Jump to content

63. padobranska brigada


  • Please log in to reply
4 replies to this topic

#1
DesertEagle

DesertEagle

    Veteran

  • Members
  • PipPipPipPipPip
  • 3,124 posts
  • Gender:Male
  • Location:Izrael
Posted Image

"Za otadžbinu, za druga, za pušku, za vojnicku i ratnicku cast -padobranci 63. padobranske brigade -
RADE !!!"


ISTORIJAT

Prvi padobranski skok u Jugoslaviji izveden je 2.septembra 1926. godine na aerodromu Novi Sad.
Potporučnik Dragutin Dolanski je skočio sa visine 650 metara.
Za jugoslovensko padobranstvo je iz uzetno značajna 1938. godina kada je u Beogradu održana Prva međunarodna vazduhoplovna izložba. U okviru izložbe na zemunskom aerodromu izveden je grupni skok 10 padobranaca među kojima je skočila i Katarina Matanović, prva i jedina žena padobranac u Jugoslaviji do rata 1941. godine. Jugoslovenska vojska je uvidela značaj padobranskih jedinica, pa je 1 .oktobra 1939.godine otvorila u Pančevu padobransku školu. Padobranska škola je 1941. godine premeštena u Novi Sad gde je ostala do izbijanja rata, odakle je planirano premeštanje u Niš. Sudbina padobranske škole u aprilskom ratu nije utvrđena.

U drugom svetskom ratu vazdušni desanti su imali značajnu ulogu u skoro svim većim vojnim operacijama. Sredinom 1944. godine Vrhovni štab je od saveznika zatražio pomoć za formiranje padobranske jedinice. Prelaskom Vrhovnog štaba na Vis hitna naredjenja potčinjenim štabovima su dostavljali kuriri - padobranci ! Septembra 1944. godine u Bari (Italija) je prevezeno stotinak boraca radi završavanja padobranske obuke. Među ranjenicima koji su lečeni u Italiji izabrano je još stotinak dobrovoljaca za padobrance. Obuka i padobranski skokovi izvedeni su u centru za obuku Gravina. Padobransku školu uspešno je završio 191 borac i starešina. Po završetku padobranske obuke 14. oktobra 1944. godine formiran je 1. padobranski bataljon. Za komandanta je postavljen poručnik Čedomir Vranić. Borci 1. padobranskog bataljona su završili i diverzantsku obuku, kurs topografije i nastave gađanja sa naoružanjem i izveli priličan broj bojevih gađanja. Bataljon je dobio od saveznika kompletno naoružanje i opremu (izuzev padobrana).Decembra 1944. godine brodom je prevezen do Dubrovnika. 6. januara 1945. godine bataljon je stigao u Beograd. U toku Drugog svetskog rata ovom elitnom bataljonu nije bio poveren ni jedan borbeni zadatak.
Sredinom jula 1945. godine 1. padobranski bataljon je rasformiran. U toku Drugog svetskog rata osim u Italiji deo jugoslovenskih padobranaca se obučavao i u SSSR-u. Dolaskom u zemlju oni su se priključili padobranskim jedinicama.U periodu od 1946. godine do 1950. godine u Novom sadu je radio padobranski kurs Komande vazduhoplovstva.Po naređenju Generalštaba 1946. godine u Beloj Crkvi je formiran 46. padobranski bataljon. Bataljon je 1948. godine predislociran u Novi Sad. Zbog mogućnosti agresije sa istoka, januara 1951. godine, bataljon je iz Novog sada predislociran u Mostar. Bataljon je u Mostaru ostao do 1954. godine kada je vraćen u Novi Sad, gde ulazi u sastav novoformirane 63. padobranske brigade. 1952. godine 46. padobranski bataljon je podeljen na dva dela. Jedan deo je ostao u Mostaru, a drugi je prebačen u Šabac od kog je formiran novi 63. padobranski bataljon.

Zahvaljujući izuzetnom zalaganju vojnika i starešina i visokim ocenama sa združenih taktičkih vežbi i manevara 63. padobranska brigada je stekla ugled jedne od najboljih jedinica. Osnovne vrednosti jedinice, koje poput snažnog bedema stoje ispred svakog neprijatelja, jesu ljubav prema otadžbini i slobodi, vojnička i padobranska zakletva, čuvanje časti oružja, individualna i kolektivna hrabrost i neraskidivo drugarstvo.

63.padobranska brigada je primila brojna priznanja kojima se njen vojnički i komandni kadar ponosi:
Orden narodnog heroja koji krasi našu ratnu zastavu, zatim šest Ordena za hrabrost i preko stotinu drugih ordena i medalja koje su dobili pripadnici 63. padobranske brigade za učešće u borbenim dejstvima, dokaz su da su padobranci svih ovih godina živeli i borili se za prave vrednosti !

46 naših vojnika-padobranaca dalo je svoje živote u toku izvršavanja padobranskih skokova i ostalih zadataka. 63.padobranska brigada je poznata i respektovana jedinica u celom svetu. U njoj su obučavani u padobranskoj veštini i pripadnici stranih oružanih snaga. Padobransku brigadu su posetile i mnoge strane delegacije koje su se uverile u mogućnosti i kvalitet padobranaca - elitnih vojnika naše zemlje.




