, jer mnoge dijete uključuju povećan unos vode u organizam, što zbog mehanizma netolerancije na hranu dovodi do još veće retencije vode i posledičnog povećanja težine.



Iz gore navedenih razloga preporučljivo je da se Test netolerancije na hranu uključi u uobičajena klinička pretraživanja koja predhode početku redukcijskih dijeta.



Često postavljana pitanja



Ovaj spisak može da posluži kao podsetnik o mnogim pitanjima koja možete da postavite svom lekaru.



*Mora li uzorak krvi da se daje u neko određeno doba dana?

Ne, uzorci krvi za test netolerancije na hranu mogu da se uzimaju u bilo koje doba dana.



*Ako reagujem na kravlje mleko, šta da radim sa ostalim mlečnim proizvodima?

Antitela na kravlje mleko se javljaju kod približno 40% pacijenata. Ukoliko ste pozitivni na kravljemleko, izbegavajte sve mlečne proizvode, jogurt, sir, pavlaku...



*Koliko dugo će uzorak biti stabilan kada se pošalje poštom?

IgG molekuli u uzorku su stabilni do tri nedelje, a do nas stižu obično za 1 do 2 dana.



*Da li je moguće da reagujem na hemikalije u hrani, a ne na samu hranu?

Aditivi su mali molekuli, koji obično ne izazivaju imunu reakciju, mada neke hemikalije mogu da izazovu simptome netolerancije bez uključivanja imunog sistema. Ukoliko sumnjate na njih, najbolje je da ih izbegavate, ali je teško testirati se na njih.



*Izbegavao sam da jedem određenu hranu neko vreme, da li će se ona pojaviti u mom testu?

Ukoliko određenu hranu niste jeli duže od 6 meseci, ne može da bude pozitivna u IgG testu na hranu.



*Da li pekarski kvasac utiče na infekciju kandidom?

Ne, to su sasvim različiti i nesrodni organizmi. Međutim, antitela na pekarski kvasac su povezana sa Kronovom bolešću, jednim oblikom inflamatorne bolesti creva. Ukoliko patite od crevnih bolova i intenzivno reagujete na pekarski kvasac, treba da zatražite savet od lekara specijaliste.



Da li je netolerancija na gluten isto što i netolerancija na pšenicu?

Ne, gluten je protein koji se nalazi u pšenici, ovsu, raži i ječmu. Kod nekih ljudi je izazvao promene na crevnim resicama čija posledica je celijakija, koja može da bude veoma štetna. Moguće je da pacijenti koji nemaju celijakiju, ali su osetljivi na pšenicu, reaguju na druge proteine u pšenici, odvojene od glutena.

http://www.analiza.c...tolerancija.htm

#44
Nikola

Nikola

    Veteran

  • Download
  • PipPipPipPipPip
  • 1,861 posts
Imuni sistem


Imuni sistem – temelj odbrane ljudskog organizma



Multipla skleroza je autoimuna bolest, barem je tako definisu. Ali sta je uopste imuni sistem?



Funkcija imunog sistema je da štiti organizam od svih činilaca koji bi mogli narušiti naše zdravlje.Sa teško oštećenim imunim sistemom niko ne može da preživi uprkos terapiji najefikasnijim lekovima.





Imuni sistem se aktivira svaki put kada se bilo koje strano telo ili organizam nađu u ljudskom telu.To su najčešće mokroorganizmi ( bakterije, virusi, gljivice ), kao i čestice zagađenja, ili toksini, a takve činioce nazivamo antigenima.Postoje milioni antigena koji među sobom mogu imati čak i neznatne razlike, a koje imuni sistem prepoznaje i protiv kojih započinje reakciju zvanu imuni odgovor.Veoma važan zadatak ovog sistema je da pamti strane materije i razlikuje ih od onih koje pripadaju ljudskom organizmu.





Od čega se sastoji imuni sistem?





Organi imunog sistema su: limfni čvorovi, slezina( smeštena u gornjem levom delu stomaka), grudna žlezda( timus ),krajnici i adenoidi. Svi oni povezani su međusobno sistemom limfnih sudova kojima teče limfa- bezbojna tečnost u kojoj se nalaze limfociti( vrsta belih krvnih ćelija) koji imaju glavnu ulogu u imunom odgovoru organizma.Limfa ističe iz krvi u periferne limfne kapilare,koji je potom odvode do većih limfnih sudova i na kraju se veliki limfni sud ponovo uliva u venski sistem.



Limfni čvorovi





Na svom putu od limfnih kapilara do venske cirkulacije limfa prolazi kroz limfne čvorove koji deluju kao filtri u kojima se neutrališu štetne materije.Limfni čvorovi su loptastog oblika i sastoje se od limfnog tkiva. Nalaze se na različitim mestima u ljudskom telu:ispod pazuha,na preponama,u stomaku,grudnom košu,sa zadnje strane kolena,po vratu,leđima i ispod vilice.



Normalno su veličine zrna graška, ali se prilikom infekcije uvećaju. To se dešava usled nagomilavanja antitela, a sa ciljem uništenja antigena.Do povećanja limfnih čvorova uvek dolazi na mestu ulaska antigena, pa na primer uvećani su limfni čvorovi na vratu u slučaju mononukleoze, ili na preponama u slučaju genitourinarnih infekcija.To znači da je imuni odgovor najjači na mestu početka infekcije, a sa ciljem sprečavanja njenog daljeg širenja.





Timus





Nalazi se na zadnjoj strani grudne kosti.U ovoj žlezdi se odvija proces sazrevanja jedne vrste limfocita označenih kao T limfociti.





Slezina





Nalazi se sa gornje leve strane stomaka,odmah ispod dijafragme.Ima ulogu sličnu kao i limfni čvorovi,s tim što se u njoj odvija i razgradnja crvenih krvnih zrnaca na kraju njihovog životnog veka.





Krajnici i adenoidi





Nepčani krajnici se nalaze simetrično pri dnu nepca,a sa obe strane ždrela dok su adenoidi organi sačinjeni od limfnog tkiva smešteni u gornjem delu ždrela. Nepčani krajnici, adenoidi i jezični krajnici koji se nalaze kod korena jezika zajedno čine tzv. limfni prsten, zadužen za odbranu gornjih disajnih puteva i digestivnog trakta.Njihov zadatak je da zadržavaju mikroorganizme i druge štetne čestice na samom ulasku u organizam,kao i pokretanje imunog odgovora u smislu lučenja antitela. Ova funkcija je aktivna samo u prvim godinama života.





Limfociti





Najvažniju ulogu u održavanju ljudskog zdravlja igraju upravo limfociti.To je jedna vrsta belih krvnih zrnaca. Razlikujemo dve vrste limfocita, a to su T i B limfociti.Svaka od njih ima svoj zadatak. T limfociti imaju ulogu da prepoznaju i razlikuju strane materije od onih koje pripadaju organizmu i da ih unište, dok B limfociti regulišu stvaranje antitela.



Sinteza limfocita započinje u koštanoj srži od ćelija prethodnica koje kasnije sazrevaju u T limfocite u timusu dok se sazrevanje B limfocita završava u koštanoj srži.



Zreli T i B limfociti potom prelaze u krv, a iz krvi u periferne limfne organe poput limfnih čvorova, slezine i ostalih.U krvi i limfnim organima oni su uvek prisutni i spremni da reaguju na bilo koji strani antigen.





Vrste imunog odgovora





Postoje dve vrste imuniteta, a to su urođeni i stečeni imunitet.



Urođeni imunitet sastoji se od niza nespecifičnih mehanizama odbrane, a aktivni su i pre izlaganja nekom antigenu.Pod urođenim imunitetom podrazumeva se na primer kisela PH vrednost vaginalne sluznice kako bi se sprečio razvoj patogenih mikroorganizama u tom području, ili resice cilijarnih ćelija bronhijalne sluzokože koje zadržavaju štetne čestice i potiskuju ih van organizma.Ova vrsta imuniteta prisutna je od rođenja i predstavlja prvu liniju odbrane.Deluje neposredno u roku 96 sati, i nema imuno »pamćenje«.



Stečeni ili specifični imunitet se razvija postepeno nakon rođenja, a podrazumeva da za svaki antigen postoji specifičan imuni odgovor. Visoko je efikasan, ima imuno »pamćenje« što znači da ima sposobnost da pamti svaki prethodni kontakt sa određenim antigenom, odnosno da prepoznaje stranu materiju čak i mnogo godina nakon prvog kontakta, te da pokrene imuni odgovor sa ciljem da je uništi.Ima duže vreme reakcije, od 96 sati pa naviše.Limfociti i antitela sastavni su deo stečenog imuniteta.Imuni odgovor može biti humoralni (usmeren protiv bakterija) i ćelijski(protiv virusa, malignih tumora).





Humoralni imuni odgovor



Zasniva se na stvaranju specifičnih antitela protiv određenog antigena. Antitela su supstance koje se još nazivaju i imunoglobulini a luče ih B limfociti. Nakon prodora antigena u organizam i njegovog prepoznavanja, B limfociti se pretvaraju u plazma ćelije koje luče antitela protiv jednog ili više antigena koji su prouzrokovali imunu reakciju. U organizmu postoji pet vrsta antitela tj. imunoglobulina( Ig ) i to: A, G, M, E i D. Međusobno se razlikuju po hemijskom sastavu i strukturi.



IgM i IgD nalaze se na ćelijskoj membrani limfocita i predstavljaju receptore za antigene. Zahvaljujući njima dolazi do prepoznavanja antigena. Tada dolazi do diferencijacije B limfocita u plazma ćelije koje luče specifična antitela.Dolazi do vezivanja antitela za strani antigen, što prouzrokuje njegovu precipitaciju, inaktivaciju( u slučaju virusa ), lizu ( eritrocita), fagocitozu (bakterija).



Na koji način postajemo imuni? Kod imune osobe koja je već jedanput bila u dodiru sa određenim antigenom, u krvi ostaju tzv. limfociti B memorije koji se prilikom ponovnog prodora istog antigena u organizam aktiviraju tako što se brzo razmnožavaju i pretvaraju u plazma ćelije koje luče velike količine specifičnih antitela. To je razlog zašto se od nekih bolesti kao što su boginje, zauške i sl. oboli samo jedanput.Limfociti B memorije i antitela imaju sposobnost da zaustave razmnožavanje uzročnika bolesti čim uđe u organizam, tj. pre razvoja simptoma bolesti.





Ćelijski imuni odgovor





Glavnu ulogu imaju T limfociti. Ćelijski imuni odgovor se odvija tako što T limfociti dolaze u direktan kontakt sa antigenom, čak i bez lučenja antitela od strane B limfocita.Ćelijski imuni odgovor značajan je kod virusnih i gljivičnih infekcija, kod malignih tumora, transplantacije organa.



T limfociti ne stvaraju antitela, već luče supstancije koje se nazivaju citokini. Ti molekuli deluju kao posrednici između ćelija i uništavaju oštećene ćelije, ili podstiču druge ćelije imunog sistema na imuni odgovor.



T limfociti su zaduženi za prepoznavanje stranih antigena u organizmu. Na njihovoj površini nalaze se receptori, po strukturi slični onima na B limfocitima, ali ne i identični. Ti receptori još u fazi embrionalnog razvoja stiču sposobnost prepoznavanja onoga što ne pripada organizmu kao i prepoznavanja izmenjenih ćelija samog organizma. Na svim ćelijama u našem telu nalaze se histokompatibilni antigeni, pa i na samim limfocitima. Ako dođe do promene tih antigena što se dešava najčešće nakon virusne infekcije, ili pojave malignih ćelija, ili ako se u organizmu nađu ćelije sa drugačijim antigenom (kao kod transplantacije), T limfociti se aktiviraju i uništavaju takve ćelije, dok one zdrave bivaju pošteđene.







Autoimune bolesti nastaju onda kada imuni sistem izgubi sposobnost imunog pamćenja i počne ćelije sopstvenog organizma da prepoznaje kao strane i da ih napada i uništava.



Imunološka kompromitovanost je termin koji označava smanjenu sposobnost organizma, tj. imunog sistema da pruži adekvatan odgovor na invaziju patogenih mikroorganizama i drugih štetnih materija. Najčešće se javlja kod osoba koje duže boluju od nekih hroničnih bolesti, ili zaraženih virusom HIV-a.

#45
Nikola

Nikola

    Veteran

  • Download
  • PipPipPipPipPip
  • 1,861 posts
Imunitet (II dio)


IMUNITET (II dio)

Osnovna uloga imunog sistema je uspostavljanje prirodne barijere koja će zaustaviti sve viruse, bakterije, gljivice ili izmenjene, prekancerozne ćelije na putu da naškode našem zdravlju. U tu svrhu naš imuni sistem proizvodi deset miliona proteina-antitela svakoga sata, a takva produktivnost zahteva izdašne zalihe hranljivih materija. Ukoliko želimo da obezbedimo optimalno funkcionisanje imunog sistema, moramo snabdeti organizam materijama koje na njega najviše utiču, a to su: vitamini A, B6, B12, C, E i folna kiselina, minerali cink, bakar, gvožde i selen, kao i omega-3 linolenska kiselina.



Od velike je važnosti i način života: izuzetno je bitno organizmu obezbediti dovoljno sati noćnog sna, a sledeća na listi faktora je fizička aktivnost - umereno vežbanje na svežem vazduhu, najmanje po pola sata dnevno 5 puta nedeljno. Preporucuje se što duži boravak na svežem vazduhu tokom dana. Umereno sunčanje takođe povoljno deluje na imunološki sistem, dok preterano izlaganje tela sunčevim zracima, kao i svaka druga vrsta stresa deluje na imunitet izuzetno nepovoljno.



Dnevni unos kalorija dokazano uticce na rad odbrambenog sistema, pa je umereni unos hrane jedan od važnih faktora dobrog imuniteta. Osnove pravilne ishrane čini uravnotežen, raznovrstan jelovnik koji se temelji na prirodno uzgojenim sirovinama. Industrijski preradene namirnice, te namirnice koje sadrže veće kolicine konzervanasa, pesticida ili ostataka drugih toksina opterećuju organizam i mogu biti problematične za imunološki sistem. Teški metali na primer, kao što su kadmijum, olovo i živa, imaju dokazano imunosupresivno delovanje.



Vitamin E je posebno važan liposolubilni antioksidans koji ima veliku ulogu u očuvanju imunog sistema starijih osoba, a ima ga u nerafinisanim uljima, jezgrastom voću i semenkama.





Čak 60% svih celija odbrambenog sistema nalazi se u probavnom sistemu. Stanje imuniteta zavisi od stanja crevne flore, a bakterije sadržane u probiotskim napicima, kao što je jogurt utiču na pozitivan imunološki odgovor (Lactobacillus i Bifidobacterium). Ove probiotske kulture nastanjuju vrhove crevnih ćelija i utiču na smanjenje uticaja nutritivnih alergena i uopšteno bolji imunološki status. Antibiotici lako uništavaju crevnu floru, te nas tako u kasnijem periodu čine podložnijim bolestima. Zbog toga nije dobro olako koristiti antibiotike za lečenje virusnih infekcija ili lakših upala, a ako se vec moraju uzeti, najbolje je to učiniti uz čašu jogurta.



Povoljan efekat polinezasićenih masnih kiselina dugog lanca na kardiovaskularno zdravlje je odavno poznat. Međutim, u poslednje vreme je sve više dokaza da omega-3 i omega-6 masne kiseline imaju uticaja i na imuni odgovor. Omega-3 masne kiseline obično nedostaju u ishrani, a imaju sposobnost ublažavanja upalnih procesa. Njihov unos možete povecati češćim unosom morske ribe (narocito lososa, sardina, haringa, tune), tofua-sira od soje, badema, oraha, kao i nekih biljnih ulja: ulja od lanenog semena, bundevinog semena, repice ili konoplje.