O BRIGADI

Šezdeset treća padobranska brigada je namenjena za izvodjenje specijalnog padobranskog desanta, koji se koristi prilikom izvidjačko-diverzantskih dejstava u operativno-strategijskoj dubini neprijatelja. Kada se analizira osposobljenost pripadnika 63. padobranske brigade, posebno se ističe koeficijent bezbednosti padobranske obuke, parametar koji, i pored više desetina hiljada izvedenih skokova u poslednjih 15 godina, znatno nadmašuje slične pokazatelje bezbednosti u padobranskim jedinicama najmoćnijih armija sveta. To govori o vrhunskoj obučenosti i osposobljenosti padobranaca i visokom stepenu sigurnosti obuke i potvrdjuje da ispred najvišeg profesionalnog rizika u miru stoje gvozdena radna disciplina, izuzetna sposobnost starešina - padobranskih instruktora, najviša psihofizička i stručna pripremljenost i uvežbanost ljudi, rigorozne kontrole ispravnosti padobranske opreme, uzoran moral svakog pojedinca i vojnički kolektivi za primer.I pič septembar 1990/91

Osim što je, kao borbena jedinica te vrste, najvišeg ranga u Vojsci Srbije i Crne Gore, 63. padobranska brigada je i jedinstvena „vojna padobranska škola". Padobranci su eksperti i za obuku na zemlji, odlično poznaju planinu i njene ćudi, ravnicu, reke i jezera, naseljena mesta, komunikacije i posebno značajne objekte, ukratko, sva mesta gde se mogu naći u miru i eventualnom ratu. Dejstva iza linije fronta - izvidjanje i diverzije - njihov su zaštitni znak. U svim posleratnim krizama 63.padobranska brigada je uvek bila prva u najvišem stepenu borbene gotovosti. Tokom sukoba na prostorima nekadašnje SFRJ, Brigada je časno izvršila sve postavljene zadatke zaštitivši sve aerodrome na kojima je bila dislocirana.

Tokom rata NATO-a protiv Jugoslavije 1999, pripadnici 63.padobranske brigade hrabro su se borili sa teroristima OVK na prostorima Kosova i Metohije, ali i sa diverzantskim timovima koji su iz Albanije pokušavali da udju na teritoriju Jugoslavije. Padobranci 63.brigade posebno su se istakli u odbrani graničnih karaula na jugoslovensko-albanskoj granici, kada je poginulo ili bilo ranjeno više pripadnika naše jedinice. Brigada u proseku godišnje izvrši oko 6000 padobranskih skokova i obuči tri generacije vojnika. Učestvuje na taktičkim vežbama bojevog gadjanja korpusnog i armijskog nivoa.

Pripadnici 63.padobranske brigade imaju najbolju pešadijsku opremu i naoružanje u VSCG. Naoružani su jugoslovenskim automatima kalibra 7,62 mm i 5,56 mm, južnoafričkim automatskim puškama od 5,56 mm, snajperskim puškama od 7,62 mm, 7,9mm i 12,7 mm, puškomitraljezima i mitraljezima kalibra 7,62 mm i pištoljima i revolverima raznih tipova i po izboru pripadnika jedinice. Od težeg naoružanja pripadnici 63.padobranske brigade raspolažu sa bacačima granata jugoslovenske proizvodnje, bazukama i ručnim raketnim bacačima takodje domaće proizvodnje, protivoklopnim raketnim sistemom "Bumbar", lakim minobacačima od 60 mm i minobacačima od 82 mm.
Jugoslovenski padobranci su u osnovi pešadijska jedinica, ali u slučaju potrebe mogu da koriste i džipove koji se prebacuju helikopterima Mi-8 i avionima An-26. Po potrebi mogu da koriste i brdske topove B-1 od 76 mm, koji se takodje transportuju vazduhom. Inače, pripadnici 63.padobranske brigade skaču standardnim vojničkim padobranima jugoslovenske proizvodnje, ali udarni timovi Brigade imaju i padobrane tipa "krilo" za bešumno lebdenje i prilaz cilju. Mnogi od pripadnika jedinice su u civilu odlični sportski padobranci. Jedinicu krasi visok stepen lojalnosti svih bivših i sadašnjih pripadnika.


Posted Image

Posted Image

Posted Image

Posted Image

Posted Image

Posted Image



U AKCIJI

OPERACIJA "ČAPLJINA", 1992.godina

Osim loših poteza i akcija, propusta i nesposobnosti nekih komandanata i jedinica JNA u sukobima tokom 1991. i 1992, bilo je, ipak, i primera i akcija u kojima je ispoljena zavidna veština ratovanja, uspešno komandovanje, hrabrost i odvažnost pripadnika JNA, odnosno onih koji su u tim akcijama učestvovali.Na putu ka Čapljini Te akcije izvodili su, uglavnom, specijalni sastavi, padobranske, izviđačko-diverzantske i vojno-policijske jedinice, koje su pokazale veliku obučenost vojnika. Jedna od takvih akcija bila je i operacija spašavanja vojnika iz opkoljene kasarne u Čapljini. Akciju je 23. aprila 1992. godine izvela borbena grupa sastavljena od pilota Ratnog vazduhoplovstva JNA i pripadnika 63. padobranske brigade, koji su se nalazili na ratnom zadatku u Mostaru. U akciji je učestvovalo devet helikoptera Mi-8, ali se u kasarnu spustilo osam helikoptera, dok je deveti bio u rezervi i lebdeo je u neposrednoj blizini.