Takođe je manje poznato da čak i blagi nedostatak cinka u organizmu povećava rizik od infekcije.



Cink je veoma važan za razvoj belih krvnih zrnaca-ćelija imuniteta koje prepoznaju i uništavaju bakterije, viruse i druge patogene, kao i za proizvodnju antitela i drugih imunoloških faktora. Sto grama posne junetine (dovoljno za pristojnu šniclu) obezbeduje oko 30% dnevnih potreba organizma u cinku. Cink je sadržan u većim količinama i u stišnjenoj šunki, ostrigama, siru, kuvanim jajima, pašteti od džigerice, crnom hlebu, pšenicnim klicama, semenkama bundeve.



Najšire poznat vitamin koji deluje na imunitet podsticajno je svakako vitamin C, čije su visoke koncentracije u krvi neophodne za pravilno funkcionisanje belih krvnih zrnaca. Dnevne doze vitamina C potrebne za njegovo efikasno antioksidantno dejstvo su 200-500 mg, zavisno od uzrasta, upotrebe duvana i načina života. Vitamin C se nalazi u svežem voću i povrću, najviše u žutoj paprici, kupusu, karfiolu, brokoliju, citrusnom voću, jagodama, lubenici.

Crni i zeleni čajevi su bogatiji antioksidansima od bilo kog voća. Zeleni čaj sadrži epigalokatehin galat koji je moćan antimikrobni agens i ima najveći uticaj na infekcije usne šupljine i zuba. Tokom spremanja čaja kesicu potopite u šolju, pa je izvucite i to ponovite više puta. Novija istraživanja pokazuju da ovako "buckane" kesice čaja oslobode pet puta više polifenola, moc'nih antioksidanasa, nego kesice samo ostavljene da odleže u vreloj vodi.

Što se tiče izbora namirnica u svakodnevnom jelovniku, potrebno je beli i crni luk koristiti svaki dan, pri čemu beli luk očistiti i držati na vazduhu 15 minuta pre kuvanja ili stavljanja u salatu, kako bi se povećale kolicine odbrambenih materija. Svakoga dana uzeti bar jedno citrusno voće: limun, pomorandžu, grejpfrut, mandarinu, kao i tamno zeleno lisnato povrće (spanac, blitva, zelena salata, kelj). Radi dovoljnog unosa cinka jesti često grašak, pasulj, semenke bundeve, jednom do dva puta nedeljno posnu junetinu. Namirnice bogate fitohemikalijama su paradajz, brokoli, karfiol, prokelj. Karotenoidi sadržani u crvenom i narandžastom povrću i voću utiču na funkciju T limfocita, povećanje nivoa interleukina i aktivnost drugih imunih ćelija. Savremenim istraživanjima je utvrdeno da pečurke sadrže velike količine antioksidanasa, posebno vrste šititai i maitaki pečuraka, ali i domaći šampinjoni su dobar saveznik u borbi protiv infekcija.



Takozvani "zapadnjački" način ishrane koji uključuje velike količine mesa, jaja, mleka i mlečnih proizvoda, namirnice bogate belim brašnom i šećerom i velike količine gaziranih pića ne sadrže fitohemikalije i antioksidanse u dovoljnim količinama za odbranu od infekcija i bolesti savremenog doba (kardiovaskularne, maligne bolesti, komplikacije šećerne bolesti). Nasuprot tome, povrće i voće, koji su u ovoj ishrani zastupljeni u mnogo manjoj meri, sadrže bogatstvo ovih materija, naročito u svežem stanju i gajeni na što prirodniji način. To je još jedan u nizu razloga da počnete dan svežim sokom od voća ili povrća, i povećate unos voća i povrća u svom jelovniku na preporučenih 5 porcija svakoga dana.

#46
Nikola

Nikola

    Veteran

  • Download
  • PipPipPipPipPip
  • 1,861 posts
IMUNI SISTEM I SREBRO





Jedno je sigurno: 21 vijek ce biti vijek velikog povratka srebra u medicini.







“Savremena istraživanja ruskih naučnika dovela su do podataka da čovekov organizam sadrži značajne količine srebra. Na primer, u tkivima našeg organizma, kao i tkivima životinja, količina srebra normalno dostiže 0,02mg na 100gr suve mase.

Najviše srebra sadrže tkiva velikog mozga, jezgra nervnih ćelija, žlezde endokrinog sistema, spoljni deo oka i kosti.



Pošto kao katalizator učestvuje u procesima razmne materije, srebro se troši i da bi se rezerve popunile potrebno ga je dodatno uzimati – prosečne dnevne potrebe čoveka su 0,088 mg.

Zbog toga se danas srebro shvata kao neophodni mikroelemnt koji obezbedjuje zdravlje našeg organizma i potrebno ga je uzimati kako zbog popunjavanja strukturnih rezervi, tako i zbog zaštite od infekcija i jačanja imunog sistema.



Kao i ostale minerale, mi srebro unosimo u naš organizam putem hrane i vode za piće. Bar bi tako trebalo da bude i nekada je i bilo. Medjutim, razvojem industrijskog načina proizvodnje i masivnom upotrebom veštačkih đubriva, zemlja je izgubila 85% svojih rezervi srebra. Zbog toga su hrana i voda koju uzimamo poslednjih decenija gotovo u potpunosti lišeni srebra.



Po istraživanjima Svetske zdrastvene organizacije današnji čovek preko harane i vode dobije samo 0,007 mg srebra, dok je u prošlosti na isti način unosio 0,20 do 0,080 mg srebra. Imajući sve to u vidu potrebno ga je uzimati svakodnevno u obliku mineralnog dodatka ishrani.





Osnovna uloga srebra u našem organizmu je jačanje prirodnog imunog sistema. Istraživanja poslednjih godina su pokazala da u prisustvu pozitivnih jona srebra (Ag+) organizam proizvodi više imunoglobulina, fagocita i T-limfocita, a to su sve ključni elementi čovekovog imunog sistema. Nasuprot tome, deficit srebra dovodi do poremećaja u odbrambenim snagama organizma, neotpornosti na sve vrste bolesti i moguće je da je to jedan od razloga ogromnog porasta virusnih, alergijskih, neuroloških i malgnih oboljenja poslednjenjih decenija.“





Napomenucemo da srebrnu kolidnu vodu mozete i sami praviti, sto je jeftinija varijanta, ili pak kupiti.



1. Šta znači koloidno?

Riječ koloidno znači da je nešto toliko malo da je raspršeno, a NE OTOPLJENO u otapalu ( vodi ). Djelići su toliko mali da niti ne se spuste na dno niti plutaju po površini. Oni su ionizirani, tako da svaki djelić ima isti naboj i jedan drugog odbijaju. U slučaju koloidnog srebra, djelići su veličine 1/7000 od veličine crvenog krvnog zrnca, što ga čini vrlo prilagodljivim.



2. Šta je s čistoćom? Koliko traje?

Koloidno srebro, za razliku od ostalih suplemenata, ne može se "pokvariti" jer ni jedan živi organizam ne može živjeti u koloidnoj otopini. Kada je koloidno srebro napravljeno metodom niskog napona, nakon nekog vremena, poneki ioni gube naboj i priklanjaju se drugim ionima koji su u im najbliže. Kad se to desi, koloidno srebro mijenja boju jer se nakupina poveća tako da počinje lomiti svijetlost. Zavisno o tome kako je koloidno srebro napravljeno ( napon, čistoća vode, uslovii... ), ono mijenja boju od svijetložute do zlatne, a ponekad i poprimi sivkastu boju. Ništa od toga ne mijenja efikasnost koloidnog srebra. Čak i kad je tamnosmeđe ili tamnoljubičaste boje, neće biti otrovno, ali se tada samo teže asimilira, odnosno prilagođava. Kada se koloidna otopina radi pomoću visokog napona, ona se tada stabilnije ponaša kod čuvanja, te ima jako dugi vijek trajanja.



3. Dakle, koloidno srebro nije nikad otrovno ili opasno?

Koloidno srebro se radi ISKLJUČIVO U DESTILOVANOJ VODI, tj. voda ne smije imati nikakvih minerala ili bilo čega otopljenog u sebi. Inače bi se srebrni ioni povezali s otopljenim mineralima i mogli činiti soli ili otrovne supstance. ( srebrni nitrat ili srebrni klorid ) Dakle, najbolja je čista voda dobivana destilacijom, odnosno kondenzacijom vodene pare.



4. Što u vezi argirije, bolesti vezanoj uz "plavu kožu" ?

Nikada niko nije ikada prijavio niti jedan slučaj koji je vezan uz upotrebu koloidnog srebra. tu bolest vežu uz prekomjerno uzimanje srebrnih soli ( srebrni nitrat ) koja sadrži otrovne supstance. Bilo koja količina koloidnog srebra ne može uzrokovati argriju.



5. Koja je koncentracija najbolja? Koliko koloidnog srebra treba konzumirati?

Mjera za koncentraciju je ppm ( od parts per million ), odnosno broj čestica u milion komada. Svjetski stručnjaci za zdravlje širom svijeta slažu se s tim da je prisustvo srebrnih iona u bilo kojoj koncentraciji u ljudskom tijelu dobro za zdravlje. Izvanredne rezultate pokazala je koncentracija od 0,33 ppm-a ( 1/3 ppm !!! ). Neki proizvođači koloidnog srebra proizvode čak 1000 ppm-a, dobivenih sa velikim naponom. No, odlične rezultate pokazuju sve koncentracije. Preporuka je oko 2 - 4 čajne žlice dnevno.


6. Što se dešava ako se predoziramo? Možemo li uzeti previše?

Jedina negativna strana uzimanja odjednom u početku previše koloidnog srebra je Herxeimerov efekt, a to je slučaj kad srebro ubije previše patogenih tvari da ih tijelo ne može odjednom izbaciti iz sebe normalnim putem, već ih izbacuje sekundarnim putevima - preko pluća, sinusa ili kože. Koloidno srebro je najbolji antibiotik koji ubija SAMO bakterije koje nisu poželjne u tijelu, a ostavlja npr. one koje su nam potrebne za probavu ili slično ( acidofil ). Također ubija viruse i gljivice.



Kako napraviti KOLOIDNO SREBRO ?

Evo optimalne izrade koloidnog srebra kojeg možete vrlo lako napraviti i kod kuće. Uzmite pola litre DESTILIRANE vode i ulijte ju u čistu staklenu ili plastičnu posudu. Za elektrode možete upotrebiti žicu ili foliju od čistog srebra . Razdvojene elektrode stavite u posudu, pričvrstite ih nekako i pustite ISTOSMJERNU struju između 12 - 40 V. To možete dobiti i raznim stabiliziranim ispravljačima ( adapterima za struju 12 - 40 V ) ili baterijama ili akumulatorima. Npr. možete povezati serijski 2 ili 3 akumulatora od 12 V, tako da dobijete 24 ( sa 2 ), odnosno 36 V ( sa 3 akumulatora ). No, dovoljno je već i 12 V da bi proces uspješno završili. Ovisno o naponu i temperaturi vode ( najbolje ju je malo zagrijati oko 30-40 stupnjeva C ), nakon 15 - 20 minuta se pojavi maglica oko jedne elektrode. Proces pustimo da traje oko 30 minuta i tada se maglica raziđe u vodi i otopina opet postaje prozirna. Isključimo struju, prelijemo u neku posudu u kojoj ćemo uskladištiti koloidno srebro. Najbolje u staklene boce od tamnosmeđeg ili tamnoplavog stakla ( npr. od piva !!! ). I čuvamo ga na tamnom mjestu, jer na suncu se brže deioniziraju čestice, pa vise traje i efikasnije je ako se čuva na tamnom mjestu.

#47
Nikola

Nikola

    Veteran

  • Download
  • PipPipPipPipPip
  • 1,861 posts
multipla scleroza






UOPŠTENO O MULTIPLA SKLEROZI

Multipla skleroza, ili skraćeno MS, je jedno najčešćih autoimunih zapaljenskih oboljenja CNS (centralnog nervnog sistema) koji se satoji iz dva dela: mozga i kičmene moždine. Funkcionisanje CNS-a zavisi od stalnog i dovoljnog protoka nervnih impulsa što osigurava normalno funkcionisanje celog organizma. MS napada aksone, dugačke produžetke nervne ćelije koje povezuju različite delove nervnog sistema, prenoseći informacije i nadražaje između mozga i ciljnih organa npr. očiju, ruku, nogu. Aksoni variraju u dužini od nekoliko centimetara do nekoliko desetina centimetara a okruženi su zaštitinim, izolirajućim omotačem koji se zove mijelin. Omotač je belkaste boje, sačinjen od tkiva koje se sastoji od masnoća i belančevina, a omogućava brzo, ravnomerno i efikasno prenošenje nervnih impulsa duž aksona.
Aksone možemo uporediti sa električnim vodovima koji prenose električnu energiju do raznih aparata u kući. Aksoni, baš kao i električni vodovi moraji imati zaštitini, izolirajući omotač. Bez izolacije, elektricitet iz vodova "curi" i nije ustanju da snabdeva potrošača sa dovoljno energije. Na isti način i u aksonima nastaje kratak spoj. U MS pojedini delovi mijelinskog omotača upalno reaguju i propadaju, te se zbog toga ona smatra upalnom demijelinizacijskom bolešću. Kad je neki deo mijelinskog omotača upaljen i oštećen, prenošenje impulsa je poremećeno, usporeno, isprekidano zbog čega poruke iz mozga dolaze na cilj sa zakašnjenjem, pogrešno ili ih uopšte nema. Ove promene mijelinskog omotača uzrokuju nastanak različitih simptoma MS, kao što su npr. slabost, trnjenje ruke ili noge, smetnje vida. Simptomi MS zavise o mestu napada i jačine upale mijelinskog omotača. To je razlog zašto su simptomi MS toliko različiti i zašto ih je teško predvideti.

KOD KOGA I NA KOJI NAČIN SE MOŽE JAVITI

MS je jedna od najčešćih neuroloških bolesti. Samo u izuzetno retkim slučajevima bolest poprima fatalni tok koji joj se pogrešno pripisuje u javnosti. Brojni su bolesnici koji nakon izbijanja prvih simptoma još dugo radno sposobni i većina ih može nastaviti produktivan i srećan život. Od onih kojima je bolest dijagnostifikovana, 75 procenata nikad neće imati potrebu za invalidskim kolicima.
Većini bolesnika simptomi MS se javljaju između 20. i 45. godine života, dok žene oboljevaju dva puta češće nego muškarci. Učestalost bolesti varira u različitim krajevima sveta, pa i unutar jedne zemlje. Bolest je najrasprostranjenija u zemljama smeštenim između 40. i 65. stepena severne geografske širine, izuzetno je retka u tropskim predelima i na Dalekom istoku. Bolest se najčešće javlja u zemljama sa hladnijom klimom, (Švedska i Finska - 200 obolelih na 100 000 stanovnika) dok je u zemljama bližim ekvatoru ređa (Sicilija, Kipar - 20 do 40 obolelih na 100 000 stanovnika).