Tog 23. aprila 1992. sa heliodroma Jesenice u Mostaru poletelo je šest helikopera, a tri sa heliodroma Ortiješa. U svakoj letelici nalazila se posada od dva pilota i jednog mehaničara, koji su se dobrovojno javili za akciju. Osim njih, u helikopterima je bilo raspoređeno 25 padobranaca koji su imali zadatak da obezbeđuju, štite i pomažu ukrcavanje i izvlačenje vojnika. Svi su bili svesni opasnosti, visokog rizika i mogućih ozbiljnih gubitaka prilikom izvođenja akcije, ali je od svega, ipak, bilo jače saznanje da se što pre mora pomoći opkoljenim vojnicima u kasarni u Čapljini, koji su već dugo bili izloženi neprekidnom pritisku i vatri hrvatsko-muslimanskih snaga. Akcija je, dakle, imala isključivo odbrambeni i humanitarno-spasilački karakter.
Žestoka artiljerijska priprema napada počela je u 16,45 i trajala je do 17,00 časova. Uporedo sa početkom i trajanjem artiljerijskog "oranja", poleteli su helikopteri Mi-8, jer je procenjeno da će let od Mostara do Čapljine trajati između 15 i 16 minuta. U pratnji helikoptera nalazili su se avioni RV i PVO, koji su štitili helikoptere. Planirano je da akcija evakuacije ljudstva, od momenta prizemljenja letelica, preko prikupljanja i ukrcavanja, do poletanja poslednje letelice traje 12 minuta, jer se predviđalo da će toliko biti potrebno neprijatelju da se snađe i organizuje protivnapad, ali i da je vojnicima u kasarni dovoljno toliko vremena da se prikupe i u helikoptere ubace opremu.
Međutim, akcija je izvedena za samo 7,5 minuta. U krug kasarne na određena mesta spustilo se osam helikoptera i 16 padobranaca, koji su iz okruženja pokupili i izvukli 170 vojnika i civila, koji su se više od dve nedelje nalazili pod vatrom napadača. U ovoj akciji je oboren i rekord u broju ljudi prevezenih helikopterom Mi-8, jer su u jednom od njih bila ukrcana 43 vojnika, čime su oborene sve dotadašnje procene o mogućnosti prevoza ovim tipom letelice. Čak su iz nekih helikoptera morali da izbace svu opremu, rančeve, vreće i naoružanje...

Helikopteri su se bez gubitka vratili u Mostar, svi su bili "izbušeni", pa je pravo čudo da niko nije povređen i da neka letelica nije bila oborena, ili, zbog oštećenja, prinuđena da sleti. Doduše, jedan helikopter se vratio samo sa jednim motorom, ali je ipak stigao na odredište i iskrcao nepovređene vojnike. Zbog zaštite tajnosti operacije i sprečavanja "provale" komandi kasarne u Čapljini javljeno je da će ih evakuisati helikopteri samo desetak minuta pre sletanja, odnosno u vreme kada su helikopteri već leteli ka Čapljini. U toku planiranja akcije računalo se i na gubitke interventne grupe, ali na sreću ta se predviđanja nisu obistinila, zahvaljujući, pre svega, dobro organizovanoj, odvažno vođenoj i brzo izvedenoj akciji, koja je, svojom drskošću iznenadila neprijatelja. Potvrdilo se, takođe, da i dobra obaveštajna priprema i zaštita tajnosti izvođenja operacije predstavljaju osnovu za uspešnost poduhvata. Treba posebno naglasiti zaista veliku hrabrost, požrtvovanost i odvažnost padobranca i posada helikoptera, koji su stavili svoje živote na kocku da bi spasili drugove u opkoljenoj kasarni, u skoro bezizlaznom položaju.


Posted Image

LEGENDARNA 63.PADOBRANSKA BRIGADA

U leto 1998.godine, na borbenom zadatku u rejonu karaule Košare i Juničke planine sa jedinicom se nalazio i kapetan prve klase "Srna".Bio je to deo legendarne 63.padobranske brigade. Zadatk im je bio sprečavanje prelaska terorista iz Albanije preko Prokletija. Nastupajući kao organizovana i efikasna sila, pripadnici Vojske Jugoslavije su uspešno zaustavljali kolone terorista sa naoružanjem i neiscrpan regrutni kontigent terorista koji su prenosili naoružanje. Taj deo granice je izuzetno težak, nepristupačan i pruža teroristima, koji odlično poznaju ove staze, prednost u odnosu na graničare.
"Srna" se 21.jula spremao da pođe u zasedu. Nalazio se u svojoj bazi oko 700m od sela Đocaj, pored Junika, u kome je tada bila komanda šiptarskih terorističkih snaga. U tom području je bilo oko 10000 terorista. Trebalo je da postavi zasedu na mestu koje je određeno posredstvom obaveštajnih organa. Pada veče. Njih deset sakriveni su kod mesta Žar Koliba. Naredni zadatak je da izvide brdo Gunovac iza Đocaja, s koga se vide Jasić, Đocaj i Junik. Dan pre, "Srna" i sada pokojni major Ostojić, moj stari znanac čija će herojska dela ući u istoriju ratovanja 63.padobranske brigade, u ulozi izviđača su izašli na Gunovac odakle su osmatrali teroriste. "Srna" i Ostojić su sa vojnicima izašli na brdo danju. Idu vodoslivnicom potoka koji je presušio a koja je sakrivena velikim žbunovima i gustom šumom. Hodaju izuzetno oprezno, jer im lišće i grane ispod nogu pucaju što ih može odati teroristima,nogu pred nogu. Osmatraju, kreću se, treba im desetak minuta da pređu samo jedan metar. Svuda oko njih su teroristi. Borcima su lica premazana bojama i prekrivena maskirnim mrežama. U rukama imaju automatske puške R-4 /"kikaš"/. Čuju glasove terorista na oko 30 m ali ih još uvek ne vide. Ostojić naređuje vojnicima da sačekaju u vodoslivnici maskirani, a on sa oficirima "Zmijom" i "Srnom" izlazi na vrh brda kroz šumu. Nailaze na makadamski put koji treba da pređu, a ne znaju da li su teroristi sa druge strane puta. Iako su na vrhu ne vide selo. Ostojić naređuje da se popnu na drvo. "Srna" se polako, krajnje oprezno, penje da ne bi pukla koja suva grana i seda na granu. Stavlja pušku preko nogu, vidi trojicu terorista na 20-30 m od drveta na kome sedi. Teroristi sede u zaklonu, puše i pričaju. Na deset koraka desno od njih jedan terorista korača i osmatra. "Srna" silazi sa drveta. Ostojić želi da pređu na zadnji nagib brda, da osmotre Junik, Đocaj i Jasić. Prolaze koristeći prirodne prepreke - kamenje, stene, kamene ograde. Idu jedan iza drugog. Puze preko sitnih kamečića i trave. "Srna" obezbeđuje pravac iz sela a Ostojić i "Zmija" od terorista na vrhu brda. Puzeći pedesetak metara izuzetno sporo, jer su im teroristi stalno na 20-30 m, obilaze teroriste i vrh brda. Kod kamene ograde se zaustavljaju i osmatraju. Terorista koji je stražario na vrhu brda mogao je za 3-4 sekunde da siđe, popne se na kamenu ogradu i vidi ih.
Ostojić, "Srna" i "Zmija" su spremni, svakome je metak u cevi, bombe pripremljene. Alke od osigurača na bombama su nameštene, tako da bomba ože da se aktivira na najmanji potez. Ostojić i "Zmija" osluškuju teroriste, drže bombe u rukama, dok "Srna" crta vatrene tačke terorista u Juniku, njihovo kretanje, tranšeje i stražare. Uspešno osmatranje i ucrtavanje položaja terorista trajalo je oko sat vremena. Vraćaju se istim putem, puze pedesetak metara. Tada uočavaju deset terorista koji idu ka vrhu brda. Ostaju da leže na desetak koraka od terorista koji ih ne uočavaju. Teroristi galame, dižu puške uvis, nešto nišane. Među njima ima i starijih i mlađih. Kada su došli do brda, na vrhu su čuli glasove četiri terorista ali ih nisu videli. Očito je da su teroristi tamo imali podzemno sklonište. Borci nastavljaju dalje i dolaze do ostalih vojnika iz grupe sa kojom, vodoslivnicom dolaze do Žar Kolibe. Na osnovu urađene skice Ostojić je planirao sutrašnji napad na teroriste u Gunovcu.
Nakon te akcije "Srna" je dobio zadatak da organizuje zasedu kod Žar Kolibe. Te večeri, samo sat i po od povratka sa izviđanja, "Srna", oko 19.00 časova, počinje da se sprema za zasedu. Dok se pripremao radio uređajem ga poziva Ostojić. "Srna" se nalazi u vrtači u kojoj čuje Ostojića na prekide, ali ovaj njega ne čuje. Izlazi iz vrtače da bi čuo Ostojića. Baza u kojoj je "Srna" obezbeđena je stražarima, ima tri objekta - vrtaču i dva objekta koji su napravljeni na ivici šume od grana zimzelenog drveća i uklapaju se u ambijent. U jednom objektu su četiri, a u druga dva po tri vojnika. Bili su tihi i dobro maskirani, tako da čoban koji je tu čuvao stoku nije uspeo ni da ih vidi, ni da ih čuje, iako im je prišao na samo nekoliko koraka. "Srna" je izašao dva koraka iz vrtače i uspostavio vezu s Ostojićem koji mu kaže: "Srna, večeras radiš onaj posao na onom mestu". "Srna" odgovara:"Razumeo sam". Jedan vojnik je trebalo da ostane u bazi da uspostavlja vezu sa karaulom Košare. "Srna" ostavlja "Bucu" i kaže mu: "Odavde ćeš uspostavljati vezu". Razgovor traje dvadesetak sekundi. "Srna" kreće prema vrtači koja je na dva koraka. Baš kada je podigao nogu da zakorači u vrataču teroristi, koji su se prišunjali, napadaju ih, pucaju na "Bucu" i "Srnu" sa dvadeset koraka s leđa. Jedan metak prolazi "Srni" kroz podlakticu desne ruke i pogađa "Bucu" u levu nadlakticu. Metak kida "Srni" 7cm ruke i otkida mu toliko parče kosti koje pada pored njega. Od siline udarca metka "Srni" koji skače u vrtaču ispada puška. Kaže samom sebi da je dobro, što je pogođen u ruku. Na sebi ima majicu, džemper i pancir. Na džemperu vidi dve rupe - ulaznu i izlaznu. Zavrće rukav ispod koga izlazi deformisano tkivo. Rana je vruća pa ne oseća bol. "Buca" ga brzo previja sa dva prva zavoja, ali se krvarenje ne zaustavlja jer je pukla arterija. "Srna" preko rane obmotava košulju koja za 2-3 minuta postaje sva mokra od krvi. Počinju bolovi.
Teroristi dejstvuju čeono na naša tri objekta koja su u polukrugu prečnika 50 m. Borci odgovaraju na napad, otvaraju vatru i počinju prebacivanje iz jednog objekta do vrzine na ivici puta koja je između njih i terorista. Do vrzine je brisani prostor. Iz zaklona izlazi prvi vojnik dok ga dvojica obezbeđuju. Paljba je neprestana. Prvi vojnik se prebacuje u vrzinu a onda kreće drugi dok ga prethodnik i treći u zaklonu obezbeđuju. Dok pretrčavaju pucaju. Kada su sva trojica izašli u vrzinu na isti način se prebacuje i druga grupa iz koje jedan vojnik ostaje pored ranjenog "Srne". Vojnici pokušavaju da naprave obuhvat terorista koji dobro poznaju teren. Uvidevši da će biti okruženi teroristi beže. Vojnici ostaju na 100 m od vrzine napred, na nagibu, iznad mesta odakle su teroristi dejstvovali. Tada počinje borba za "Srnu".
Mrak polako pada a dogovor je da nema kretanja vozilima noću. "Srna" računa da će ostati u vrtači cele noći. Teši ga to što nema jake bolove i da neće umreti u mukama. Zna da zbog krvarenja neće dočekati zoru. Počinje, možda, njegova poslednja noć. Hvata ga opšta slabost. Da li je smrt već došla po njega ? Radio-uređajem vojnici obaveštavaju Ostojića da imaju ranjenog. Legendarni Ostojić koji je iznad svega cenio živote svojih vojnika i oficira, krši pravilo o nekretenju vozila noću i šalje pojačanje u bazu gde je ranjeni "Srna". Pojačanje stiže 45 minuta posle ranjavanja. Tehničar dodaje "Srni" udlagu da se ne bi pomerio lakat. Ubacuju ga u vozilo i kreću put karaule Košare. "Pinc" u kome je " Srna" ide veoma brzo po rupetinama i stenama koje vire. Minuti odlučuju hoće li "Srnu" otrgnuti od smrti. "Pinc" međutim nailazi na zasedu terorista koji su na 4-5 m iznad puta, na ivici šume pod jakim nagibom, otvorili vatru na vozilo. Iskusni ratnici, iz "pinca" u pokretu, odgovaraju žestoko puškomitraljezom i automatskim puškama. Na sreću izvlače se iz zasede nepovređeni. Stižu na karaulu, daju morfijum "Srni" protiv bolova i osam boca infuzije. Lekar smatra da "Srna" neće izdržati do jutra, jer ne može da zaustavi krvarenje. Ali "Srnu" ne daju njegovi ratni drugovi već nastavljaju bitku sa vremenom, bitku za život hrabrog ratnika.
Iako je rizik maksimalan, jer su teroristi po okolnim šumama, kreću za Đakovicu. Na čelu je BOV sa pripadnicima bataljona vojne policije, iza njega "pinc" sa ranjenim "Srnom", pa "pinc" sa ranjenim "Bucom". Na začelju je BOV. Bez borbe silaze na put Junik-Đakovica i idu prema Smonici, jakom uporištu terorista. Minobacačka mina pogađa BOV na začelju u točak. Posada izlazi iz vozila, zauzima zaklone i tu ostaje do zore, a ostatak kolone nastavlja. U Đakovici "Srnu" unose u bolnicu i stavljaju ga na operacioni sto. "Srna" se seća razgovora lekara: "Da sečemo ?" Drugi kaže: "Nemoj, mlad je, možda ćemo uspeti da sačuvamo". I uspeli su da podvežu arteriju i zaustave krvarenje. Posle prespavane noći, "Srna" se ujutru budi i pita da li mu je ruka tu. Zatim ga helikopterom prebacuju u Beograd na VMA. Bitka za život "Srne" je dobijena. Dobili su je on i njegovi saborci koji su rizikovali svoje živote da bi ga spasili. U ratu se život, mnogo više no u miru, ceni i spašava po svaku cenu. Kada mu je zarasla ruka, "Srna" je, početkom agresije 1999, počeo da radi. Mogao je i skokove da izvodi. Za vreme agresije bio je u službi traganja i spasavanja naših pilota i traganja za NATO pilotima. Kada smo se juna 2000.sreli kod komandanta 63.padobranske brigade, "Srna" je i dalje na ruci imao fiksatore, ali je i pored toga radio u elitnoj jedinici Vojske Jugoslavije. Oporavak će biti dug ali ne sumnjam da će se takav borac uspešno oporaviti na radost svoje porodice i kolega.