Uprkos velikoj različitosti i nepredvidivosti simptoma, MS ipak pokazuje određene pravilnosti, i većinu bolesnika možemo svrstati u jedan od četiri oblika MS:
1. RELAPSIRAJUĆE – REMITENTNI OBLIK
2. SEKUNDARNO PROGRESIVNI OBLIK
3. PRIMARNO PROGRESIVNI OBLIK
4. PROGRESIVNO RELAPSIRAJUĆI OBLIK

Kod većine bolesnika (85 procenata) bolest započinje kao relapsirajuće-remitentni oblik. Kod tih osoba javljaju se faze pogoršanja odnosno akutni napadi (mahovi, šubovi, egzacerbacije, relapsi) za vreme kojih dolazi do pojave novih simptoma, ili se već postojeći simptomi pogoršavaju. Egzacerbacije nastupaju u vremenu od nekoliko dana, ili 1 do 2 nedelje, traju jedan do tri meseca i praćene su remisijama, razdobljima povlačenja bolesti, u kojima se stanje bolesnika vraća na ono koje je postojalo pre pogoršanja bolesti, ili može zaostati određeno manje oštećenje. Između šubova nema napredovanja bolesti. Frekvencija i ozbiljnost napada je kod svakog bolesnika varijabilna, ali se može smanjiti lečenjem. Egzacerbacije su češće u prvim godinama bolesti, njihovo trajanje je uopšteno duže od početnog napada, sa tendencijom da se vremenom produži. Broj egzacerbacija ne utiče na definitivnu invalidnost. Kod otprilike polovine bolesnika sa ovim oblikom MS, vremenom se razvije u sekundarno progresivni oblik MS.
U sekundarno progresivnom obliku nakon faza pogoršanja ne sledi potpun oporavak, već su vremenom oštećenja sve veća, postoji kontinuirana progresija bolesti sa kratkim razdobljima poboljšanja ili stabilizacije.
U retkim slučajevima, bolest ima primarno progresivni tok, nema faza pogoršanja bolesti, već postoji stalna progresija oštećenja sa gubitkom određenih funkcija ili sposobnosti.
U progresivno-relapsirajućem obliku bolest se progresivno pogoršava od samog početka, ali još uvek ima veća, akutna pogoršanja, sa ili bez oporavka na stupanja pre relapsa. Između šubova bolest kontinuirano napreduje.
Bolest može imati i benigni (dobroćudni) tok sa izolovanim napadima bolesti, bez trajnih oštećenja i nakon 15 godina trajanja bolesti. Oko 15 procenata bolesnika ima ovaj oblik MS, no takvu dijagnozu je potrebno prihvatiti sa oprezom i bez prenaglašenog optimizma.

ŠTA UZROKUJE MULTIPLA SKLEROZU

Pravi uzrok MS do danas nije poznat, ali se smatra da nije prouzrokovana jednim uzročnikom. Danas je najprihvaćenija teorija da je MS uzrokovana kombinacijom delovanja nekoliko različitih faktora kao što su genetska predispozicija, okolina i izloženost virusu tokom detinjstva. Iako MS nije nasledna postoje određena nasledna sklonost ka razvijanju bolesti. Kao što je već spomenuto MS je češća pojava kod nekih naroda. MS nije zarazna bolest u smislu da je bolesnik može preneti na nekog iz svoje okoline.

KOJI SU SIMPTOMI BOLESTI

Simptomi MS su različiti i nepredvidivi, povremeno se pojavljuju i sa progesijom bolesti mogu se menjati u jačini i trajanju. Nemaju svi bolesnici iste simptome, oni se razlikuju od osobe do osobe.
- iscrpljenost kada čak i govor predstavlja problem
- slabost pri hodu, mogućnost pravljenja samo par koraka
- često je nemoguće da prođe dan bez kraćeg spavanja i ranog odlaska na spavanje
- ispadanje predmeta iz ruku bez razloga
- unutrašnji tremor, kao da neka vibratorna mašina upravlja telom
- osećaj električnog strujanja duž kičme
- saplitanje i padanja bez razloga
- zanošenje kod hodanja i odavanje utiska teškog pijanstva
- nerazumljiv govor
- vrtoglavica
- duple slike, gubljenje ravnoteže
- koža koja je toliko osetljiva da i sam dodoir boli
- privremeno gubljenje čula vida ili sluha
- spazmi u licu, ramenima, nogama
- mlitavost
- poremećaji kontrole sfinktera


KAKO SE DOLAZI DO DIJAGNOZE MS

Nije lako postaviti dijagnozu MS. Ne postoji određeni test kojim bi se sigurno mogla postaviti dijagnoza, kao što ne postoji simptom koji je specifičan za tu bolest. Dijagnoza MS mora započeti detaljnim uzimanjem istorije bolesti, sprovođenje kompletnog fizikalnog pregleda, ne samo neurološkog. Treba uraditi i određene laboratorijske testove da bi se isključili drugi mogući uzroci simptoma. MS se ne može dijagnostifikovati na osnovu pojave samo jednog simptoma ili na temelju pojave samo jednog neurološkog ispada. Grupisanje simptoma i tok bolesti sui oni koji dovode do definitivne dijagnoze.
Kliničke pretrage koje se moraju uraditi pre definitvivne dijagnoze su analiza cerebrospinalnog likvora, evocirani moždani potencijali, kompjuterska tomomografija mozga (CT), magnetna rezonanca mozga i kičmene moždine (MRI).

#48
ake

ake

    Veteran

  • Download
  • PipPipPipPipPip
  • 6,600 posts
  • Gender:Male
  • Location:Pored potoka
  • Interests:Razbribriga
Odlicni prilozi...
Nikola da li si mozda medicinske struke :icon_smile:

#49
Nikola

Nikola

    Veteran

  • Download
  • PipPipPipPipPip
  • 1,861 posts

Odlicni prilozi...
Nikola da li si mozda medicinske struke :icon_smile:



Postovani Ake nisam medicinske struke...Ali imamo dodirnih tacaka... :icon_smile:
Sto se tice mojih priloga na ovoj temi, zelim eto na neki nacin da budem od neke koristi...Ovi tekstovi,mozda nekome i budu od pomoci...Samo saznanje da ce mozda nekome da pomogne cini me zadovoljnim i srecnim...pozdrav

#50
ake

ake

    Veteran

  • Download
  • PipPipPipPipPip
  • 6,600 posts
  • Gender:Male
  • Location:Pored potoka
  • Interests:Razbribriga
Odlicni su zaista prilozi.
Evo bas nedavno sam vidio na tv da je i tunjevini vise zive nego sto bi trebalo biti,
pa se preporucuje da se manje upotrebljava, pogotovu trudnice i djeca.
Naravno nije potrebno da se izbaci zi ishrane, nego samo da se ne uzima tako cesto.
Tuna je velika riba i zivi dugo tako da se ta ziva iz okeana godina talozi u ribi.
Ja onda tako vise volim te manje ribe :smile2:
u zadnje vrijeme pogotovu volim svjezu skusu :icon_smile:

#51
Nikola

Nikola

    Veteran

  • Download
  • PipPipPipPipPip
  • 1,861 posts

Odlicni su zaista prilozi.
Evo bas nedavno sam vidio na tv da je i tunjevini vise zive nego sto bi trebalo biti,
pa se preporucuje da se manje upotrebljava, pogotovu trudnice i djeca.
Naravno nije potrebno da se izbaci zi ishrane, nego samo da se ne uzima tako cesto.
Tuna je velika riba i zivi dugo tako da se ta ziva iz okeana godina talozi u ribi.
Ja onda tako vise volim te manje ribe :smile2:
u zadnje vrijeme pogotovu volim svjezu skusu :icon_smile:



Ake, covek uci dok je ziv.... :icon_smile: Sto se tice ishrane i njenog uticaja na zdravlje i uopste zdravog zivota mogu da ti preporucim jednu odlicnu knjigu....TI SI ONO STO JEDES -- Dr.Dzilijan Mek Kejt
Neces se pokajati ako je uzmes....

#52
ake

ake

    Veteran

  • Download
  • PipPipPipPipPip
  • 6,600 posts
  • Gender:Male
  • Location:Pored potoka
  • Interests:Razbribriga

Ake, covek uci dok je ziv.... :icon_smile: Sto se tice ishrane i njenog uticaja na zdravlje i uopste zdravog zivota mogu da ti preporucim jednu odlicnu knjigu....TI SI ONO STO JEDES -- Dr.Dzilijan Mek Kejt
Neces se pokajati ako je uzmes....

da znas da cu je potrazit...

#53
Nikola

Nikola

    Veteran

  • Download
  • PipPipPipPipPip
  • 1,861 posts

da znas da cu je potrazit...



Knjiga je i vise nego odlicna....U slucaju da je ne nadjes organizovat cemo se da ti dostavim moj primjerak knjige.... :icon_smile:

#54
Nikola

Nikola

    Veteran

  • Download
  • PipPipPipPipPip
  • 1,861 posts
Swankova dijeta


Najpoznatija dijeta za oboljele od MS-a je Swankova dijeta koju je osmislio dr Roy Swank sa Oregonskog univerziteta (Oregon Health Sciences University). U mnogim slučajevima je usporila tok bolesti i smanjila broj napada. Kod ove dijete s vrlo malo zasićenih masti potreban je unos određenih količina višestruko nezasićenih ulja, na primer suncokretovo, maslinovo i susamovo ulje, kao i lisnatog zelenog povrća poput kelja te većine ribljih ulja. Dijeta takođe uključuje belančevine, dodatke bakalarova ulja te velike doze vitamina. Maslac, margarin te masnoće koje testu daju prhkost i hidrirana ulja (kao što je palmino i kokosovo ulje) strogo su zabranjeni. Savjetuje se da tokom prve godine u potpunosti izbegavate crveno meso, maslac od kikirikija, sir, kiselu pavlaku, začine, umake, kolače, neobrano mleko te gotova jela jer su bogata zasićenim mastima.


Glavna obilježja Swankove dijete za MS:
Prvu godinu ukinuti crveno meso, uključujući i tamno pileće meso..Nakon toga, ne više od 85 grama crvenog mesa dnevno, što manje masnog.
• Ne jesti mlečne proizvode s 1% ili više mlečne masti, maslaca
• Možete jesti koliko god želite nemasno mleko, obrano mleko, bez mlečne masti, kondenzirano obrano mleko, kondenzirano nemasno mleko, isprani kravlji sir niske masnoće, sireve do 1% mlečne masti , nemasni jogurt.
• Ne jesti prerađene namirnice koje sadrže zasićenu mast.
• Ne više od 15 grama masti dnevno, čaša neobranog mleka sadrži 5 grama zasićene masti, jedna kašika maslaca 7 grama, a 30 grama krem sira ili sira cheddar, 6 grama.
• Najmanje 4 i najviše 10 kašičica nezasićene masti dnevno, kao što je suncokretovo ulje, kukuruzno, pamučno, sojino, susamovo, ulje pšeničnih klica, laneno ulje, ulje kikirikija i maslinovo ulje.
• Jedna kašičica bakalarovog ulja dnevno, te obrok ribe dva do tri puta nedeljno, u prosjeku 30 grama hrane poreklom iz mora dnevno.
Ovakvom pehranom nećete ništa izgubiti osim kilograma što u situacijama kada se radi o bolesniku koji ima previše kilograma može samo olakšati tegobe.

Najizrazitije se poboljšanje pokazalo kod bolesnika koji su s dijetom niske masnoće započeli pre nego što su jako onemoćali. Ukoliko bismo ih stavili na dijetu pre no sto bi došlo do invaliditeta, 95% ih je živelo daljnjih trideset godina bez znakova invaliditeta. Svima onima koji nisu bili na dijeti zdravlje se značajno pogoršalo i većina ih je u sledećih dvadeset godina umrla, kaže dr. Swank. Sada je dr. Swank mišljenja da prehrana s još manjom količinom slabo zasićene masti (ne više od 1,5 grama dnevno) vodi u još značajnije i brže poboljšanje. Izgleda da su mliječne masti najpogubnije za ljude koji imaju MS. Masti poreklom iz mesa su na drugom mjestu.

#55
Nikola

Nikola

    Veteran

  • Download
  • PipPipPipPipPip
  • 1,861 posts
Koji faktori doprinose pogorsanjima MS?


Iako još uvek nije sasvim jasno zašto se pogoršanja dešavaju, identifikovan je odreden broj faktora spoljne sredine za koje je pokazano da doprinose njihovoj pojavi.

* Koji faktori doprinose pogoršanjima multiple skleroze?

Najznacajniji medu njima su infekcije i psihološki stres. Za ove dve grupe faktora u najnovijim studijama prirodnog toka multiple skleroze pokazano je da predstavljaju nezavisne prediktore, odnosno najjace ''okidace'' za pogoršanja bolesti. Zapaženo je, takode, i medusobno povezano delovanje ovih faktora u izazivanju relapsa multiple skleroze. Stres može da utice na imunološki sistem i na taj nacin poveca podložnost organizma infekcijama. Ukoliko kod istog bolesnika postoje oba faktora istovremeno, rizik od pogoršanja bolesti je i do šest puta veci u odnosu na bolesnike kod ovih faktora nema.

* Koje infekcije najcešce doprinose pogoršanju multiple skleroze?

To su u najvecem broju slucajeva virusne infekcije gornjih puteva za disanje. Oboleli od multiple skleroze imaju dva do tri puta puta veci rizik za pogoršanje bolesti ukoliko su inficirani virusima, izazivacima ovih infekcija. U nekoliko skorašnjih studija registrovano je da se oko 30% pogoršanja bolesti dešava u periodima kada su respiratorne infekcije aktuelne. Medutim, to nikako ne znaci da ce svaka virusna infekcija usloviti pogoršanje multiple skleroze. Osim virusnih infekcija, pogoršanju bolesti mogu doprineti i infekcije izazvane infektivnim agensima kao što su: chlamidya pneumoniae i mycoplasma pneumoniae.

* Kako se zaštiti od infekcija?

Pored opštih mera zaštite kao što su ishrana bogata vitaminima i mineralima, izbegavanje skupova i boravka u neprovetrenim prostorijama, najkvalitetniju zaštitu od infekcija pruža imunizacija odgovarajucim vakcinama. Najcešce korišcena vakcina protiv respiratornih infekcija je vakcina protiv gripa

* Da li osoba obolela od multiple skleroze može da se vakciniše protiv gripa?

Prethodnih godina u vezi s imunizacijom obolelih od multiple skleroze postojale su znacajne dileme. Naime, imajuci u vidu da je multipla skleroza iminski posredovano oboljenje, postavljalo se pitanje da li dodatna stimulacija vec oštecenog imunološkog sistema može doprineti njegovom neodgovaraju}em reagovanju i dovesti do pogoršanja bolesti. Medutim, posle velikih i veoma sofisticiranih epidemiološko-klinickih studija sprovedenih u Francuskoj i SAD u kojima je ucestvovao veliki broj ispitanika, pokazano je da je za osobe obolele od multiple skleroze korisno da se vakcinišu vakcinom protiv gripa. Poznato je takode da vakcina ne predstavlja apsolutnu zaštitu od gripa, ali je klinicka slika gripa kod vakcinisanih mnogo blaža i po pravilu ne dolazi do komplikacija. Na taj nacin kod obolelih od multiple skleroze znacajno se smanjuje rizik od pogoršanja osnovne bolesti.

* Da li oboleli od multiple skleroze mogu da se vakcinišu vakcinama protiv drugih bolesti?

Ovde se pre svega misli na vakcine protiv tetanusa i hepatitisa B. Vec pomenute studije u Francuskoj i SAD pokazale su da multipla skleroza nije kontraindikacija ni za jednu od ovih vakcina, odnosno njihova primena ne doprinosi povecanju rizika od pogoršanja bolesti.

* Kako psihološki stres utice na pogoršanje multiple skleroze?

Skorašnje studije izvedene u Evropi (Holandija) i SAD pokazale su da stresni životni dogadaji kao što su bolest i problemi najbližih clanova porodice, smrt bliskih osoba, gubitak posla, finansijski problemi, fizicke traume, podvrgavanje hirurškim intervencijama, problemi u relacijama s bracnim partnerima i neki drugi, mogu znacajno doprineti pogoršanju multiple skleroze. Stresni dogadaji povecavaju rizik od relapsa bolesti za više od dva puta tokom 4 nedelje unutar akutnog stresa. Iako biološka osnova ove povezanosti još uvek nije dovoljno poznata, najverovatnije je da stres utice na imunološki sistem preko hipofize i hipotalamusa i simpatickog nervnog sistema.

#56
Nikola

Nikola

    Veteran

  • Download
  • PipPipPipPipPip
  • 1,861 posts
Pol - muški
Godina dešavanja - 2000
Starost subjekta na taj datum - 31 godina

Dakle sve je počelo sa nekim trnjenjem u šakama oko kog se nisam baš previše uzbuđivao, međutim prođe skoro nedelju dana a trnjenje se raširi skoro do lakata a posle još nekoliko dana je utrnuo i deo grudi i stomaka.Generalno nisam se loše osećao ali me je to strašno nerviralo, a pošto lekare izbegavam maksimalno, dao sam sebi dijagnozu "stres".Bombardovanje se skoro završilo a ja demobilisan pa sam tu našao pokriće. E onda na scenu stupa jedan neurolog kod koga sam došao na insistiranje jednog mog drugara. Urade mi silne testove (ne mogu sada da kopam po papirima ali ako nekom bude trebalo ..) i još fali MR. E filmova nemaa, pare imam a nemam kome da da dam. Dobijem ja neke lekiće onako na "neviđeno" i priča se završi odnosno epizoda 1. Ma znao je doca odma šta je u pitanju al nije hteo da me "udari" bez nalaza MR.

Epizoda 2
Godina - 2001
Starost subjekta - 32 godine

Umor, veliki umor me danima muči a posla preko glave i onda šake opet trnu. Šta je ovo pitam se? Setim se da je doca rekao da ako se to ponovo desi, da idem pravo kod njega bez zakazivanja. Tek sada mi se bistri slika da tu ima nečeg goreg od onog što je on napisao u dijagnozi. Opet par dana razmišljanja, leva noga poče nešto da zanosi i panika. Trk kod doce, opet traži MR i sada uspem da ga odradim i odnesem njemu.Buuuum, ode život ko kula od karata u deliću sekunde. Dijagnoza "Multiple skleroza" Završavam u dnevnoj bolnici, gledam flašicu i crevo do moje vene, gledam druge ljude oko sebe i svi sa flašicama a neki su i nepokretni. Ležim i gledam one kapi, pa gledam ove oko mene i po neka invalidska kolica pored kreveta i pitam se "zašto JA". Tada mi se sve srušilo. Oko 10 dana sam bio na kortiko steroidima i posle nekim tabletama na istoj bazi koje sam smanjivao vremenom. Dok sam bio na početku terapije stanje mi se pogoršalo, levu ruku nisam baš mogao da kontolišem kako treba i jedan očni kapak (ne sećam se koji) Nisam radio 3 meseca a kada sam počeo video sam da više nisam kao pre. Prve ozbiljnije posledice.

Epizoda 3
Godina - 2002
Starost subjekta - 33 godine

Početak decembra, opet trnjenje, leva noga ne sluša, leva ruka ne sluša, zvuke oko sebe ne mogu da podnesem koliko su jaki, kao da mi se čulo sluha pojačalo nekoliko puta, šapat deluje kao urlik. Opet bolnica. Opet iste sumorne scene ali tu su dve sestre koje vade stvar. Stalno se nešto zezamo pa mi tako lakše dođe kada idem na "dozu" Nova godina dolazi a mene to ne dotiče, srećom stanje se popravlja. Terapija prelazi na tablete i već ono čuveno "ako nešto bude..... dođi"

31 Decembar - Buuum, zar OPET posle samo nedelju dana? Isti simptomi samo još više izraženi simtomi plus OČI, slabo vidim. Ne OČI, već sam se pomirio da verovatno ne mogu izbeći kolica ali i bez očiju......Nema mog doce, primaju me na hitnu i potom šalju na Neurološku, čujem spominje se neka punkcija. Šta je to? Bolje da nisam bio radoznao. Skidaju me i stavljaju na neki krevet sa točkićima i vožnja kreće. Tresem se od hladnoće i znam šta me čeka al prođe i to. Otvaram bolnički karton 1.1.2003, pacijent broj 1 SREĆNA NOVA GODINA ! Nova terapija,stvari lagano kreću na boljeSestre i dalje zezaju pa mi popravljaju raspoloženje.
Opet prestanak terapije, idemo na tabletice i kontrola za 6 meseci.

Kraj Januara, BUM,BUM,BUUUM.
Treći udar za dva meseca, stanje katastrofa, napadnuto skoro sve što imam, bar mi se tako činilo.Noga i ruka ponovo ko da nisu moje, uši su sada ok ali mirisi, kao i sa sluhom sada mi je čulo mirisa postalo jače, ako neko puši u mojoj blizini, ne mogu da izdržim a ja pušač. Oči se ukrstile, vidim sve duplo. A da, više ne mogu da hodam bez pomoći moje žene, između ostalog napadnut mi je i centar za ravnotežu.Ne mogu da hodam, slabo vidim, levu ruku više ne koristim izgubio sam 15 kila, ličim na smrt. Kada izlazimo iz kuće, sramota me, hoću da nestanem, hoću da umrem, predajem se. Terapija ne daje rezultate. Doca dolazi i počinje priču da više ne sme da me kljuka sa ovim kortiko steroidima i da razmišlja da uvede neki drugi jači lek (sećam se da je bila plava tečnost u pitanju). Moje stanje je iz sata u sat sve gore i gore, u glavi konfuzija, na momente se javi borac ali ubrzo biva potučen. Jedne noći ustajem da odem u kupatilo, pridržavam se za nameštaj i zidove, neću da budim ovu moju mučenicu, njen pakao je ravan mojem ako ne i gori. U kupatilu padam, počinjem da plačem i verovatno prvi put u životu iskreno molim Boga da mi pomogne.

Jutro, budim se, ležim i počinjem neke samo meni znane pokrete za ispitivanje moje funkcionalnosti. Ponavljam te pokrete opet i opet, stanje je definitivno bolje. Prisećam se sinoćnog katastrofalnog stanja i događaja iz kupatila, borac je opet tu i sada drži položaj sa komandom da povlačenja nema. Dva dana kasnije doca odustaje od novog leka i ja završavam terapiju na klasičan način sa tableticama. Stanje se popravlja iz dana u dan mada se desi i neko pogoršanje, obično ako se iznerviram. Imao sam još jednu nezgodu prilikom kupanja, pošto sam jako slabo osećao toplo-hladno okupao sam se vrelom vodom i ošurio se, što meni nije smetalo Na posao sam se javio početkom Aprila

Od tada sam imao još dva "podsećanja" da je gospoja MS tu, ali se nisam javljao doci nego sam isterao onako na nogama. Ishranu sam promenio, izbegavao sam svako meso sem belog pilećeg ali sam na kraju odustao od toga jer sam primetio da meni to više smeta nego što donosi koristi. Ovako laički bih svoju potrebu za hranom odnosno energijom ocenio ovako: Sada mi je potrebno mnogo više energije za neku radnju nego ranije pa stoga se trudim da jedem sve ali ipak izbegavam maksimalno svinjsko meso i bilo šta što je bazirano na svinjskoj masti. Redovno pijem vitamine i uveče pola tabletice diazepana zbog problema sa kočenjem ramenog i vratnog dela. Čulo mirisa je na kraju ostalo slabije, desna ruka reaguje slabije na toplo-hladno, oči su ok.
Ono što mi smeta izbegavam koliko mogu, a to su stresne i konfliktne situacije, duži period bez obroka kao i duži period bez odmora, čim osetim da sam se preforsirao idem da prilegnem a sada razmišljam o promeni posla a sve u cilju opstanka


Živeti s multipleks sklerozom

Svaki dan je jedna pobeda

Iako se mnogo puta uhvatio za trn tražeci leka bolesti, Bogoljub Gužvic nije odustajao. Danas on hoda, penje se i silazi niz stepenice, putuje gradskim prevozom, ide na pijacu... Prognoze su, medutim, govorile suprotno


Uz nadzor trenera Slaviše Paunovica, Bogoljub Gužvic savladava stepenice
Do dvadeset šeste godine Bogoljub Gužvic je živeo kao i njegovi vršnjaci. U sledece dve godine pocele su da ga muce nesvestice, dvostruke slike, povremeno otežan hod. Sve je teže obavljao svoj posao kelnera u Glavnoj pošti u Beogradu. A onda je došla dijagnoza: multipleks skleroza. Sa dijagnozom i panika. Strah. Roditeljski plac i tuga.

- U nekim trenucima sam morao da bodrim roditelje - prica Bogoljub. - Naši odnosi su postali panicni: želeli su da pomognu, ali nisu znali kako. Tada je pocelo trcanje do lekara i drugih za koje smo culi da su nekom pomogli. Mnogo puta smo se uhvatili za trn. I ja sam, kao i drugi, davao novac da me izlece, ali nije pomagalo. Kako je bolest napredovala, pao sam u krevet. Život mi se potpuno izmenio, nisam više ništa mogao da uradim, nisam mogao na posao, u prodavnicu, da prošetam. U veoma teškom stanju sam prihvatio da i ljudi, možda deset puta vredniji od mene, stradavaju, ali žive i dalje. To mi je pomoglo da shvatim da buducnost sigurno postoji. Ne nadam se da ce se nešto specijalno dogoditi, i ja potpuno izleciti, ali hrabri me to što vidim da je mnogo lepih stvari koje vredi pogledati. Borim se za svaki dan. Svaki dan mi je težak, mnogo težak, ali i lep. Živim. Idem na posao u Poštu, gde su svi ljubazni prema meni. Svaki dan nešto vucem s pijace, danas sam kupio jagode. Ima ko da mi pomogne, ali ja hocu da mogu da se sam brinem za sebe.

Težnja za lepotom i dobrotom

Odakle ovom krhkom mladicu snaga da se rve sa multipleks sklerozom? Kako je uspeo da odbaci štap i ponovo sam pocne da hoda, da odlazi na cetvorocasovni posao?

Boki, kako ga zovu prijatelji, za svoju snagu zahvaljuje pre svega Bogu, koji mu je dao volju da se bori, roditeljima koji su ga ucili da bude borben i istrajan, i prijateljima koji mu pomažu.

Pomaže mu citanje "Svetog pisma", koje mu daje uvid u nevolje drugih ljudi. Tokom hiljada godina u ljudskoj sudbini se ništa nije promenilo: uvek je bilo bolesnih ljudi koji su, uprkos gomili teškoca koje su se na njih obrušile, zadržali veru u Boga, kao na primer Jov. Njemu su, prica Boki, stradala deca, i doživeo je toliko muka da mu je vlastita žena kazala neka prokune Boga i umre. Uza sve to, na njega se obrušila i neka teška bolest, za koju Boki sumnja da je bila multipleks skleroza, tako da su prijatelji koji su dolazili da ga teše, verovali da je nešto teško zgrešio, cim su ga takve nesrece snašle. Uprkos tome, pravednik je istrajao na putu na kome su se svi okrenuli od njega, da bi mu se žena vratila, i ponovo napravili porod. "Sveto pismo" zakljucuje Bogoljub, pokazuje put kojim treba ici, šta je brzo propada, a u šta treba ulagati jer je trajne vrednosti.


Bez volje i upornosti ovaj pokret bi bio nemoguc
A trajna vrednost je, kaže Bogoljub, dobar odnos s Bogom. I zdravlje:

- Svi to znamo, samo propuštamo kroz uši - objašnjava on. - Tek kad se razbolimo, razumemo. Svi mi imamo mnogo briga, ali ih dosta sami sebi namecemo. Opterecujemo se teretima, stvarima na koje ne možemo uticati. Ja, na primer, ne znam zašto sam se razboleo. Ali to je van moje mogucnosti da shvatim i ne želim time da se opterecujem. Ko ne razume svoje mogucnosti, reskira konflikt. Ljudi su umnogome izgubili mir, ljubav, pažnju, neke od osobina Boga za kojima svi ceznemo, i oni koji veruju, i oni koji ne veruju. Svojim životom pokušavam da nadem pravu radost, ujutro se pomolim, odradim odredene vežbe za zagrevanje, pristavim makrobioticki obrok, odem u teretanu, potom na posao, vidim prijatelje.

Bogoljubov Gužvic je imao srece da je okružen dobrim ljudima, pocev od roditelja, do prijatelja iz crkve s kojima prošeta i porazgovara, do trenera Slaviše Paunovica cija je teretana u Savezu slepih i slabovidih, tacno preko puta njegovog stana u Jevrejskoj ulici. Kada mu je lekar rekao da bi trebalo da strogo kontrolisanim laganim vežbama ojaca nožne mišice kako bi mogao stabilnije da hoda, Bogoljub je, pre dve godine, poceo da vežba u teretani.

- Kada je ušao u "Baribal", onako slabašan, nesigurnog koraka uprkos štapu, prepoznao sam borca u njemu. I zaista, nije klonuo. Borio se za svaki korak. Bilo je teško staviti ga na bicikl, nije mogao sam. Uz to, morao sam da savladam i njegovo nepoverenje, i da pazim da ga psihicki ne povredim jer je bio mnogo osetljiv, u cemu mi je pomoglo iskustvo koje sam stekao kao fizioterapeut u Sokobanjskoj - prica trener Paunovic, koji je i sam svojevremeno pobedio posledice teške saobracajne nesrece.

Vežbe za korak bez štapa

Na tom zajednickom poslu nije smelo biti improvizacija, trener je morao da pazi na svaki korak kako ne bi napravio neki pogrešan potez koji bi ugrozio zdravlje ili napredovanje. Stoga se za pocetak opsežno informisao o bolesti i napravio specijalni program vežbanja koje nisu smele da predstavljaju nikakav fizicki napor za oslabelog Bogoljuba, vec tek neku vrstu laganog zagrevanja. Bogoljub ga je pažljivo slušao i poceo da radi na jacanju svih mišicnih grupa.

Dve godine od pocetka vežbanja, baš prošlog meseca, postignut je i najveci uspeh do sada: Bogoljub je uspeo sam da se uspne uz stepenice od teretane u prizemlju Saveza slepih i slabovidih, do vrha zgrade. Svaka stepenica je bila jedna velika pobeda.

- Sada mogu i da stojim u autobusu, jer su mi ojacale ruke, pa mogu da se držim. Hodam i uz i niz stepenice. Odbacio sam štap. Sami lekari su zadovoljni mojim stanjem, kažu da je iznad ocekivanja - veli Bogoljub, cija životna prica navodi na pomisao kako je pogrešno misliti da se život iscrpljuje samo rodenjem, sazrevanjem i starošcu. Takvom razmišljanju nedostaje smisao, buduci da je lišeno nade. Život se, pokazuje 32-godišnji Bogoljub Gužvic, uvek iznova obnavlja.


Snežana ÐOKIC



---------------------------------------

Ziva i MS


Živina katastrofa

Zubi su postavljeni na takvom mestu u telu, da na odredeni nacin stupaju u odnose sa celinom coveka, slicno kao i uvo i taban i oko, cak leže na jednom od glavnijih akupunkturnih tokova (ta, na glavi su, jelda?)

Stomatolozi su nauceni da veruju (kljucna rec, veruju profesorima) da, kada se jednom živa pomesa sa srebrom, ostaje “zakljucana” i ne može izaci iz legure. Tužna je cinjenica da je ovo utuvljeno bez naucnih istraživanja koja bi potkrepila ovu hipotezu. Baš naprotiv, sve dokazuje da živini (srebrni) amalgami poseduju gotovo 50 % žive koja ugrožava zdravlje ljudskog tela.

Živa je cak i manji problem. Veci problem su elektricne aktivnosti, jer je svaki živin ispun mala neiscrpna baterija koja preko akupunkturnog sistema konstantno ruši biološku ravnotežu coveka. Nekada manje, nekada više, ali uvek. Pitanje je samo kondicije i mladosti kada ce se ovakav uticaj iskazati u svoj svojoj crnini.