Te 1998, kao i naredne godine u vreme agresije na Košarama je bilo izuzetno teško. Nakon pogibije legendarnog junaka majora Ostojića, divnog čoveka, humaniste, vrhunskog starešine, iskusnog ratnika, 28.juna 1998, potpukovnik "Čarli", tada kapetan prve klase, sa grupom dobrovoljaca iz jedinice stigao je 1.avgusta u rejon Košara. Kod padobranaca postoji nepisano pravilo koje se čvrsto poštuje - kada je jedinica angažovana u borbenim dejstvima onda se bez poziva javljaju svi koji su u rezervnom sastavu. Između ostalog, 63.padobranska brigada je i zbog toga legendarna. I sam sam bio na odsluženju vojnog roka u padobranskoj brigadi 1984/85.godine. Sa "Čarlijem" je i "Zmija". Izviđaju teren.
Preuzimaju , 3.avgusta, kotu 502. na Rasa Košaresu, u predelu raskrsnice šumskih puteva. Primaju tu kotu od grupe izviđača. Tada prolazi druga grupa izviđača koja ide prema Gurd nulu na 1310 m. Izviđači s "pincgauerom" prolaze ispod 501, ali ih nešto dalje, na oštroj krivini, teroristi pogađaju raketom iz ručnog raketnog bacača. iako ne poznaje teren na koji je tek došao, "Čarli" priskače u pmoć napadnutim izviđačima. Kreće sa osam boraca koji su se dobrovoljno javili, a među njima su i dva vodnika koje su padobranci došli da zamene i koji poznaju teren. Prilaze napadnutim izviđačima i vide teroriste kako beže u Albaniju. Otvaraju vatru i ubijaju jednog. Izviđači imaju jednog poginulog i trojicu ranjenih. Teroristi su ih sačekali u zasedi. Bili su iza panjeva odakle su ispalili raketu, prosuli rafale iz automatskih pušaka i pobegli. Helikopter je ubrzo stigao i odvezao ranjene u bolnicu.



PAZI MI NA DECU

U vreme agresije, deo 63.brigade je bio angažovan na granici u zaustavljanju kopnene agresije iz Albanije. Kapetan prve klase "Ćela", po dolasku na Kosmet, uveden je u borbena dejstva. Dobio je zadatak da prođe pored naše vojske, obiđe teroriste i napadne ih s leđa na Maja glavi i zauzme taj vrh. Krenuli su s Morine ujutru oko 7.00 časova. Teren je izuzetno nepristupačan i strm, sve vreme se ide uzbrdo kroz gustu šumu. Na sebi imaju punu opremu: šlem, pancir sa pločama, bombe, borbeni komplet. Do jednog dela puta prate ih graničari po sunčanom i toplom vremenu. Počinju uspon koji traje do 13.00 časova. Ispred glavnine ide izvidjačka patrola. Delom idu putem dok je zaklonjen šumom, a onda kroz šumu. Avijacija NATO leti iznad njih ali ne dejstvuje.
Posle napornog marša, major "Zagor", tada kapetan prve klase, koji je vodio glavninu snaga, odmara ljudstvo 30 minuta. Sa mesta odmora upućuje izvidjačku grupu da otkrije prednji kraj terorista. Izvidjači se vraćaju oko 14.00 časova i javljaju da su videli dvojicu terorista. "zagor" rasporedjuje borce u tri grupe za nastupanje prebacivanjem uz pokrivanje. Tada teroristi ispaljuju dva metka. To su bili uobičajeni potezi terorista koji nasumice ispale poneki metak da bi naši momci odgovorili i otkrili se. padobranci, medjutim, ne reaguju i nastavljaju. U jednom trenutku "Zagor" vidi jednog gologlavog teroristu koji nešto maše i objašnjava. Shvata da su naišli na prvu liniju terorista. Komanduje borcima koji su u prebacivanju:"Lezi"! Borci zaležu ali tog trenutka, sa oko 60 m, teroristi otvaraju vatru. Padobranci odgovaraju. Odmah počinje dejstvo minobacača iz Albanije koji prebacuju naše borce. Teroristi uvode sveže snage iz pravca albanske karaule Padež i pokušavaju obuhvat s leve strane padobranaca. "Zagor" javlja "Mungosu", koji vodi rezervu, da ide levo uzbrdo. "Mungos" nadire sa leve strane i potiskuje teroriste. Glavnina čeono vrši udar na teroriste. Borci otvaraju vatru, pretrčavaju od drveta do drveta štiteći jedni druge. "Zagor" u pretrčavanju prilazi teroristi, koji je bio u žbunu iza drveta na oko 30 m, zaleže i puzi 10-15 m dok traje opšta pucnjava. Iz ležećeg stava "Zagor" ustaje i klečeći i hitro baca bombu na 20-25 m. Pogadja teroristu.
U bici prsa u prsa padobranci stalno napreduju, potiskuju teroriste za oko 300 m i izlaze na ivicu šume iza koje je čistina. Padobranci su došli na Maja glavu, ali tada počinje izuzetno precizna i brza minobacačka paljba iz Albanije, koja ih je prikovala. Mine padaju na po dva do tri metra i zaustavljaju dalje napredovanje naših boraca. Minobacači su na području Košara imali veliki značaj. "Mungos" dolazi do "Zagora". Obojica kleče u zaklonu iza žbuna. Već je 17.00 časova, razmatraju kako da se izvuku, jer dalje od ubitačne minobacačke vatre iz Albanije nisu mogli. Još pre kopnene agresije teroristi su imali skinute koordinate na Maja glavi, koja se nalazi na samoj graničnoj liniji, tako da su mogli precizno da tuku artiljerijom, što su i učinili. Dok prave plan, pada mina na samo metar od "Mungosa", levo iza njega, i udara u kamen. Udarni talas "Mungosa" i "Zagora" baca na zemlju potrbuške. "Zagor" pipa glavu koja je puna kamenčića i zemlje ali nema krvi. "Mungos" mu kaže: "Ranjen sam". "Zagor" vraća šlem na glavu i ne pomera "Mungosa" već gleda gde je ranjen. Vidi malo krvi na levoj slepoočnici kada mu "Mungos" kaže: "Oduzima mi se leva ruka". "Zagor" ga hvata za rame i kuk i okreće prema sebi. Tada teroristi koji su se posle dejstva njihovih minobacača stabilizovali, otvaraju žestoku vatru. "Zagor" zove "Doktora" - bolničara koji je uvek išao sa njima u borbu. On previja glavu ranjenom "Mungosu". "Zagor" vidi da je "Mungosu" levi rukav izbušen, odlaže pušku, vadi nož i seče mu rukav kombinezona i potkošulje. Unutra je puno krvi. "Mungos" je svestan i kaže "Zagoru": "Pazi mi na decu". U trenucima kada je smrt blizu uvek se prvo pomisli na decu. I ja sam to u osam navrata 1998/99 iskusio. Dolazi i "Mrča" i pomaže u previjanju "Mungosa" koga je geler pogodio ispod pazuha. Rana je bila dugačka 5-6 cm, geler je presekao i venu i arteriju. Previjaju mu ruku, ali nakon par zamotaja "Doktor" pada pored "Zagora" i kaže: "Pogodili su me". Metak mu je ispod pancira prošao kroz grudni koš. "Zagor" mu kaže: "Beži odavde". "Doktor", iako ranjen, silazi sam dok meci oko njega prašte, kamenje leti, grane se kidaju. Dolazi do ostalih gde ga previjaju. "Zagor", koji završava previjanje "Mungosa", povremeno uzima pušku i iz klečećeg položaja odgovara teroristima. Završavaju previjanje i on i "Mrča" uzimaju "Mungosa", ustaju, nose ga i trče nazad uz pravu kišu metaka. Ne daju se iskusni padobranci. Pada mrak a teroristi uporno navaljuju i pritiskaju. Levo i desno padobranci nemaju nikoga a iza je Albanija. "Zagor" organizuje grupu za obezbedjenje. "Uzi" pravi nosila od ve grane koje seče. "Zagor" organizuje smene od četiri borca da nose "Mungosa". Teren je izuzetno težak. Iako fizički odlično pripremljeni, padobranci jedva nose ranjenog druga po pedesetak metara nizbrdo dok teroristi idu za njima.Obezbedjenje koje prati glavninu postepeno se za njom povlači. Padobranci i teroristi medjusobno su udaljeni 100 m. Uskoro padobranci ulaze u šumu a teroristi više ne smeju za njima. Major "Mungos" je izgubio levo oko.