Naponi na amalgamskim plombama daleko premašuju akcionim potencijal našeg tela. Duž nervnog stabla on je 20-40 mV i par nanoAmpera.

Crne živine plombe proizvode struju nekoliko mikroAmpera ( > 1000 puta vece) sa naponom do (zabeležen rekord) 468mV.

Ovo se i u direktnom (a i u akupunkturnom) smislu uplice u funkcije muskulature lica, refleksno preko vrata i na leda i ledne mišice a kasnije i na kicmene amortizere, diskuse, izazivajuci indirektno potrebu za pozama rasterecenja grca mišica i time trajnih deformiteta i invaliditeta. Ovo je obavezujuca cinjenica!


Istraživanja nas sada upucuju da se cestice amalgamskih ispuna i hemijski odvajaju od povrsine ispuna i ostaju slobodne u ustima. Ove cestice se preraduju pod dejstvom oralnih a kasnije i crevnih mikroorganizama u oblik metil-žive, materije još toksicnije od elementarne žive, sa afinitetom za pituarnu i tireoidnu žljezdu, kao i CNS.



1. Pokazuje se da više metala u ustima proizvodi elektricnu struju , koja dovodi do pojave nedefinisanih bolova, pojave ulceracija, inflamacija (upala) koji se prostiru i duž meridijana na telu. To dovodi do velikog broja neocekivanih simptoma i oboljevanja.



2. Prisustvo žive u amalgamu pokazuje uzrocno-posledicnu vezu sa narušavanjem imunog sistema i njegovog odgovora. Po uklanjanju amalgamskih ispuna krvna slika se približava normalnom nivou, a raste i kolicina T-limfocita.


3. Istraživanja pokazuju da je živa metal koji je toksicniji od vodecih arsenika i kadmijuma.


4. Internacionalna konferencija biokompatibilnosti materijala, Novembra 1988 u Kolorado Springsu, okupila je mnogo strucnjaka koji su raspravljali i o toksicnosti amalgama i ostalih materijala u stomatologiji. Zakljuceno je da: Na osnovu poznatih otrovnih potencijala žive i dokazanog oslobadanja žive iz amalgamskih ispuna, korišcenje amalgama povecava rizike oboljevanja kako pacijenata tako i stomatologa i stomatološkog osoblja.


5. Rezultati autopsija od strane švedskih i nemackih kolega ukazuju na direktnu proporcionalnost izmedu broja površina zuba tretiranih amalgamom i kolicine žive nadene u mozgu i nadbubrežnim žlezdama preminulih. Treba ukazati i na to da je tamo nadena kako elementarna, tako i vezana metil-živa.

1. Dr. David Eggleston sa Kalifornijskog univerziteta, je pronašao da ima 47% T-limfocita (idealano bi bilo 79-80%) kod pacijenata sa amalgamskim ispunima. Po uklanjanju amalgama T-limfociti su porastu do 73%.


2. Pacijenti sa multiplom sklerozom imaju 8 puta veci nivo žive u cerebrospinalnoj tecnosti, u poredenju sa neurološki zdravim osobama. Neorganska živa je u stanju da indukuje simptome nalik na one kod multiple skleroze.


3. Dužnost svakog stomatologa i doktora je da informiše i uputi svoje pacijente na sledece:


1. Živa se nalazi u svim amalgamskim ispunima

2. Takva živa ispoljava izvesne toksicne efekte na pojedinim osobama. Ovakve manifestacije pocinju obicno od tri do deset godina nakon postavljanja amalgamskog ispuna.

3. Postoje i drugi ispuni koji ne mogu izazvati ovakve nuspojave kod pojedinaca.

4. Pacijent ima pravo da traži takav materijal.

5. Svaki pojedinac je slobodan da bira kako ce biti lecen.

6. Potsecamo da je dijagnostika intoksikacije živom izuzetno teška za dokazivanje, jer je i vrlo podmukla priroda napada simptoma, tim pre što vecina lekara ne poznaje pravilne tehnike dijagnostike trovanja ili je loše informisana o istim. Na nesrecu, živa je toliko toksicna , da ubija celije ili dovodi do ireverzibilnih promena, mnogo ranije nego što je to moguce klinicki utvrditi. Organska živa u nekim tkivima (npr. CNS) ima poluživot od 25 godina (npr. potrebno je 25 godina da se primljena doza žive eliminiše na ½ pocetne doze, u normalnim uslovima), pa je tako samo pitanje vremena i eksponiranosti otrovu , da bi se pojavili pripadajuci simptomi trovanja. Prateci ovo sve, nemojmo se šaliti sa toksicnošcu i zanositi sa “sigurnim” nacinom postavljanja i uklanjanja amalgamskih ispuna, od strane obrazovanih i “odgovornih” stomatologa.


Neki registrovani simptomi trovanja živom:

1. Istraživanja ukazuju na depresiju, umor, nesanicu , drhtavicu, gubitak apetita, kao na najcešce simptome.

2. Dalja Istraživanja ukazuju na cerebelarni sindrom, hipertenziju i miokardiopatije.

3. Možda jedan od najociglednijig simptoma biva u slucajevima Lichen Planusa u predelima mukoze u kontaktu sa amalgamskim ispunima. Takve ispune obavezno odmah ukloniti; ko to želi u svojim ustima?

4. Ceste su pojave proliva, ekcema mišicnih bolova i glavobolja.

5. Najviše uznemiravaju simptomi CNS-a, kao što su slabije pamcenje, depresija, psihoze, neraspoznavanje, gubitak kontrole pokreta itd. Gubitak motorike ostaje i deset godina nakon ekspozicije (radnici u fabrikama termometara).

6. Živa je od 1955 korišcena u V.Britaniji za lecenje glista i ublažavanje problema kd dece kojoj izbijaju zubi. Deca rodena posle 1955 su pokazala mnogo više slucajeva rosacea-e, nego deca pre 1955.

7. Živa pogada imuni sistem smanjujuci nivo IgG koji prolazi lako krvno-moždanu barijeru.

8. Uklanjanje amalgama pomaže kod artritisa, astme provocirane naporom i mentalnih simptoma. Ujedno se pokazalo da kod istih problema pomaže i filtriranje vode za pice, jer uklanja fluor iz vode, koji je dobrim delom odgovoran za oslobadanje žive iz amalgama.

· Siblerud et al..Dokaz da je živa iz amalgama jedan od etioloških faktora kod multiple skleroze.” Science of the Total Environment “, 1994 Mar 15

Abstract: Ovo je istraživanje zasnovano na hipotezi da je živa iz dentalnog amalgama povezana sa multiplom sklerozom (MS). Pacijenti sa MS i amalgamskim ispunima pokazuju znacajno niži broj crvenih krvnih zrnaca, hemoglobina i imaju niži hematokrit od pacijenata sa MS kojima su uklonjeni amalgamski ispuni. . Nivo Thyroxina im je isto znacajno manji, kao i ukupan broj T Lymfocita i T-8 (CD8) suppresornih celija. MS amalgam grupa ima povišen nivo uree u krvi, nitrata i IgG. Kolicina žive u dlakama kose je dosta veca kod MS pacijenata nego kod onih koji to nisu (kontrolna grupa). Zdravstveni upitnik pokazuje vecu (33.7%) exacerbacije u proteklih 12 meseci u poredenju sa MS dobrovoljcima kojima je uklonjen amalgam sa živom.

Napomena: Ovakva studija ne dokazuje da živa sama po sebi uzrokuje MS, nego da je nivo žive kod MS pacijenata sa amalgamskim ispunima znacajno veci , nego kod kontrolne grupe MS pacijenata bez amalgamskih ispuna. Treba svakako primetiti da su i jedni i drugi imali i MS i amalgamske ispune. Ova studija dokazuje i da je živa parcijalni uzrok MS.

Druga jedna studija dokazuje 43% veci procenat egzacerbacije kod MS pacijenata sa živom, nego kod onih MS pacijenata kod kojih je živa sa amalgamima uklonjena. Potrebno je naglasiti da sam ovde dao tacne podatke, ali samo u obimu koji mi je mestom ovde dodeljen. Ovde je zapravo 46 istraživanja srodnih po nazivu amalgama, žive i multiple skleroze. Ovo napominjem za slucaj da neko podatke želi proveriti.

Verujem da vam sve ove cinjenice o dentalnom amalgamu deluju zastrašujuce, želeo bih da imam dovoljno sredstava da ih sve svima bezbedno uklonim. Sve nas navodi na ocigledan zakljucak, da amalgam doprinosi MS, i delimicno je izaziva. Sve Vas upozoravam da ih ubuduce izbegavate. Ukoliko vam uslovi dozvoljavaju, uklonite ih kod stomatologa koji ce to uraditi sa dužnom predostrožnošcu.

Postoje smrtni slucajevi posle terapije detoksikacije helacijom. Stoga se ne preporucuje ovakav nacin detoksikacije, osim ako nema drugog nacina.

Treba uzimati dosta tecnosti, cajeva za cišcenje, biljnih ekstrahata, a konsultovati svog lekara u slucaju pogoršanja simptoma . Ocekuje se da se simptomi pojacaju tokom par nedelja po uklanjanju amalgamskih ispuna. Trebalo bi se pripremiti na takvu mogucnost, iz predostrožnosti. Ne preporucuje se kod pacijenata koji nemaju MS ili neke od uobicajenih simptoma, da uklanjaju odjedanput sve amalgame, ukoliko njihov stomatolog nije pripremljen po standardima za bezbedno uklanjanje. Amalgam je osumnjiceni i za Alchajmerovu bolest isto kao i za MS.





Zivot u skladu sa bolescu


Uloga i znacaj porodice u životu osobe sa MS-om


ŽIVOT U SKLADU SA BOLEŠCU

Po znacaju, podršci i pomoci porodicne sredine oboleli od MS-a ne razlikuju se od zdravih ljudi, niti onih obolelih od drugih hronicnih i progresivnih bolesti. Njihove porodice su slicne vecini porodica pogodenih nekom stresnom životnom situacijom koja nužno dovodi do izmena u porodicnim odnosima, što sa svoje strane zahteva potpuno prilagodavanje nastalim promenama. Kada je jedan od clanova oboleo od hronicne bolesti, porodica bar za izvesno vreme izlazi iz ravnoteže i atmosfera se emotivno boji na jedan poseban nacin. Prirodna je potreba da se sistem ponovo uspostavi, što od porodice zahteva da uloži dodatni napor . Dužina prilagodavanja novoj situaciji je razlicita u svakoj porodici a zavisi od njene sposobnosti da prihvati promene. Za to je neophodno da su porodicni odnosi uskladeni i prožeti emocijama. Porodica u kojoj se podrazumevaju toplina, ljubav, podrška i briga za svog clana bice velika podrška osobi oboleloj od MS-a. Pomoci ce joj u nastojanju da prihvati bolest i ponovo se ukljuci u život u svojoj sredini bez obzira na bezbrojne razlike od slucaja do slucaja.

NAJCEŠCE REAKCIJE NA MS

Najprirodnije reakcije na dijagnozu bilo koje hronicne bolesti, pa i MS-a jesu šok, neverica, srah i tuga. Mnogo je pitanja i dilema koje muce porodicu u periodu prilagodavnaja na bolest. Clanovi porodice su, razumljivo, uplašeni i veoma zabrinuti za obolelog a tu je bojazan da li ce oni umeti da se postave u izmenjim uslovima i kako ce na sve ono što im se dogada reagovati njihovo socijalno okruženje. Posle perioda prilagodavanja možemo uociti nekoliko najcestih tipova reagovanja porodice.


Porodica koja ne prihvata bolest ili negira postojanje bolesti i ociglednih simptoma što može biti ugrožavajuce za osobu sa MS-om; nema otvorenosti u razgovoru niti odgovarajuce kominikacije.
Porodica koja depresivno reaguje – preovladuje emocija tuge; bolest se doživljava kao neuspeh i kazna; ugroženo je somatsko zdravlje jednog clana; javlja se i fantazija buduceg gubitka kao i osecanje bezvrednosti, razlictitosti u odnosu na druge porodice koje deluju srecno i zadovoljno; povredeno je samopoštovanje; lecenje se smatra besmislenim; vrlo cesto je oboleli pod preteranom zaštitom , porodice se zajedno sa njim se povlaci iz socijalnih odnosa.
Porodica koja se prilagodila – prihvata se MS; porodica nastavlja da živi sa neophodnim promenama; odnosi su otvoreni, razmena intenzivna, što je izuzetno znacajno za obolelog.
Pored ovih osnovnih tipova reagovanja postoji mnoštvo podtipova koji su kombinacija pojedinih nacina reagovanja. Istovremeno ovo mogu biti i faze kroz koje porodica prolazi u toku prilagodavanja na bolest.

PONAŠANJE PREMA OSOBI SA MS-om

Kakav stav zauzeti prema obolelom? Biti popustljiv, sažaljiv? Na ova pitanja ne postoji tacan i precizan odgovor , mogu se dati samo opšte preporuke koje u razlicitim odredenim situacijama dobijaju znacenje i praktican smisao. Ne smemo zaboraviti cinjenicu da kvalitet odnosa koji je postojao u porodici pre dolaska MS-a direktno utice na nju i u novonastaloj situaciji i da je sama bolest možda j oš jedna proba i test snage i kvaliteta porodice.. Šta je ono cega uvek moramo biti svesni?
Clan porodice koji ima MS, od svoje porodice, na prvom mestu, ocekuje podršku. Šta to znaci? Razumevanje, poštovanje, toplinu, ljubav, utehu, psihološku ali i odredenu pomoc. U tom pravcu je važno stvarati atmosferu koja ce sve to omoguciti. Narocito je važno da se zna da je MS vrlo nepredvidljivo oboljenje i da menja i licnost obolelog, što sve zahteva od porodice da bude upucena u vrlo raznolika i nestabilna emotivna stanja i da na njih uvek na pravi racun reaguje. Takode je bitno otvoreno razgovarati o svemu onome što pojedine clanove tišti i muci. U situaciju kada ste u dilemi kako da se postavite i reagujete, najbolje je da budete otvoreni i da svoje dileme i nedoumice podelite sa obolelim i ostalima u porodici. Time cete pokazati interesovanje i dobru volju da pomognete i ukljucite se aktivno u ono što se dešava. Mudri saveti i pametovanje vrlo cesto mogu imati suprotan efekat i dovode do zastoja u komunikaciji, što samo odlaže rešavanje problema. Razgovarajte, razmenjujte mišljenja, pitajte bez osecaja krivice ili preterane samilosti napadnog milosrda. Razgovarajte o MS-u, informišite se!

KAKO POMOCI SEBI?

Znacajni segment života u jednoj ovakvoj porodici, pored brige o obolelom clanu, trebalo bi da bude i briga o sebi samima. Mnogi koji žive sa obolelim usredsrede se na njegove potrebe, tako da cesto zanemaruju sopstveno zdravlje. Brinuti se o svom zdravlju znaci voditi racuna i o fizickom i o emocionalnom stanju. To dalje znaci poštovati sopstvenu potrebu za privatnošcu, obezbediti prostor za sebe, kao i vreme za posao i druženje. Kao što nam je svima poznato, preventiva je efikasnija od lecnja, pa cete se misleci o sebi osecati bolje, što ce Vam omoguciti da lakše izlazite na kraj sa obavezama i svojom ulogom osobe koja brine o nekom. Tako što cete voditi racuna o svom i fizickom i psihickom zdravlju, ucinicete da porodica i vi sami duže ostanete kvalitetan izvor podrške obolelom. U svetu se nametnula ideja o pomoci pomagacima u svakodnevnom životu, Preovladuje mišljanje da se energija koja se troši u procesu negovanja, staranja i brige mora prikupljati i nadoknadivati na neki nacin. Emotivna podrška koja je neprocenjiva za osobu sa MS-om cesto je iscrpljujuca za porodicu, se mora stalno negovati, osvežavati i iznova stvarati. to je najdelotvornije u grupama za podršku porodicama koje imaju clana sa MS-om.