PLAVUŠA PUCA "BROVINGOM"

Na odbrani granice, u sastavu 63.padobranske brigade, bio je u vreme agresije angažovan i vojnik Marko Patrić. Sa Nenadom Djurdjevićem, oko 6.00 časova ujutru 17.aprila 1999, po lepom vremenu, krenuo je sa jedinicom da oteraju teroriste sa Maja glave. On i Nenad su čeoni izvidjači. Idu kroz šumicu , pa preko potoka na brdo. Kreću se u koloni, prikriveno. Marko i Nenad su ispred jedinice na 100 m, idu uzbrdo pognuti, paralelno da mogu da vide jedan drugog. Na sebi imaju punu opremu, ranac sa municijom i hranom, eksploziv. Oko 15 časova i 30 minuta, dok se jedinica odmarala, Marko i Nenad idu na izvidjanje. Dolaze do tri borića i zaležu iza žbunja 100 m jedan od drugog. Marko čuva pravac prema borićima, a Nenad prema pinc stazi. Tada iza žbuna, na pedesetak metara, čuju trojicu terorista koji nešto pričaju. Marko ih razume jer zna albanski. Terorista kaže: "Eno ga, vidiš li ga "? Repetiraju puške i pucaju u Markovom pravcu iz automatskih pušaka i snajpera. Marko ne vidi teroriste koji su iznad njega, jer je šuma gusta. Pogleda se da li je ranjen, vidi da nije, na kratko prestaje paljba. Čuje se avion iznad.

Marko i drugoviMarko ne puca da ne bi odao svoj i položaj grupe. U ruci drži bombu spreman da je baci ako krenu teroristi koji su iza žbuna. Sprema se da kad ponovo naleti avion, iskoristi buku i da se povuče. Nailazi avion. Marko puzi 10-15 m unazad, ustaje i trči. Teroristi ga nisu videli. Prosto je neverovatno koliko je teško u šumi uočiti čoveka, naročito kada je maskiran. Nenad se već povukao i spremio da mu pruži podršku. Prilaze i ostali iz grupe jer su mislili da je pogodjen, rasporedjuju se rastresito i kreću u pretraživanje terena, idu frontalno. Nalaze delove opreme terorista i nastavljaju uzbrdo. Teroristi su se sa prve linije povukli na rezervne položaje, koji su bili dobro utvrdjeni i izuzetno maskirani. Naši borci im prilaze na svega 15-20 m. Tek tada ih teroristi uočavaju i otvaraju vatru a vojnici zaležu. Više nisu ispod terorista, sada su u nivou. Odgovaraju paljbom. Okolo je nisko rastinje. Teroristima, s leve strane naših boraca, iz Albanije, stiže pojačanje kamionima. Pokušavaju da okruže borce i žestoko tuku minobacačem. Medju borcima ima ranjenih od mina. Pored Marka i drugova pada mina ali ih ne pogadja, jer je teren stenovit pa se mina raspršti od kamenja. Naši borci, uprkos žestokoj vatri, pokušavaju da napreduju, puze, ustaju, pretrčavaju od žbuna do žbuna, od drveta do drveta, bacaju bombe. Okolo sve prašti kao da je novogodišnji vatromet. Borci prvo čuju a zatim vide plavušu u uniformi s hrvatskim akcentom koja nešto viče i protivavionskim mitraljezom "broving" 12,7 mm gadja naše borce. Radio-vezom im javljaju da su helikopteri "Apač" poleteli prema njima pa kreću u izvlačenje. Prvo izvlače nekoliko ranjenih dok ih ostali obezbedjuju mitraljezima i automatskim puškama. Ubrzo se vraćaju na početne položaje.
Marko je 1.maja, oko 18 časova i 30 minuta, krenuo s drugovima na položaj kod Žar kolibe u rejonu Košara. Spremali su se za jutarnji napad u koji su pošli u 4.00 časa. Idu rastresito i oprezno, stižu blizu terorista koji otvaraju vatru i povlače se. Borci kreću za njima. Oko 10.00 časova staju pored potoka da se odmore. Uskoro se, na 15-20 m, pojavljuje petnaestak terorista. Borci zaležu i otvaraju vatru mitraljezima i automatskim puškama. Teroristi odgovaraju. Marko na albanskom pita: "Agime, jesi ti"? terorista kaže svojima da ne pucaju i ustaje da pogleda ko ga to zove. Tada ga stiže metak. ponovo kreće pucnjava sa obe strane uz verbalne provokacije. Teroristi s desne strane su odlično utvrdjeni. Marko i drugovi na tom položaju ostaju sedam dana. Za to vreme su teroristi stalno silazili sa svojih položaja, prilazili na 20 m od vojnika i otvarali vatru. Izmedju je bio potok. Dok su jednog dana sedeli i sušili garderobu pada mina i ranjava šestoricu boraca. Marko i dva vodnika ostaju nepovredjeni. Njih trojica su dva dana čuvali ceo položaj širine pedesetak metara. Na dojavu terorista počeli su da ih traže NATO avioni. Uskoro je Marku i njegovim drugovima stigla smena. Avijacija je po tom položaju dejstvovala noću izmedju 12. i 13.maja. Poginula su dva vojnika.


Posted Image

PAMTIMO

Posted Image

razvodnik Andjelković Vladan
vojnik Antonić Rade
razvodnik Avramović Marko
vojnik Cerović Radoš
vojnik Ciganović Jovan
vojnik Cigić Petar
Cvetković Nenad
vojnik Čuturić Franjo
zastavnik Damjanović Miodrag
vojnik Dimitrijević Dragan
vojnik Dimitrijević Stanko
pukovnik Djordjević Saša
vodnik Djorović Srboljub
vodnik Dostanić Zoran
poručnik Drndar Hajrudin
vodnik I klase Dušanić Dragan
vodnik I klase Filipović Nenad
vodnik I klase Gligorić Milan
vojnik Hrnjak Marko
razvodnik Ilić Saša
poručnik Jakonjić Jovan
desetar Janković Ljubiša
vojnik Jovanović Dragan
desetar Jovanović Goran
zastavnik I klase Kalinić Ljubiša
vojnik Karić Miloš
desetar Nikolić Gojko
poručnik Novaković Vesa
vojnik Obradović Dejan
potpukovnik Ostojić Goran
vojnik Preberina Tomislav
vojnik Pržnjuk Grga
vojnik Radojković Bojan
potporučnik Rajčević Dejan
razvodnik Ristić Nebojša
vojnik Rodić Dragan
razvodnik Savić Slavoljub
desetar Šipoš Antal
vodnik I klase Stančetić Srdjan
vojnik Stančev Slobodan
kapetan I klase Stanić Predrag
vojnik Stevanović Deni
vojnik Sulić Anton
desetar Višnjić Petar
kapetan Vukčević Vojislav
vojnik Žarevac Dragutin
vojnik Zarić Jovica
vojnik Žmuk Petar
potporučnik Zonić Zoran


We Are Motorhead, And We Play Rock'N'Roll.....

#2
kleopatra

kleopatra

    Veteran

  • Download
  • PipPipPipPipPip
  • 3,106 posts
  • Location:Egipat
Citrala sam o njihovim borbama sa siptarima za vrijeme NATO bombardovanja na granici sa Albanijom.......to su bile krvave bitke bukvalno "prsa u prsa" sa siptarima......kao o akciji spasavanja jednog od komandanata koji je samo zahvaljujuci brzini evakuisanja i obucenosti pripadnika brigade ostao ziv.....
Svaka cast momci !

#3
alfa

alfa

    Junior

  • Members
  • PipPipPip
  • 148 posts
Svaka im cast i vjecna slava umrlima a i tebi Desert sto nas snabdjevas ovim informacijama.Stvarno je zalosno poslije svega ovoga prezivljenog od Krajine do Kosova kad vidis kako su politicari olako davali komad po komad zemlje Kako je jadno kad se politika uplete.Mogu zamisliti a mozda i ne mogu ogorcenost svih vojnika posle predavanja nasih zemalja. Ako nisam u pravu ispravite me. Jos bi htjela zamoliti da mi neko objasni na ovom spisku sam primjetila nekoliko hrvatskih i jedno muslimansko ime Ko su oni

#4
DesertEagle

DesertEagle

    Veteran

  • Members
  • PipPipPipPipPip
  • 3,124 posts
  • Gender:Male
  • Location:Izrael
Specijalne jedinice nisu bile nacionalisticke jedinice, nego jedinice profesionalnih vojnika.

Ti znas da u Srbiji ima na desetine raznih nacionalnosti i etnickih grupa, tako da je u svim specijalnim jedinicama bilo i nesrba. Nerijetko, ti su momci bili ispred ostalih i posebno se isticali svojom hrabroscu - primjera je dosta. Doduse, osnivanja ovih jedinica su vezani za "bratstvo i jedinistvo", tako da je normalno da je bilo tih, da kazem "nacionalnih manjina". Jedino mjerilo su bili - rezultati:dakle, potpuno je svejedno kako se zoves, ako si patriota, volis svoju zemlju i spreman si za da pogines. Ili, jednostavno, da "budes bolji od najboljih"...PROFESIONALAC. Vrlo malo momaka moze da prodje vise nego kompleksnu obuku i cak vrlo dobri momci otpadaju zbog, naizgled bezazlenih, gresaka.

Za razliku od JNA, u specijalnim jedinicama vlada sasvim drugacija filozofija : sa obzirom da obuku prodje jedan od stotinu, ili pedeset, stvara se jedna "veza" izmedju kandidata koji su se pokazali kao najbolji.

U sadasnje vrijeme, mislim da je "manjina" ipak ima manje nego prije, za vrijeme SFRJ ili SRJ, sto je steta....

Ogorcenost takvih momaka, cesto se ne moze ni izmjeriti niti rijecima opisati...frustracije na ratnim poljima, tamo gdje su ih pustili da idu.

Njihov potencijal je ostao skoro potpuno neiskoristen u nasim ratovima.
We Are Motorhead, And We Play Rock'N'Roll.....

#5
yossarianba

yossarianba

    Veteran

  • Administrators
  • PipPipPipPipPip
  • 16,308 posts
  • Gender:Male
  • Location:Vrhbosna
  • Interests:Interesantan
Veterani 63. brigade u Izraelu
Padobranski skok iznad pustinje Negev
Autor: M. Smiljković | 23.10.2009. - 05:00

Niš - Veterani 63. padobranske brigade iz Srbije i Republike Srpske izveli su zajednički skok sa padobrancima Izraela iznad pustinje Negev.

Vojnici Branko Paunović, Nemanja Goronja, Dragan Mosić, Nenad Kuzmanović, Dušan Grmuša i Duško Tomašević otišli su na poziv Šimona Kahanera Kače, legendarnog oficira vojske ove zemlje. Nenad Kuzmanović kaže da je skok sa 4.000 metara bio veličanstven.
- Skok sa te visine iznad pustinje pruža fascinantan pogled gde se vidi Mediteran s jedne, a s druge strane planina sa koje je po predanju Mojsije video Obećanu zemlju - priča Kuzmanović i dodaje da je ova delegacija bila i u Ber Ševi, bratskom gradu Niša i Banjaluke.
Dragan Mosić, stari vodnik, navodi da je srpska delegacija oduševila Izraelce svojim znanjem o padobranstvu. Srpski padobranci su doživeli veliku čast što ih je primio patrijarh jerusalimski kir Teofilos III od koga su dobili gramade kao potvrdu o hadžiluku.
- Jedna od kapija Jerusalima nosila je ime Srpska kapija, a to smo saznali u poseti zadužbini Svetog kralja Milutina, manastiru Svetog Arhangela - navodi Mosić.

Нека буде заборављена десница моја, ако те заборавим, свети Јерусалиме мој, Косово моје и Метохијо моја.





0 user(s) are reading this topic

0 members, 0 guests, 0 anonymous users