POTREBNA JE POMOC: od koga je tražiti

Kontakt sa lekarom neurologom od samog dijagnostikovanja MS-a je neophodan. Pored toga, potrebno je ostvariti saradnju i sa drugim profesionalcima koji su ukljuceni u tretman obolelih od MS-a, a to su fizijatri, psiholozi, socijalni radnici, fizioterapeuti, medicinske sestre. Udruženja obolelih od MS-a mogu Vam pružiti korisne informacije podršku. Ono što nismo spomenuli je široka lepeza razlicitih vrsta društava i udruženja koja nisu direktno usmerena na MS, ali vama mogu biti pribežište i izvor energije neophodne za dalji život. Grupe za podršku porodicama koje imaju obolelog od MS-a predstavljaju veliku pomoc. Razgovor sa drugima koji imaju obolelog clana pomaže na više razlicitih nacina. Sa njima možete podeliti aktuelne probleme i cuti kako su se oni snalazili u slicnim situacijama. Cesto pomaže i sam osecaj da niste jedini u tome, što ce smanjiti vaš osecaj izolovanosti. Pomoc i podrška prijatelja i rodaka je naravno uvek dobrodošla, na nju treba racunati. Pomoc potražite otvoreno i direktno; objasnite onima kojima se za pomoc obracate šta je to MS i šta od njih ocekujete.




Bonton



Anegdota: švedski ambasador je prokomentarisao kako smo mi zdrava nacija jer ima jako malo invalida na ulicama. A onda mu je objašnjeno da su oni u kucama.

Vjerujemo da je ova anegdota obiljeliza jedno vrijeme koje je za nama.
Sledece sugestije ce vam pomoci kakav stav da zauzmete kada komunicirate sa invalidnom osobom.

BONTON PONAŠANJA PREMA OSOBAMA SA INVALIDITETOM

(Sugestije za pravilno ponašanje radi bolje komunikacije sa osobama koje imaju invalidititet)

Bonton je tradicionalno skup pravila ponašanja u društvu. Svako društvo na bilo kojem stepenu razvoja je imalo i ima svoja pravila ponašanja. Ova pravila ponašanja su tekovina naše civilizicaje XXI stoljeca i opsteprihvacena su širom svijeta!

1. Najosnovnije? Usredsredite se na osobu, a ne na njen invaliditet!
2. Pristojno je rukovati se sa osobom sa invaliditetom, pa cak i kad osoba ima ogranicene mogucnosti pokreta ruke ili koristi protezu ili je slijepa.
3. Prije nego priskocite u pomoc, uvijek upitajte osobu sa invaliditetom da li želi Vašu pomoc. Možda pomoc nije potrebna, ili je nepoželjna.
4. Nemojte se vješati ili naslanjati na necije ortopedsko pomagalo (kolica, hodalica, štake, štap). Pomagala su dio necije osobnosti, pa ih se ne smije tresti, naslanjati se na njih, itd.
5. Govorite direktno osobi sa invaliditetom, ne nekome pokraj, kao da ta osoba ne postoji. Narocito kada su u pitanju slijepe i osobe oštecenoga sluha.
6. Ako ce razgovor trajati više od nekoliko minuta sa osobom u invalidskim kolicima, sjednite, kako bi došli u istu visinu ociju. Obje strane bit ce poštedene ukocenog vrata!
7. Nemojte ponižavati ili ponašati se zaštitnicki prema osobi sa invaliditetom time što cete je tapšati po ramenima ili glavi.
8. Kada nekome objašnjavate put, mislite na stvari kao što su udaljenost, gdje su udubljeni trotoari ili postavljene rampe, vremenski uslovi i fizicke prepreke koje mogu ometati kretanje osoba sa invaliditetom.
9. Nemojte obeshrabrivati djecu u postavljanju pitanjâ osobi sa invaliditetom o njezinim ortopedskim pomagalima (kolica, hodalice, štake, proteze, štapovi). Otvoren razgovor pomaže u premoštavanju predrasudâ koje proisticu iz strahova ili zabluda.
10. Kad se osoba koja koristi kolica „prebaci" iz njih u automobil ili na stolicu, klupu, WC školjku, krevet i slicno, nemojte micati kolica izvan njenog dohvata. Ako se ipak moraju maknuti iz nekog razloga, pitajte za mišljenje osobu koja koristi kolica. Isto se odnosi i na osobe koje koriste hodalice i štake!
11. U redu je koristiti izraze kao: „hodati pokraj" ili „idemo se prošetati" kad razgovarate s osobom u kolicima. Ona to shvaca kao izražavanje zamisli o kretanju u istom smjeru.
12. Ljudi koji koriste kolica razlicitih su fizickih mogucnosti. Neke osobe koje koriste kolica mogu hodati uz pomoc štaka ili drugih ljudi na krace udaljenosti. Oni koriste kolica, jer im ona pomažu u ocuvanju snage i za efikasnije kretanje na udaljenostima.
13. Nemojte misliti o ljudima sa ortopedskim pomagalima kao o bolesnicima. Ortopedska pomagala su vid pomoci osobama u prilagodavanju ili za kompenzaciju funkcija oštecenih organâ za kretanje. Oštecenja mogu nastati i bez pojave zaraznih ili drugih bolesti. Neki od razloga korištenja ortopedskih pomagala mogu biti: oštecenje kicmene moždine, moždani udar, amputacija, mišicna distrofija, cerebralna paraliza, skleroza multipleks, djecja paraliza, bolesti srca, teži oblici reumaticnih pojava i još mnogo drugih uzroka pri oštecenju organa za kretanja.
14. Pazite na svoje predrasude! Nemojte misliti kako je upotreba ortopedskih pomagala tragedija. Kad su invalidska kolica dobro opremljena i odabrana, ona zapravo mogu znaciti slobodu koja pruža korisniku mogucnost slobodnog kretanja i punog angažmana u životu.
15. Razgovarajte normalno, koristeci svakodnevne izraze, kao što su: “Vidimo se”; “Pozdravljam, trcim dalje”; “Cujemo se”; te druge izraze, bez obzira na vrstu invaliditeta osobe sa kojom razgovarate.
16. Ako razgovarate sa osobom koja ima poremecaj govora, pa nešto niste razumjeli, ne pravite se da ste razumjeli, nego zamolite tu osobu da vam ponovi.
17. Kada razgovarate sa osobom oštecenoga sluha, direktno joj se okrenite, ne povisujte glas, i ne govorite joj u uho. Ta osoba ce razumjeti vaše izraze lica, citati sa usana ili koristiti pomocnika da joj vaše rijeci prenese internacionalnim rucnim znacima. Možete koristiti i pisanje teksta, ako situacija to dozvoljava.
18. U saobracaju posebno poštujte vozace – osobe sa invaliditetom, koje imaju na svojem vozilu istaknutu medunarodnu oznaku, tako što cete povecati rastojanje, smanjiti brzinu i povecati oprez, jer vecina osoba sa invaliditetom su dobri vozaci, ali sa neznatno sporijim reagiranjem, jer su im komande rucne.
19. U javnim prevoznim sredstvima ne koristite mjesta oznacena za osobe sa invaliditetom, a kada su takva mjesta zauzeta, ponudite svoje. Pomozite pri ulasku i izlasku iz sredstava javnoga prevoza.
20. Ne zaboravite, da osobe sa invaliditetom imaju prednost u javnim ustanovama i svim drugim mjestima.
21. Nemojte maziti pse vodice ili druge životinje koje pomažu osobama sa invaliditetom. One rade.

Ako želite uciniti više osobama sa invaliditetom, tada se angažujte da doprinesete u izjednacavanju mogucnosti osoba sa invaliditetom (UN rezolucija 48/96 i clan 13 Statuta Evropske unije). Tako cete doprinijeti bržem ulasku naše zemlje u evro-atlantske integracije i olakšati život osobama sa invaliditetom. Ucinite sve na ravnopravnosti osoba sa invaliditetom

#57
Nikola

Nikola

    Veteran

  • Download
  • PipPipPipPipPip
  • 1,861 posts
Alternativna medicina



Oboljeli od MS-a cekaju, prizeljkuju da se zvanicna medicina konacno oglasi sa lijekom koji to zaista jeste za ovu bolest koja je neuhvatljiva, jedna od najvecih enigmi medicine, sa nepredvidljivim tokom, razlicitim klinickim ispoljavanjima, bolest koja covjeka u jednom trenutku obori s nogu, a vec u sledecem pacijent se neobjasnjivo oporavi i stane na noge, dok drugi vecinu zivota provedu u invalidskim kolicima.....medicina je za sada ponudila : kortikosteroide, interferone, u fazi ispitivanja je primjena maticnih celija, vakcina, i jos desetine preparata koja su u fazu klinickih ispitivanja.
Neki potenciraju da je za pojavu MS-a odlucujuca i genetska predispozicija i shodno tome lijek ocekivati za nekih sto godina.

Ali sta uraditi u medjuvremenu? Jer zivot ide dalje, i svi zele da ga prozive sto kvalitenije mogu. Kada medicina kaze da lijeka nema, sta bolesniku preostaje?
Alternativa? Da.


Zvanicna medicina nije uvijek dorasla svim covjekovim mukama i teskocama. Ljekar cesto nema dovoljno vremena za bolesnika i njegove nevolje. On nastupa sa polozaja jaceg, a suprotno tome alternativna medicina vjeruje u covjeka, u njegovu sposobnost i snagu, da se sam odbrani od bolesti i bori za svoj zivot.
metode alternativne medicine usmjerene su ka covjekovoj zivotnoj energiji i predstavljaju, bez obzira na njihov izvor i pojavni oblik, covjeku samo pomoc i podsticaj u vjecitoj borbi za opstanak. Tim putem alternativna medicina ispunjava praznine koje ostavlja zvanicna medicina i na najneposredniji nacin zadovoljava osnovne covjekove potrebe.


Uprkos tome sto su misljenja podeljena, do kraja ove godine, u najgorem slucaju pocetkom sledece godine i kod nas bi zakonom trebalo da bude dozvoljena alternativna medicina. Htjeli mi to ili ne, takva su evropska pravila. Uslov je odgovarajuca fakultetska diploma koja ovdje ne moze da se stekne posto takav fakultet jos ne postoji, ali i to je pitanje dana, odnosno mjeseca.


Mi cemo se na ovom mjestu, prije svega, fokusirati na fitoterpiju i apiterapiju, zato sto vecina bolesnika ima iskustva sa tim nacinom lijecenja, sto je pristupacno i nema nezeljenih efekata.

Znaci: svijet bilja i pcelinjih proizvoda.
Ja obicno kazem: posto pcela leti od cvijeta do cvijeta valjda je nesto prikupila i za moju boljku:)))
A sve biljke koje su oko nas oduvijek su bile ljekovi iz Bozije apoteke.

Zasto bilje i pcelinji proizvodi?
Idemo logikom da je ravnoteza zbog bolesti poremecena, zelimo ojacati odbrambene snage organizma, vratiti izgubljenu ravnotezu, bistrinu misli, jacinu tijela, srcanost duha, podstaknuti organizam da se sam bori protiv bolesti.

Vjerujemo da cete u narednim tekstovima pronaci odgovore na pitanja sta je nasigurnije i najprihvatljivije od alternativnih lijecenja.
-------------------------------
Marija Treben - Zdravlje iz Bozije apoteke



Za pocetak prenosimo vam nacin lecenja koji preporucuje Marija Treben (Austrija) iz njene poznate knjige koja je prodata u 8 miliona primjeraka - "Lekovi iz Bozije apoteke".

Marija Treben ZDRAVLJE IZ BOŽIJE APOTEKE

MULTIPLA SCLEROZA

"I kod ove bolesti,koja se smatra neizlecivom postoji pomoc iz Božije apoteke. Doduše,napreduje se tek korak po korak ali se bolesnik nipošto ne sme predati i izgubiti veru i poverenje u lekovite biljke,dar našeg Stvoritelja bolesnim ljudima.Ponovo cu ukazati na to da kod ovako teških oboljenja treba koristiti samo sveže biljke.Zalihe za zimu se mogu sušiti.

RUSOMACU oprati na sitno iseci do grlica njome napuniti bocu i preliti rakijom od žita ili vocnom rakijom jacinom 38-40%.Potom 10 dana bocu držati na suncu ili blizu grejnog tela.Ovu esenciju dva do tri puta dnevno utrljavati u obolele mišice.Rasporedeno preko dana gutljaj po gutljaj piti 4 šolje caja od VIRKA i dve od ŽAlFIJE.Oprati sveže listove ZECIJE SOCE(Oxalis acetosella) i iscediti ih u sokovniku.Šest sati dnevno,na svaki sat,piti 3 do 5 kapi razblaženih u caju.Povoljno deluje i utrljavanje ulja od KANTARIONA,KAMILICE I TIMIJANA. Na suncu nabrane cvetove ivih biljaka odvojeno staviti u bocu i preliti hladnom cedenim maslinovim uljem(ono mora da prekrije biljku) i 10 dana držati na suncu ili na toplom mestu u kuci.

Sa cvetovima KANTARIONA;KAMILICE i HAJDUCKE TRAVE postupati isto kao sa rusomacom.Ovom esencijom trljati kicmu ,zglobove i kukove. Za utrljavanje se preporucuje i koren od gaveza,opran,ocišcen cetkom,isitnjen i preliven 40%-nom rakijom.Ako je kicma ukocena ,na krsta se stavlja oblog od tople kaše nacinjene od gavezovog brašna.Ono se sa toplom vodom pomeša u kašu. Da bi se lakše naneti na platno doda joj se nekoliko kapi ulja.Osim toga ,ujutru i uvece treba piti po šolju caja HAJDUCKE TRAVE i.još, u gutljajima, 3 velike kašike ŠVEDEN BITERA razblaženog u biljnom caju i rasporedenog na ceo dan.Više puta treba na dan stavljati i obloge od švedske grancice, i držati ih po 4 sata.

Ne treba zaboraviti sedece kupke od JELOVIH IGLICA;KANTARIONA;KAMILICE;ŽALFIJE;HAJDUCKE TRAVE ;TIMIJANA i RASTAVICA,pošto sve ove biljke veoma povoljno deluju kod oduzetosti. Uzima se 100gr biljke za jednu kupku. Ona se uvece potopi u hladnu vodu,a sledeceg dana ugrije i doda vodi za kupanje .Ono traje 20 minuta a voda treba da pokrije bibrege. Posle kupanja u krevetu se pariti još jedan sat .Voda može da se opotrebi još dvaput tako što se ponovo sipa na biljke i ugreje.U toku jedne sedmice za kupke koristiti samo jednu vrstu biljke.-Narocito su preporucljive potpune kupke od timijana,,koje pozitivno uticu na mišice i na tkivo,ali se ne smeju ispustiti iz vida ni potpune kupke od koprive koja ima tako cudesno dejstvo na prokrvljenost.U ovom slucaju se upotrebi 200 gr za jednu kupku, sa biljkom se postupa isto kao kod sedece kupke. I voda može da se upotrebi tri put uzastopno. Srce mora da bude izvan vode.

Nova i pozitivna iskustva postignuta su sa oblozima od listova mecje šape koji se skupljaju preko celog leta. Listovi mecje šape(u narodu poznate kao i medvedi dlan,popanak i paponjak- samatra se najboljom hranom za zeceve) se operu, oklagijom izgnjece na dasci,rasprostru po krevetskom caršavu u koji se bolesnik umota,upakuje frotirskim ubrusom i ostavi da noc provede u krevetu..Ukoliko se bolesnik uznemiri ili oseti zatezanje na narocito osetljivim mestima,treba skinuti caršav sa njega. Medjutim ,oboleli vecinom oseceju lekovitu moc koja struji iz listova mešje šape i mogu dobro zaspati.Veoma cesto dolazi do vidnog poboljšanja. Želela bih istovremeno da ukažem na potrebu da se kod multiple skleroze promeni nacin ishrane, jer se time takode postižu zavidni uspesi.

Kod ove bolesti,koja se smatra neizlecivom, posebno je lekovito KOBILJE MLEKO."
-----------------------------------

Fitoterapija


Poceci fitoterapije su izgubljeni u proslosti. Smatra se da su fitotereapiju prvo otkrile zivotinje, jer vecina zivotinja zavisi o biljkama kao izvoru hrane. U predistorijsko doba otkrice biljaka kao sredstva za uspostavljanje zdravlja u obolelom organizmu je imalo ogroman znacaj. Veruje se da fitoterapija, herbalna medicina, datira nekoliko hiljada godina pre nove ere, ali prvi zapisi su otkriveni u Egiptu (Eberov papirus iz 1500 g.p.n.e.). Desetine zapisa koji se spominju u tom papirusu su, kao lekovi, i danas u upotrebi.
U fitoterapiji se koriste razliciti delovi biljki (koren, podanak, stabljika, list, cvet, plod, semene, kora, drvo, smola). Mnoge male jednogodisnje biljke se koriste i cele.Mogu se koristiti i sveze, ili u obliku otopina kao caj, ali se biljka moze osusiti, izrezati, usitniti u prah. Drveni delovi biljke se kuvaju dvadesetak minuta u malo vode d bi se dobio dekoktat.

Pripravci lekovitog bilja se nasiroko upotrebljavaju, narocito prema receptima travara. Mogu biti u obliku tinktura, sredstava za inhaliranje, cepica, tecnih ekstrakta. Travari su jos 1640.g. uspostavili klasifikaciju koja je sadrzavala opise 3800 biljka, prema lekovitosti. Danas se smatra da ima preko 250000 cvetnih biljaka, a samo mali broj je podvrgnut ispitivanju u terapeutske svrhe.
Terapeutsko delovanje lekovitog bilja zavisi o prisutnosti ishlapljivih ulja, azotnih spojeva - alkaloida, sirokom spektru materija u spoju sa razlicitim secerima - glikozidi, o taninu, smolama, uljima, mastima, ugljikohidratima, kompleksnim proteinima, enzimima, vitaminima, elementima u tragovima, koji su svi neophodni za dobro zdravlje.

Lekovito bilje se sakuplja daleko od prometnih puteva i izvora hemijskog zagadjenja.

Sakupljanje cvetova se provodi u vreme razvoja, neposredno pre cvetanja.

Pupoljci se beru u prolece pre razvica.

Lisce se bere u pocetku leta.

Korenje biljaka je najbolje vaditi pre cvetanja kod jednogodisnjih biljaka, a kod visegodisnjih u jesen.

Plodovi se beru kada sazru, a ukoliko se beru za susenje nesto pre sazrevanja.

Kora se skida sa drveca starog dve do tri godine, u prolece, a ako je kora smolasta onda u jesen.

Semenje i zrnevlje lekovitog bilja se upotrebljava samo od zrelih plodova. Brati treba pazljivo, da se biljka ne gnjeci.

Bilje se skuplja po suvom vremenu, prije podne, i susi se brzo na toplom vazduhu, ali se ne sme izloziti suncu.

Sprema se na zracna mesta gde ne dopire svetlost kako bi se izbegao gubitak lekovitih svojstava.

Vecina lekovitog bilja zadrzava lekovita svojstva godinu dana nakon branja, ukoliko je pazljivo suseno i skladisteno.
Veoma je znacajno da se izvrsi dobra identifikacija.
Na nasim prostorima fitoterapija, travarstvo, ima veoma dugu tradiciju. Svi prepoznaju ime Vase Pelagica, Jove Mijatovica, ali i doktora Jovana Tucakova i Riste Gostruskog.












---------------------------------------

INTERFERON-BETA
ŠTA JE INTERFERON-BETA (IFN-BETA) ?

Interferon-beta je protein koji je prirodni sastojak ljudskog organizma a stvaraju ga celije našeg imunskog sistema u toku odbrambene reakcije na spoljne agense, pre svega viruse. Medutim, najvažniji efekat koji ovaj protein ima je tzv. imunomodulatorni: interferon-beta pospešuje procese koji su pozitivni za imunopatogenezu (nastanak i razvoj) multiple skleroze dok one koji su štetni inhibira.


ŠTA JE REKOMBINANTNI IFN-BETA ?

To je sinteticki IFN-beta koji je dobijen genetskim inžinjeringom i koji je po sastavu identican ili vrlo slican prirodnom IFN-beta. Proces proizvodnje ovog leka je vrlo komplikovan i skup zbog cega je i cena ovog leka visoka. Postoje dve vrste rekominantnog IFN-beta:
1. interferon-beta 1b (Betaferon)
2. interferon-beta 1a (Rebif i Avonex)


ŠTA SE MOŽE OCEKIVATI OD OVOG LEKA?

IFN-BETA NIJE LEK KOJI MOŽE IZLECITI MULTIPLU SKLEROZU!

ALI, MOŽE DA:

- smanji broj pogoršanja (egzacerbacija) bolesti za 30%
- smanji težinu pogoršanja bolesti za 50%
- znacajno produži period kada bolest miruje (remisija)
- znacajno uspori stvaranje novih promena na magnetnoj rezonanci mozga
- uspori proces gubitka moždane mase (atrofije mozga)


KOD KOJIH PACIJENATA SE MOŽE OCEKIVATI POZITIVAN EFEKAT?

1. kod pacijenata sa REMITENTNOM FORMOM multiple skleroze (oblik bolesti u kojem se smenjuju periodi pogoršanja i potpunog ili delimicnog oporavka) kod kojih je bolest aktivna, što znaci da imaju CESTA POGORŠANJA.
2. kod POKRETNIH PACIJENATA


KAKO SE LEK PRIMENJUJE?

1. BETAFERON se primenjuje u dozi od 8 miliona internacionalnih jedinica (MIJ), svaki drugi dan, u vidu potkožnih injekcija (subkutano)
2. REBIF se primenjuje u dozi od 6 ili 12 MIJ, tri puta nedeljno, takode u vidu potkožnih injekcija (subkutano).
3. AVONEX se daje jednom nedeljno u dozi od 6 MIJ, intramuskularno.


DA LI JE LEK BEZBEDAN?

Iskustvo od više od 10 godina primene IFN-beta je pokazalo da je lek potpuno bezbedan a da su neželjeni efekti koji se javljaju kod vecine pacijenata blagi i prolazni, ali je neophodno da se pacijent sa njima upozna kako bi znao da ih prevazide.

Najcešci neželjeni efekti su:
1. “stanje slicno gripu” (povišena temperatura, drhtavica, malaksalost, bolovi u mišicima i zglobovima) koje se javlja par sati nakon primene leka i može da traje nekoliko sati

2. promene na mestu davanja injekcija (crvenilo, otok, bol)

3. prolazno pogoršanje neurološkog stanja

4. promene u laboratorijskim nalazima: povišenje jetrinih enzima, sniženje broja leukocita i anemija

5.poremecaj menstrualnog ciklusa

6. retki neželjeni efekti: izraženija depresivnost, osip kože, alergijska reakcija


KADA SE LEK NE SME PRIMENJIVATI (KONTRAINDIKACIJE) ?

Ø U trudnoci
Ø Ako postoji preosetljivost na interferon-beta ili humani albumin
Ø Kod pacijenata sa težim depresivnim poremecajima ili pokušajima samoubistva
Ø Kod pacijenata sa težim stepenom oštecenja jetre
Ø Kod pacijenata sa epilepsijom koja nije dobro kontrolisana.


OBUKA PACIJENATA

Obuka pacijenata za pripremanje i samostalno davanje leka kao i savetovanje kako tretirati neželjene efekte terapije se vrši u specijalizovanim centrima za borbu protiv multiple skleroze.

NAPOMENE:

U slucaju pojave pogoršanja bolesti primenjuje se kao i uvek pulsna terapija metilprednizolonom (Lemod-Solu), a terapija IFN-beta se ne prekida.

TERAPIJA INTERFERONOM-BETA JE DUGOGODIŠNJA I NE SME SE ZAPOCINJATI NITI PREKIDATI BEZ SAVETOVANJA SA LEKAROM!


GLATIRAMER-ACETAT (COPAXONE)

Ovaj lek ima slicne efekte i indikacije kao i interferon-beta ali nešto drugaciji mehanizam dejstva. Primenjuje se u dozi od 20 mg, svaki dan, potkožno. Neželjeni efekti su takode nešto drugaciji: promene na koži na mestu davanja leka, prolazni i kratkotrajni osecaj stezanja u grudima sa lupanjem srca i osecajem nedostatka vazduha.

#58
Nikola

Nikola

    Veteran

  • Download
  • PipPipPipPipPip
  • 1,861 posts
Apiterapija



Apikultura - proucavanje pcela i njihovih proizvoda više nije prepušteno statusu narodne medicine.

Otkad su držanje pcela i skupljanje proizvoda izvodeni u tehnološki naprednim uslovima apiterapija je dostigla nivo naucne medicine. Generalni interes u pcelinjim proizvodima za lecenje i preventivu raznih bolesti od strane medicinskih prakticara i laika takode svedoci o validnosti pcelinjih proizvoda kao lekovitih sredstava.

Med, polen, maticna mlec, pcelinji otrov, a posebno maticni mlec su supstance koje su kompatibilne sa covjecijim organzmom pa se cesto preporucuju bas onda kada sa mnogim lekovima organizam bude oslabljen.

Preporucuje se s proleca neprekidno 3 mjeseca koristiti maticnu mlec i polen.
Iz sopstvenog iskustva sam uvidjela da je koriscenje apiterpije siguran nacin za sprecavanje pogorsanja kod multipleks skleroze, posebno kada se koristi maticna mlec u kombinaciji sa polenom.

zasto bas ovi preparati?

Polen

Polen je smeša belancevina, masti, mineralnih materija, ugljenih hidrata, amino-kiselina, fermenata, etericnih ulja i vitamina: aneurina, riboflavina, nikotinske kiseline, piridoksina, pantotenske kiseline, folne kiseline, biotina, tokoferola, askorbinske kiseline, kalciferola, karotina i rutina.

Utvrdjeno je da se u cvetnom prahu nalazi 20, od 23 poznate amino-kiseline. Sadržaj u belancevinama vezanih amino-kiselina, koje su po vrsti identicne kao i slobodne amino-kiseline, sledeci je:cistin, triptofan, alanin , serin, treonin, prolin, valin, lizin, arginin, histidin, glikokol, glutaminska kiselina, fenilalanin, leucin, izoleucin.

Od bioaktivnih materija mineralnog porekla dokazani su: Ca, Fe, P, Mg, Co, a u nekim vrstama polena nalaze se i hormonalne materije.
Ovakvo bogatstvo raznih dragocenih prirodnih supstanci u polenu, od kojih mnoge u covekovom organizmu imaju ulogu biokatalizatora, podstaklo je brojne istraživace u svetu da polen pocnu koristiti i kao terapeutsko sredstvo. Utvrdeno je da polen daje veoma dobar efekat u slucaju malokrvnosti, preranog starenja, arterijske hipertenzije, arterioskleroze, cereralne skleroze, probavnih smetnji, povecava apetit i radnu sposobnost, normalizuje rad želuca, a preporucuje se i svima koji su bili zraceni rendgenom ili su leceni velikom dozom antibiotika.

Cvetni prah se može uzimati i u slucajevima premorenosti, oboljenja od žutice i nervnih depresija. Dosadašnja iskustva u upotrebi polena potvrduju njegovo višestruko dejstvo: polen omogucuje bolju cirkulaciju krvi u mozgu, olakšava umni napor, pospešuje rast dece, poboljšava vid dece i odraslih, doprinosi suzbijanju bolesti srca i krvnih sudova, pomaže u lecenju prostate, povecava procenat hemoglobina u krvi, poboljšava vitalnost i zdravstveno stanje organizma. Polen, prakticno, sadrži sve što je organizmu potrebno.

Po boji polena može se raspoznati od kojih je biljaka sakupljeno: beli sa maline, svetložuti sa jabuka, zlatnožuti sa suncokreta i žutog kokosa, crvenožuti sa krušaka, tamnocrveni sa kajsije i kestena, smedi sa bele deteline, žutozeleni sa hrasta, svetlozeleni sa lipe, ljubicast sa facelije itd.






--------------------------------------------
Maticna mlec




Maticni mlec sadrži sve ono što je potrebno za izgradnju i opstanak živog organizma, pocev od belancevina, masti, ugljenih hidrata, fermenata, mikroelemenata, aminokiselina, pa sve do vitamina. Maticni mlec se može smatrati kao "super" hrana. Veoma je cenjen u medicini i predstavlja dragoceno sredstvo za oportavak organizma.


Mlec pomešan sa medom u odgovarajucoj srazmeri predstavlja izvanredan prirodni regenerator koji deluje na:

funkcionisanje i jacanje muskulature, povecanje apetita, obnavljanje bolešcu iznurenog organizma, poboljšanje opsteg stanja iznurenih i deprimiranih osoba, poboljšanje zdravstvenog stanja u celini, povecanje fizicke snage, povecanje otpornosti prema bolestima, usporavanje starenja, poboljšavanje funkcije žlezda sa unutrašnjem lucenjem, stimulisanje regeneracije krvi, ubrzavanje rastenja i povecavanje radne sposobnosti, smanjenje umora i malaksalosti, normalizaciju krvnog pritiska, itd.


Institut Bating iz Ontaria, analizom maticnog mleca je otkrio da je bogat proteinima i vitaminima B kompleksa i narocito pantotenskom kiselinom, vitamin B koji je povezan sa dugovecnošcu i vracanjem sede kose u prvobitnu boju. Odsek poljoprivrede u US je zakljucio da 1g maticniog mleca sadrži sledece:

vitamin B1 (tiamin) - 1.5 do 7.4 mikrograma
vitamin B2 (riboflavin) - 5.3 do 10.0 mikrograma
vitamin B6(pirodoksin) - 2.2 do 10.2 mikrograma
niacin (nikotinska kiselina) - 91.0 do 149.0 mikrograma
pantontenska kiselina - 65.0 do 200.0 mikrograma
biotin - 0.9 do 3.7 mikrograma
inozitol - 78.0 do 150.0 mikrograma
folna kiselina - 0.16 do 0.50 mikrograma
vitamin C - u tragovima


Studije pokazuju ucinkovitost maticne mleci za sledece:

umor, nesanicu, anoreksiju, uznemirenost, bronhialnu astmu, hepatitis, pankreas, artritis, kostobolju, arterosklerozu, bolesti bubrega, stomacni cir, jajnicki nedostatak, obrtanje procesa starenja, stimulisanje i REGENERACIJA NERVNOG SISITEMA, za ubrzavanje zarastanja i konsolidacije slomljenih kostiju, kožna oboljenja, promoviše seksualno podmladivanje.


Preparati na bazi mleca uticu na poboljšanje opšteg zdravstvenog stanja i metabolizma ljudskog organizma. Doprinose usporavanju procesa starenja, regulišu unutrašnja lucenja, stabilizuju nervni sistem. Može se iz svega toga zakljuciti da su ovi preparati izvanredan prirodni regenerator koji višestruko pomaže ljudskom organizmu da normalno funkcioniše.
www.pcelica.co.yu




-----------------------------------------------

Lecenje uljem suncokreta




Na kongresu ukrajinskog Udruženja onkologa i bakteriologa dr F. Karača govorio je o metodi lečenja upotrebom hladno ceđenog ulja suncokreta. Nakon lične provere, svako se može uveriti u verodostojnost iznetih činjenica. Ova metoda je zamenila hirurške operacije i uzimanje lekova mnogim teškim bolesnicima.

Osnovni postupak ove metode je mućkanje u ustima izvesne količine jestivog ulja. Ovim putem se sprečava uništavanje korisne mikroflore organizma do kojeg dolazi tokom uzimanja sintetičkih lekova, npr. antibiotika.



Postupkom se leče:

glavobolja, bronhitis, zubobolja, tromboza, artroza, hronične bolesti krvi, paraliza, ekcemi, čir želuca, bolesti creva i bubrega, upala mozga, ženske bolesti, tumori, bolesti jetre, nesanica, infarkt; učinak je sveobuhvatan.



Način primene:

Bez gutanja, u usta treba uzeti od jedne kafene do jedne supene kašike ulja. Mućkati ulje u usnoj duplji od 15 do 20 minuta. Ispljunuta tečnost treba da je mlečno bela. Ukoliko je žuta ili žućkasta znači da tretman nije trajao dovoljno.

Usta treba isprati čistom vodom, zube oprati četkicom. U ispljunutoj tečnosti nalazi se veliki broj štetnih bakterija i toksina.(tako da je najbolje ispljunuti u wc solji).

Najupadljiviji učinak tretmana je belina zuba i njihovo učvršćivanje u alveolama i desnima.

Najbolje je početi sa ispiranjem usta ujutro, pre jela. Da bi se proces lečenja ubrzao može se postupak ponavljati tri i više puta dnevno, pre jela, na prazan želudac.

Terapija traje toliko dugo dok se organizmu vrati pređašnja snaga, svežina i miran san. Nakon buđenja ne sme biti umora ni u telu ni u psihi, naduveni podočnjaci moraju nestati. Mora se pojaviti zdrava glad i dobra sposobnost pamćenja.

Na početku, mogu se pojaviti simptomi pređašnje bolesti pogotovo ako osoba ima više žarišnih upala koje aktiviraju jedna drugu, a koje bi bez lečenja dovele do teške bolesti ili smrti. Zato, ne postoji razlog za prekid ove terapije u slučaju pojave povišene telesne temperature. Eventualno pogoršanje je dobar znak telesnog oporavka i nestajanja bolesti.

Broj dnevnih ispiranja usne šupljine uljem prepušta se ličnom osećaju.

Ovom metodom bolesti se leče za 2-4 dana (akutne) pa do jedne godine (hronične bolesti).





------------------------------------------------------------------------
HOMEOPATIJA


Pomenucemo još nekoliko alternativnih nacina lecenja sa napomenom da tražite jasne informacije o lecenju kojem cete biti podvrgnuti i zapamtite da vi upravljate celokupnim procesom lecenja. Pre svega, verujte svom instinktu i proceni.
Pitanje je šta od ovih metoda možete naci na našim prostorima po kojoj cijeni tretmana i kakva je strucnost.
Ali ipak smatramo da je potrebno upoznati se sa pogledom na covjeka i njegovo zdravlje i sa drugih meridijana, kultura, medicina koje postoje mnogo prije nego sadašnja konvencionalna medicina.

Nastavicemo sa HOMEOPATIJOM koja zastupa stanoviste da je uzrok MS-a natalozeni virusi, sto donekle ima osnova jer bolesnici od MS-a uglavnom navode podatak da su prije oboljevanja imali neku virusnu infekciju, a ako dodamo tome i istrazivanja u kojima se pominju i vakcine koje smo svi primali u detinjstvu kao moguci pokretaci Ms-a onda bi ovo homeopatsko stanoviste i imalo nekog osnova.


Homeopatija, koju je ustanovio nemacki lekar po imenu Samuel Haneman (Hahnemann) 1790-ih godina, zasniva se na zamisli da se "klin klinom izbija" ili "slicno leci slicnim"; to znaci da se supstancama koje izazivaju odredene simptome kod zdrave osobe takode mogu izleciti ti isti simptomi kod nekoga ko je bolestan. Prema tom tzv. zakonu slicnosti homeopatija je i dobila ime: "homeo" znaci slican, a "patija" bolest.

U svojim ogledima, Haneman je razvio metod "potenciranja" homeopatskih lekova tako što bi ih razredivao u rastvoru vode i alkohola, a zatim snažno protresao mešavinu. Rezultati su ga uverili da visok stepen razredenog rastvora ne samo da svodi neželjene efekte na najmanju mogucu meru, nego da istovremeno i povecava njihovu medicinsku delotvornost.

Moderne homeopate obicno propisuju doze u odnosima razredivanja koji se krecu od 1x (1 deo supstance sa 9 delova medija razredivanja) do 200c (200 ponovljenih otapanja 1 dela supstance sa 99 delova medija razredivanja), viši odnosi oznacavaju se sa "m" za odnos 1 prema 999.

Kriticari homeopatije dokazuju da, u ekstremnim odnosima razredivanja (koji se smatraju mocnijim) lekovi možda ne sadrže ni jedan jedini molekul izvorne supstance koja leci. No, ispitivanja su ipak pokazala da homeopatski lekovi mogu biti delotvorni kod odredenih poremecaja kao što su proliv kod dece, polenska kijavica, astma i grip.

Vecina homeopatskih lekova prošla je "dokazivanje" ili medicinska posmatranja kod kojih se zdravim pojedincima daju doze nerazredenih homeopatskih supstanci. Mentalne, emocionalne i fizicke promene izazvane ovim proverama pružaju lekarima homeopatama bolje razumevanje toga koji ce lek najbolje odgovarati odredenoj grupi simptoma. Kroz proteklih 200 god. vršena su ispitivanja za skoro 2000 supstanci.

Vecina homeopata praktikuje "konstitucionu" homeopatiju, koja se zasniva na ideji da paralelno sa svakom odredenom zdravstvenom tegobom možda treba leciti i konstituciju svake osobe ili mentalnu, telesnu i emocionalnu gradu.

Klasican je postupak da se odjednom koristi samo jedan homeopatski lek. Uzima se detaljna anamneza pacijenta i posmatraju se njegovi telesni i psihološki simptomi, a zatim se propisuje pocetni lek. Ukoliko taj lek nema željeno dejstvo ili ako simptomi ustraju, sprovodi se druga analiza i propisuje drugi lek. Proces se nastavlja sve dok se ne pronade ispravan lek za zdravstvenu tegobu.

Konstituciono lecenje se generalno koristi za hronicne probleme, akutne, ili kratkorocne, zdravstvene tegobe obicno se lece lekovima specificnim za tu bolest. U novije vreme za ceo niz cestih zdravstvenih tegoba mogu da se nabave kombinovani homeopatski lekovi bez lekarskog recepta. Ovi proizvodi sadrže nekoliko najcešcih lekova za odredenu tegobu i mogu da budu korisni za samolecenje manjih oboljenja. Za duže ili ozbiljne bolesti profesionalni homeopata može da propiše specificne jedinstvene lekove. Prakticari homeopatije obicno su prethodno stekli medicinsko obrazovanje, pa imaju medicinsku diplomu iz osteopatije ili naturopatske medicine. Farmaceutske proizvode koje oni propisuju u SAD priznaje i reguliše FDA, pa mogu da se kupe bez recepta u specijalizovanim apotekama.

#59
Nikola

Nikola

    Veteran

  • Download
  • PipPipPipPipPip
  • 1,861 posts
Da li vašom ličnošću dominira desna ili leva strana mozga?




Verovatno niste razmišljali da li vašom ličnošću dominira leva strana mozga pa ste analitični, matematički precizni i doslovni ili desna polovina mozga pa pamtite vizuelno i naklonjeni ste umetnosti. Da li ovakva razlika uopšte može da se napravi?

Profesor Michael Saling kaže da se sada sa sigurnošću može reći da govor kontroliše leva hemisvera mozga dok se prostorno razmišljanje ili prepoznavanje lica kordinira iz desne hemisvere mozga. Kada se govori o sposobnosti rasuđivanja obe hemisvere rade saglasno jedna sa drugom.
Svaka komponenta spoznaje ima svoje komponente i u desnoj i u levoj strani mozga. Kako bi se izbeglo takmičenje između leve i desne polovine mozga postoji podela "posla" između ove dve hemisvere.

Mnoge publikacije se već od 70-ih godina pokušavaju da objasne tajne kreativnosti koje potiču od desne hemisvere mozga. Filozof Karl Popper i dobitnik Nobelove nagrade neuro-hirurg John Eccles, autor knjige Ličnost i njegov mozak" opisali su desnu hemisveru mozga kao "podređen-manje vredan" deo mozga. Leva strana mozga se dugo smatrala dominantnom sverom mozga, odgovorna za jedinstvenu ljudsku sposobnost - govor i zbog toga našu samosvesnost. Shodno tome postojale su i rasprave o tome da je veći deo ljudi desnoruk zbog toga što se moć govora nalazi u dominantnoj levoj hemisveri, što u slučaju levorukuh ukazuje da centar za govor ne mora biti uvek u levoj hemisveri mozga.

Pre par godina prikazan je slučaj jedne devojčice kod koje je u jednoj polovini mozga bila ogromna površina ispunjena tečnošću i nije funkcionisala. Roditeljima je predložena operacija kojom bi se otklonio ovaj deo mozga i stavljeni su pred teško pitanje da li će njihova ćerka biti ista ličnost posle operacije, i da li će njena ličnost biti prepoznatljiva. Operaciju je izvršio tim hirurga koji su odstranili nekorisne delove mozga. Sličnu operaciju je preživeo dečak, kome je odstranjen veći deo desne hemisvere mozga. Oba deteta su se uspešno oproravila posle operacije. Ovo je nametnulo pitanje kako ličnost može da ostane ličnost i u slučajevima kada nedostaje čitava polovina mozga, kako samo polovina mozga može da kontroliše čitav um, da li nam je zaista potrebno toliko neurona i sinapsa da bi smo bili ljudi? Da li ako ljudi mogu da funkcionišu bez polovine sive mase, znači da je priča o podeli funkcija između leve i desne hemisvere tek nešto više od popularne mitologije. Ne u potpunosti, odavno se zna da su neke funkcije mozga lokalizovane isključivo u levoj ili desnoj hemisveri mozga (koje međusobno komuniciraju preko mostova koji primaju i šalju različite senzorne informacije).

Neurolog Roger Sperry je dobio Nobelovu nagradu za dokazivanje da leva i desna hemisvera imaju određene funkcije ali se međusobno dopunjuju. Priliku za ovo je imao kod pacijenta kod koga su hirurškim putem odstranjeni mostovi između desne i leve hemisvere (što je takođe vrlo redak postupak ali se primenjuje kod ljudi sa teškim oblikom epilepsije). U eksperimentima je pokazano da ako slike i reči dolaze sa leve strane, pacijent nije mogao da ih objasni i preduzme zahtevanu akciju jer je nedostajala vaza sa desnim verbalnim delom mozga kako bi leva pokrenula akciju sa smislom. Ovo je ukazalo na činjenicu da desna hemisvera mozga "vidi" objekat i upućuje levu stranu na korektnu akciju, bez ove veze takve akcije nisu imale smisla za pacijenta. U slučajevima dece, njihovo normalno funkcionisanje bi se moglo objasniti pretpostavkom da u fazi razvoja nervnih ćelija i mozga neki neuroni mogu da preuzimu funkciju onih koji nedostaju .

Ostale oblasti u kojima hemisvere igraju specifičnu ulogu još nisu otkrivene, ali skorije studije pokazuju da bi leva hemisvera mogla da bude odgovorna za osećaj sreće i funkcionisanje imunog sistema. Eksperimentom je bila obuhvaćena grupa ljudi koja nikada ranije nije meditirala, pohađali su dvomesečni kusrs meditacije a rezultat je bio značajno povećanje aktivnosti frontalnog dela leve hemisvere mozga što je vodilo ka smanjenju anksioznosti kod isptanika, takođe imuni odgovor na vakcinu protiv gripa je takođe bio mnogo snažniji.

Ljudi sa većom aktivnošću prednjeg dela korteksa leve hemisvere su mnogo srećniji ljudi, skloni pozitivnom raspoloženju. Zanimljivi su i podatci da ljudi koji su imali operaciju na levoj hemisveri mozga su mnogo skloniji infekcijama, što ukazuje na značajno smanjeno funkcionisanje imunog sistema, za razliku od onih kod kojih je hirurški zahtav urađen na desnoj hemisveri mozga, koji su pokazali daleko veću otpornost.

Iako razni primeri iz medicine pokazuju da bi smo mogli da živimo bez velikog dela jedneod hemisvera ipak interakcija između obe hemisvere mozga nas čini potpunom ličnošću.

#60
Nikola

Nikola

    Veteran

  • Download
  • PipPipPipPipPip
  • 1,861 posts
Prehlada ili grip - kako da se osećate bolje




Prehlada i grip predstavljaju česte infekcije gornjeg dela respiratornog trakta (nosa, grla, ušiju i sinusa). Obe infekcije izazivaju virusi kojih ima na hiljade različitih tipova.

Grip izazivaju virusi gripa koje možemo svrstati u tri glavna tipa: A (koji često izaziva epidemije gripa), B i C. Virusi gripa stalno menjaju svoju strukturu pa se novi varijeteti javljaju svake godine. Prehlada i grip su zarazne infekcije a prenosi se kapljično ili preko ruku.

Prehlada i grip imaju slične simptome ali najuopštenije rečeno simptomi su obično mnogo blaži kod prehlade nego kod gripa.

Simptomi prehlade su osećaj umora, kijanje,i kašljanje i curi nos. Obično nije praćena povišenom temperaturom ili je ona za 1 do 2 stepena povišena. Ostali simptomi mogu biti bol u mišićima i grlu, glavobolja i suzenje.

Grip nastaje iznenada, prati ga osećaj slabosti i umora, groznica i povišena temperatura, suv kašalj, bolovi u mišićima, glavobolja, grlobolja, bolne oči.

Ne postoje lekovi protiv prehlade i gripa, antibiotici ne deluju protiv virusa, možete samo da ublažite simptome:

- Ostanite kod kuće i odmarajte se

- Nemojte da pušite izbegavajte zadimljenu prostoriju jer dim može da pogorša simptome

- Pijte puno tečnosti, sokove, čajeve, supe, tečnost pomaže da izbacite šlajm i nadohnađujete tečnost koja se gubi usled povišene temperature.

- Ispirajte grlo sa toplom slanom vodom više puta na dan da bi ste umanjili grlobolju, kapi slane vode možete ukapavati u nos kako bi ste lakše disali .

Lekovi koji se koriste tokom prehlade i gripa koriste samo da olakšaju simptome. Analgetici otklanjaju bolove i snižavaju povišenu temperaturu , deci i tinejđžerima ne treba davati aspirin. Lekovi protiv kašlja (npr. dekstrometofan) deluju na zaustavljanje kašlja i ne treba ih koristiti ako iskašljavate šlajm, lekovi za iskašljavanje (guafensen) omogućuju da se lakše iskašlje sluz, antiseptici smanjuju otok sluzokože (efedrin).

U većini slučajeva ako ste se razboleli od prehlade ili gripa ne treba da idete kod lekara sem:

Kod dece - ukoliko visoka temperatura duže traje, kod prehlade koja traje duže od 10 dana, problemi sa disanjem - ubrzano disanje ili šištajuće disanje, modra boja kože, bolovi u uhu, pogoršanje nekih hroničnih bolesti kao što je dijabetes ili srčano oboljenje. Kod odraslih ovim simptomima treba dodati bol ili pritisak u grudima, nesvesticu, dezorjentisanost, uporno povraćanje, jaka glavobolja, uporan kašalj.




0 user(s) are reading this topic

0 members, 0 guests, 0 anonymous users